Anemije

Anemija je stanje kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih ćelija-eritrocita (Er), koje će preneti  kiseonik do svih tkiva.

Osnovni parametri na osnovu kojih se detektuje ovo stanje su Er, hemoglobin (Hgb) i hematokrit (Hct). Reč anemija koja doslovno znači “bez krvi” u praktičnom smislu označava stanje nedostatka crvenih  krvnih ćelija i/ ili hemoglobina. Podsetićemo da se krv sastoji od krvne plazme- tečni deo krvi, u kojoj se nalaze 3 vrste ćelija:

  • bela krvna zrnca ili Le
  • krvne pločice ili Tr
  • crvena kr.zrnca ili Er

Anemije su dakle bolesti ER.

ER su ćelije, mikronskih dimenzija, kružnog diskoidnog oblika, sa ulegnućem na sredini. Ovakav oblik je važan zato što omogućava ER kretanje i kroz najmanje kapilare u našem organizmu. ER sazrevaju u koštanoj srži koja se nalazi u šupljinama kostiju. Do puberteta skoro čitav koštani sistem je aktivan u stvaranju krvnih ćelija, vremenom se to smanjuje tako da kod odraslih  funkciju stvaranja ER zadržava koštana srž u lobanji, pršljenovima, karlici, grudnioj kosti i gornjim delovima ramene i butne kosti.

Unutar ER nalazise belančevina koju nazivamo hemoglobin. U sredistu Hgb nalazi se Fe.

Osnovna uloga Er je prenos kiseonika (O2 ) iz pluća do svih naših ćelija. Kiseonik se vezuje upravo za to gvožđe u ER i crkulacijom  stize do svih  ćelija. Tu se O2  odvoji od FE i preda ćeliji na korišćenje, a na to upražnjeno  mesto veže se  CO2 kao nus produkt metabolizma koji se na isti način transportuje do pluća gde ga disanjem eliminišemo iz organizma.

Kad je broj Er manji, manje je i O2 u svkaoj našoj ćeliji. Ljudski organizam se sastoji od mnoštva razlicitih ćelija grupisanih u razlicita tkiva i organe koji obavljaju razlicite funkcije ali za svaku od tih funkcija O2 je neophodan. Zato  i simptomi anemije mogu poticati od svih organa i sistema, nespecificni su, nejasni i uglavnom blago izrazeni.

Dakle zbog smanjenje dostave O2 u organe koji su posebno osetljvi na njgov  nedostatak a to su u prvom redu mozak, srce i mišići kao prvi simtom anemije javlja se mentalna i fizička slabost. U praksi pacijenti se najčešće žale na umor, pospanost, brzo zamaranje, vrtoglavice, lupanje srca, bledilo, osecaj hladnoće na ekstremiteima, može doci do poremećaja sna , poremećaja apetita itd.

Kada sazru u koštanoj srzi ER bivaju ubaceni u cirkulaciju i tu žive 120 dana nakon čega se osareli i propali razgradjuju, a na njihovo mesto dolaze novi. Organizam svakodnevno odrzava taj fini balans izmedju novostorenih i unistenih ER. Čitav ovaj sistem funkcionise kao precizni satni mehanizam sa mnogo zupčanika, ako bilo koji zupcanik iskoči posledica je anemija. Razliciti zupcanici znače i razlicite anemnije pa samim ti i razlicite terapije. Ukoliko se za nekog posumnja da ima anemiju neophodno je otkriti uzrok i tip anemije.

Uzroci anemija svrstavaju se u 3 osnovne grupe:

  • prekomerni gubitak krvi-krvarenje,
  • prekomerno unistavanje krvnih celija ili hemoliza
  • nedovoljna produkcija krvnih celija

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 2010. i 2015. godine objavila je da podatak da je 1/3 populacije anemična, od tog broja 50% anemija nastaje zbog nedostatka Fe.

Važno je spomenuti i činjenicu da je u oko 50% dijagnostikovanih slucajeva anemija samo pratilac neke druge bolesti.

Dijagnoza anemije se postavlja lako rutinskim pregledom kompletne krvne slike-KKS gde su nam pored broja ER  znacajne vrednosti Hgb (belančevina koja se nalazi unutar ER) i Hct-predstavlja udeo krvnih celija u ukupnoj zapremini krvi. Tu su i pokazatelji o velicini ER i kolicini: MCV, MCH, MCHC, kao i merenje Fe i depoa Fe u krvi.

Referentne vredosti za date parametre razlikuju se prema polu i uzrastu, a u manjoj meri postoje razlike i od laboratorije do laboratorije. Univerzalna definicija glasi da se anemijom proglašava stanje kada je HGB i/ili HCT za 2 SD (standardne devijacije) manji od proseka za poli i uzras.

U praksi se najcesce srecemo sa anemijom usled nedostatka Fe  i anemijom zbog nedostatka folne kiseline.

Anemija koja nastaje kao posledica nedostatka Fe naziva se sideropenska anemija.

Kao sto smo rekli Fe je od kljucne važnosti jer prenosi O2 do svake celije. Ne stvara se u organizmu nego se unosi hranom, resorbuje se u dvanaestopalačnom crevu i gonjim partijama tankog creva. Iz organizma se izbacuje stolicom ili gubitkom krvi u slučaju krvarenja. Dnevna potreba za Fe kod muškaraca iznosi oko 10 mg, kod žena oko 15 mg u trudnoći 30 mg. Maksimalni bezbedni unos tokm dana je 45 mg.

Manjak FE javlja se  zbog gubitka, zbog nedovoljnog unošenja hranom ili smanjenje odnosno potpuno onemugucere resorpcije u digestivnom traktu. Najčešći gubitak krvi a samim tim i Fe desava se kroz GIT (gastrointestinalni trakt). Tu se radi o manjim ali stalnim-hroničnim krvarenjima iz čira na želudcu, hemoroida ili tumorskih masa u GIT-u. Postoje situacije kada se Fe unosi u nomalnim koncentraciama ali zbog poremećene resorpcije ne stiže do krvi pa ga opet nema dovoljno. To se dešava u svim bolestima dvanaestopalačnog i tankog creva, kod nekih oblika gastritisa, kod nedostatka hlorovodonične kiseline u želudcu.  Fiziološke gubitke Fe srećemo kod zena tokom menstualnih krvarenja kada su potrebe za Fe dvostruko povecane, u trudnoći  kada je  FE neophodno za rast i razvoj ploda, a veliki deo odlazi u posteljicu, takođe posle  porođaja zbog već iscrpljenih zaliha  obilnih krvarenja, kao i tokom dojenja.Unos treba povecati  i u pubertetu zbog ubrzanog rasta i razvoja.

Osim gotovih sintetickih preparata FE, koje mozete kupiti u svkoj apoteci FE se u velikoj količini nalazi u namirnicama kao što su:

  • crvena mesa-govedina u prvom redu
  • mahunarke
  • obogacene zitarice
  • tamno zeleno povrce –spanać, brokoli, grasak
  • jaja
  • integralni pirinač

Ukoliko pijete neki preparat FE ne zanemarite istovremenu upotrebu namirnica bogatih vit C (limun, pomorandze npr) jer vit C  bitno pomaže resorpciji FE. Preparate FE obavezno uzimajte sa hranom da bi izbegli mogućnost mučnine. Nikako nemojte kombinovati preparate Fe sa mlekom jer Ca smanjuje resorpciju FE, takodje izbegavajte istovremeno uzimanje kafe i druge napitke sa kofeinom jer otežvaju resorpciju FE.

Anemija nastala zbog nedostatka folne kiseline naziva se megaloblastna. Folna kiselika ili vitamin B9 prvi put je izolovana iz listova zelenog povrća po čemu je I dobila naziv-folijum-što znači list. Folna kiselina ne spada u supstance koje se neposredno ugradjuju u crvena krvna zrnca ,kao sto je slucaj sa FE.  Folna kiselina je od izuzetnog značaja za sazrevanje ER u kostanoj srži. FK se unosi hranom. Minimalne dnevne potrebe su 50 mikrograma. Tokom trudnoce  dnevna potreba za folno kiselinom se uvećava nekoliko puta. U našem organizmu nalaze se reserve folne kiseline prevashodno u jetri i te rezerve iznose oko 5-20 mg. Ako se ima u vidu kolike su dnevne potrebe jasno je da se rezerve iscrpljuju tek nakon nekoliko meseci. To znači da losa i nepravilna ishrana mora duze da traje da bi dovela do ove vrste anemije.

Prvenstveni izvori folne kiseline su voće i povrće. Oblici folne kiseline u hrani su labilni i mogu se unistiti kuvanjem zato savet glasi jedite vise svežeg voća i povrća. Ovo sun eke od namirnica poznate po većim koncentracijam folne kiselien: psenicne klice, pasulj, kikiriki, pecurke, orasi, kvasac.

Autorka teksta: dr Jasmina Mašović
spec Ginekologije i akušerstva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *