Atopijski dermatitis – vodič za roditelje

Atopijski dermatitis (AD) je najčešća dečija kožna bolest od koje boluje oko 15 do 20% dece predškolskog i školskog uzrasta.

Šta je to atopijski dermatitis?

ATOPIJSKI DERMATITIS (atopijski ekcem ili neurodermatitis) je hronična upalna kožna bolest koja se obično javlja u uzrastu odojčetaAtopija znači genetski uslovljenu sklonost ka povećanom stvaranju IgE antitela. Nasleđuje se sklonost alergiji (atopijska konstitucija), a za razvoj bolesti važni su faktori iz okoline, dugotrajna izloženost alergenu i infekcije. Važno je napomenuti da oko 20% pacijenata nema povećana IgE antitela, pa je u tim slučajevima reč o nealergijskoj varijanti ili o atopiformnom dermatitisu.

Atopijski dermatitis se karakteriše pojačanom suvoćom kože i crvenim osipom uz svrab. Kod odojčadi su promene lokalizovane simetrično na čelu, obrazima i bradi, a mogu da se šire na vlasište, gornji deo tela, spoljašnju stranu ruku i nogu  i šake. Tokom 2. i 3. godine života ekcem se spušta u pregibe na vratu i oko velikih zglobova (kolena, laktovi, ručni i skočni zglob), često zahvatajući i kapke i genitalije. U kasnijem detinjstvu i adolescenciji ekcemi obično ostaju u pregibima velikih zglobova, uz promene na obrvama, šakama i stoplima. Pojava ekcema je često sezonskog karaktera – proleće, jesen. Mogu ih pogoršati i emocionalni stresovi.

Deca atopičari često dolaze iz porodica u kojima neko ima neku atopijsku bolest. Oboleće 20 do 25% dece kojima jedan od roditelja ima AD, a čak 50% onih kojima AD imaju oba roditelja.

Atopična koža ima smanjenu količina ceramida (lipida), a povećan gubitak vode. Tako oštećena kožna barijera omogućava pojačano prodiranje alergena i iritanasa, pa treba izbegavati korišćenje sapuna, šampona i deterdženata koji pogoršavaju suvoću kože. Isto tako treba izbegavati kontakt sa najčešćim iritansima (vunom, sintetičkom odećom, deterdžentima, omekšivačima, mirisima u kozmetici, peskom, travom i citrusima). Atopiju često prati nesnosan svrab, a češanje dovodi do oslobađanja medijatora zapalenja i javlja se crvenilo. Uljane kupke u mlakoj vodi deluju umirujuće i olakšavaju prodiranje lokalnih preparata za negu nakon kupke. Emolijentne kreme sa dodatkom esencijalnih masnih kiselina koje nedostaju koži obnavljaju lipidnu barijeru kože i umiruju je. Pogodni su i preparati sa dodatkom uree koja koži vraća vlagu (ali oni na upalom izmenjenim mestima mogu izazvati osećaj peckanja).

Hrana kao krivac

Procenjuje se da samo 10 do 20% dece sa AD-om ima klinički značajnu preosetljivost na hranu.
Čak 90% ukupne preosjetljivosti na hranu uzrokuju jaja, mleko, brašno, riba, kikiriki i soja. Izbegavanje ove hrane važno je radi izbjegavanja urtikarijalnih reakcija povezanih sa svrabom, ali isto tako važno je i biti umeren u eliminacionoj dijeti i ne uskraćivati deci hranu za koju testovima na alergije nije dokazano da je alergogena.
Smatra se da je vrlo važna uloga dojenja u smislu odlaganja ranog početka bolesti. Uloga hrane kao provokativnog faktora najvažnija je u prve tri godine života. S obzirom na to da je sastav crevne flore u uzrastu odojčeta važan za pravilan razvoj imunskog sistema, istraživanja su pokazala da konzumiranje probiotika u trudnoći i najranijem uzrastu kod beba smanjuje pojavu AD-a. Procenjuje se i da unošenje gama-linoleinske kiseline smanjuje težinu bolesti u kasnijem detinjstvu. Ne treba smetnuti s uma ni unakrsnu preosetljivost antigena hrane i inhalacionih alergena koji mogu prouzrokovati pogoršanje bolesti (npr. osobe alergične na polen breze često su preosetljive na jabuku, šargarepu, krompir, grašak, celer i kivi).

Inhalacioni alergeni i mikroorganizmi

Dok je preosetljivost na hranu važna kod male dece, kod starije dece i odraslih važnija je uloga faktora okoline, odnosno inhalacionih alergena – kod većine atopičara prisutan je pozitivitet na barem jedan inhalacioni alergen. Čak 90% atopičara pokazuje preosetljivost na grinje iz kućne prašine, a samo 5% neatopičara ima isti problem. Osim njih, važni su i životinjska dlaka, polen, plesni, izduvni gasovi. Uloga duvanskog dima na pojavu AD-a nije razjašnjena, za razliku od njegovog dokazano štetnog uticaja na respiratorne alergije.

Naseljenost kože bakterijom Staphylococcus aureus izuzetno je velika kod dece atopičara i iznosi 90%, a čak 71% njih ima istu bakteriju i u nosu. Poznato je da težina bolesti direktno zavisi od prisustva toksina stafilokoka na koži, pa je vrlo važno uklanjanje stafilokaka sa kože i iz nosa.
Uloga gljivice Pityrosporum ovale važna je za pogoršanje promena na koži glave i vrata kod adolescenata i odraslih, dok značaj kod male dece nije dokazan. 

Smatra se da je rizik za razvoj AD-a smanjen za 50% kod dece koja su imala prvu respiratornu infekciju pre šestog meseca života. Naime, nedostatak izloženosti određenim infektivnim agensima u najranijem uzrastu dovodi do zadržavanja nezreloga imunog odgovora umesto normalnog sazrevanja prema određenom profilu koji podstiču mikrobni faktori.

Lečenje i prognoza

Uspeh lečenja zavisi od dobre saradnje dermatologa i roditelja, koje treba edukovati o prirodi bolesti, potencijalnim faktorima koji pogoršavaju bolest i pravilnoj nezi kože u mirnoj fazi bolesti. Izbor terapije zavisi od uzrasta, lokalizacije promena i težine bolesti.

U akutnoj fazi korisna je kratkotrajna primena lokalnih kortikosteroida i lokalnih imunomodulatora (takrolimusa i pimekrolimusa) koji se mogu upotrebljavati i za dugotrajnu kontrolu bolesti. Sedativni (uspavljujući) antihistaminici od koristi su kod intenzivnog svraba, pogotovo noću kada je obično i jači. Kada postoji superinfekcija, tj. za uklanjanje stafilokoka, mogu se primeniti lokalni ili sistemski antibiotici. Kod teških oblika mogu se primeniti i fototerapija, fotohemoterapija, te sistemski kortikosteroidi – azatioprin, ciklosporin i interferon.

Pored toga, osetljivoj atopičnoj koži svakodnevno su potrebni i odgovarajuća higijena i nega. Za kupanje se preporučuje korišćenje sindeta ili ulja bez sapuna koji ne iritiraju kožu. A za svakodnevnu negu kože najbolje su emolijentne kreme, prilagođene koži pacijenata sa atopijskim dermatitisom. Ove kreme je potrebno koristiti u kombinaciji sa lečenjem za vreme izbijanja ekcema i redovno, tokom perioda njegovog mirovanja.

AD pokazuje tendenciju povlačenja sa starenjem deteta, pa se nestanak promena na koži do adolescencije očekuje u oko 60% obolelih. Ponovna pojava u odraslom uzrastu nije retkost, a najčešće se ogleda kao dermatitis na rukama. Procenjuje se da približno 50% dece sa atopijskim dermatitisom u kasnijoj životnoj dobi razvije alergijski rinitis (polensku kijavicu), a 20 do 50% astmu. Ako se astma pojavi u ranoj životnoj dobi, češća je kod dečaka.

Iako tok bolesti za pojedinca nije moguće predvideti, postoje faktori koji upućuju na dug tok bolesti kao što su rani početak, jako raširena bolest u ranom detinjstvu, propratna astma ili alergijski rinitis, jedinac ili najstarije dete, visoki titar IgE antitela, kao i pozitivna porodična anamneza.

Dr Marina Terzić, dermatovenerolog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *