Bakterije, gljivice, virusi – mikrosastav vašeg domaćinstva

Bakterije pod lupomMnogo puta sam pomislila kako su neki predmeti u domaćinstvu, kao i neki van njega, zapravo najprljavija stvar koju mogu da dodirnem. Kompjuter, telefon, daska WC šolje, šipka u javnom prevozu… Koja su zapravo najrizičnija mesta, ona na kojima imamo najviše šanse da dobijemo infekciju, koja vrve od mikro-života? Razbićemo neke mitove i ukazati na neke istine na koje se ne obraća dovoljno pažnje.

Kvaka na javnom WC-u je najprljavije mesto.

Mit. Osim što većina ljudi pere ruke nakon korišćenja WC-a, kvaka javnih WC-a nije pogodna podloga za razvoj bakterija.

Kancelarijska oprema i radni sto su prljaviji od WC šolje.

Istina. Na prosečnom kompjuteru ima 400 puta više bakterija nego WC šolja, samo zbog toga što se kompjuter daleko ređe čisti i pere nego WC. Mobilni telefon je još gori od kompjutera, a “touch screen” je takođe dobra podloga za bakterije i viruse. Ručka mikrotalasne rerne u kuhinji na poslu takođe je vrlo lep izvor patogenih mikroorganizama. Generalno, sve ove uređaje trebalo bi čistiti alkoholom ili nekim drugim odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom, barem jednom nedeljno.

Od prljavog poda na javnim mestima mogu se dobiti bradavice ili atletsko stopalo.

Istina. Virusi koji mogu da izazovu bradavice na stopalima, kao i gljivice koje izazivaju atletsko stopalo, mogu se dobiti ako bosi hodate u svlačionicama, na bazenima i sličnim lokacijama. Uvek nosite papuče kako bi se zaštitili od ovih neprijatnih infekcija.

Sunđer za sudove je prepun bakterija.

Bakterije na mobilnom telefonuIstina.Sunđer je jedan od najzagađenijih predmeta u kući i sadrže milijarde bakterija, među kojima su i stafilokok i salmonelu. Najbolje bi bilo svaki drugi dan oprati sunđer u mašini za sudove (ako je imate), ili ga ubaciti na minut u mikrotalasnu. Između pranja gledajte da sunđer ostavite na suvom, a definitivno ga menjajte na tri nedelje.

Jastuk treba menjati što češće jer se u njemu nakupljaju bakterije.

Mit. Zapravo, nije mit da se u njemu nakupljaju bakterije, mit je da vam one mogu škoditi. Menjanje jastuka se preporučuje na 5-6 godina, prvenstveno zbog udobnosti. Većina jastuka može da se pere u mašini, pa bi ovo trebalo povremeno uraditi, dok jastučnicu treba menjati jednom nedeljno.

Na četkici za zube nalazi se ogroman broj bakterija, mnoge od kojih su bakterije koje se nalaze u fecesu.

Istina. Jeste užasno, ali je tako. Svaki put kada pustite vodu, bakterije se iz WC šolje razlete na sve strane po vašem kupatilu. Idelano bi bilo držati spušten poklopac od WC šolje prilikom puštanja vode, a četkicu držati što dalje, po mogućstvu u kupatilskom ormariću.

Ako redovno perete kupatilo, u njemu se neće hvatati buđ.

Istina: Buđ koja se hvata po ćoškovima u kupatilu hrani se ostacima sapuna i masnoćom naše kože, a može izazvati alergijske reakcije, uključujući kašalj i glavobolju. Njeno stvaranje se može sprečiti redovnim pranjem kupatila. Sve u kupatilu može da se pere: kada, tuš kabina, pločice, zavesa. Ako se buđ već pojavila, moraćete je se rešiti nekim dezinfekcijskim sredstvom.

Kada se opran veš zadrži u mašini duže vreme, može da se ubuđa.

Istina: Da bi se stvorila prava buđ, potrebno je da veš odsedi u mašini oko 24h. Međutim i pre toga se može osetiti neprijatan miris koji je najčešće posledica stvaranja spora buđi. Ako i nakon dodatnog pranja veš neprijatno miriše, možda je vreme da očistite samu mašinu od gljivica. Trebalo bi jednom mesečno pustiti praznu mašinu, sa vrućim programom i razblaženom varikinom, a takođe se ne preporučuje da je zatvarate između pranja.

Šminka je puna bakterija.

Istina: Dok se šminkate, svaka četkica koja dodirne vaše lice, usne, oči, sa vaše kože preuzme deo bakterija, koje se zatim vraćaju nazad u bočicu/tubu/pakovanje. Prilikom sledećeg korišćenja, opet ih nanosite na lice, pa mogu izazvati bubuljice ili infekciju oka. Trebalo bi da čistite četkice za šminkanje na nedeljnom nivou. Iz tube uvek istisnite prvo na ruku (koju ste prethodno oprali), pa tek onda nanosite na lice. Gledajte da bacate šminku posle 3 meseca.

Novac je najviše kontaminiran bakterijama od svega sa čime dolazite svakodnevno u dodir.

Mit: Uopšteno gledano, novčanice su suve i nisu dobra podloga za razmnožavanje bakterija. Ovo ne znači das u novčanice čiste, već samo da od mnogih gore nabrojanih stvari, ne predstavljaju primarni izvor zaraze.

Iako mnoga domaćinstva koriste antibakterijska sredstva umesto standardnih dezinfekcionih sredstava, ova se nisu pokazala kao mnogo uspešnija u prevenciji bolesti, osim ako neko u kući nije bolestan. Ovakva sredstva mogu da uzrokuju i pojavu rezistentnih sojeva bakterija, pa mnogi stručnjaci ne preporučuju njihovo korišćenje osim u specifičnim slučajevima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *