Dan za plesanje i izgužvanu posteljinu

Srce
Photo credit: englishsnow / Foter / CC BY

Dan zaljubljenih je svuda oko nas. Na posterima zalepljenim na ogradi pored stanice za gradski prevoz. Na bilbordima. Na postovima na Fejsbuku. Svi nas pozivaju da baš kod njih provedemo najromantičniji dan u godini. Nude nam putovanja, restorane i, nisam mogao svojim ušima da poverujem kada sam čuo na radiju, 101 ružu po specijanoj prazničnoj ceni.

Kada je to Dan zaljubljenih postao Nova godina?!

Ja već nekoliko dana pokušavam da uočim razliku i sve što primećujem je da nigde ne bacaju petarde i da ja sasvim sigurno neću otići nikuda.

Ostaću u stanu i slušati Kleptona na Jutjubu, to je dovoljno romantično, jer ako budem slušao Nenu Ivošević, što je još više romantično, postoji velika mogućnost da ću završiti raspravljajući se u komentarima o tome da li je Sveti Valentin ili Sveti Trifun, a to je samo na korak do dna, gde po pravilu čuči rasprava o tome ko je stariji narod, Srbi ili Hrvati.

Šta uopšte za Dan zaljubljenih može da radi neko ko nema devojku ili još gore, nije zaljubljen apsolutno ni u koga?!

Reći ću vam. Može da sagleda Dan zaljubljenih potpuno objektivno i da vam kaže kako bi trebalo da bude.

Trebalo bi da svaki dan bude Dan zaljubljenih. Bez izuzetka. Baš kao što bi svaki dana trebalo da bude Osmi mart za ženu, Božić za decu.

Da se smejete i da gledate jedno drugo onim pogledima koji govore više od reči. A da onda on izađe iz stana i da ukrade cvet iz saksije ispred komšijinih vrata, dok ona iz frižidera vadi šampitu koju je kupila u poslastičarnici jer je to njegov omiljeni kolač. Ćutanje, pogledi i izgužvana posteljina, a onda maženje i zajedničko tuširanje.

Sutradan vam i nije baš do seksa, ali to ne mora ništa da znači. Nasućete sebi i njemu po čašu vina koje oboje volite i smestićete se ispod njegove ruke. Češkaćete ga po ruci dok gledate film zajedno ili on čita knjigu, jer se dovoljno volite da razumete njegovu potrebu da ne voli da gleda filmove. Vi ste ipak jedno.

Sledećeg dana ćete se probuditi pre njega i skuvati mu kafu baš kako on voli, a onda napraviti doručak zajedno. I nasmejani započeti dan, da biste uveče ponovo uneli u vaš život dah nečega novog koji će raspiriti žar vaše ljubavi i ponovo ogrejati vaša srca.

Svaki dan je Dan zaljubljenih“ je teorijski idealan koncept, a majica sa ovim natpisom bi izvrsno stajala svakom muškarcu. Automatski bi se na listi najpoželjnijih neženja u svom kraju popeo na jednu od prve tri pozicije. Jednostavno, žene vole muškarce koji će da im posvete pažnju. Kada prebrode onaj period muvanja u kom vole da ih muškarac ignoriše. Problem sa čitavim konceptom svakog dana kao dana za vas dvoje je to što, kao i odlazak na po jedno piće, ne funkcioniše u praksi.

Možda vam se neće svideti što ću ljude uporediti sa magarcima, ali verujte mi da je to savršena metafora za ono što hoću da kažem. Ne, nema veze sa tim što svako kada se zaljubi ispadne magarac. Ima veze sa tim da je život put kojim ideš i kako se približavaš kraju sve više je prepreka i sve više stvari se kači za tebe.

U obdaništu je jedina obaveza bilo da se igraš i da pojedeš sve iz tanjira, slično je bilo i kada dođeš kući, samo bez skakanja po učionici kada vaspitačica misli da spavate i ode da pije kafu. U školi dobiješ domaće zadatke, onda još više domaćih zadataka, lektire, a u srednjoj školi pokušavaš sve to da sklopiš sa socijalnim životom koji postaje sve zahtevniji. Tada dođe fakultet, i prva ozbiljna veza, a onda posao, dete i odjednom, više nemaš vremena ni za sebe, a kamoli za osobu koju voliš.

Znam tačno kako to ide. Video sam svojim očima.

Romantična ljubav
Photo credit: Galt Museum & Archives on The Commons / Foter / No known copyright restrictions

Moji tetka i tečo. Ti ljudi se stvarno vole. Dovoljno je da provedete sa njima deset minuta i shvatili biste da je to prava ljubav. Neću preterati ako kažem filmska, stvarno neću.

Skoro smo tetka i ja zaseli na Skajpu. Pošto je tetka nešto između drugarice i mame, raspleli priču o svemu i svačemu. Dotakli se Kleptona.

Tada mi je i ispričala kako je njena i tečina pesma Wonderful tonight. Znali su do duboko u noć da sede i da pričaju o svemu i svačemu uz nju. Kako godine teku tako su ti trenuci sve tanji. Nisu više mladi. Nisu više sami za sebe. Usvojili su dete. Život je nabacio još jednu vreću problema na njihova pleća. Wonderful tonight. To mi tako ide uz njenu priču kako su se smuvali na Badnje veče dok je vejao sneg ne znam koje godine. Priča ona, a ja vidim da joj je nekako krivo, a drago. Krenulo se dalje. Nema više vremena ni snage za razgovore do jutra. Ali je pesma i dalje tu svakog dana kad tečo nazove.

Baš zato treba da postoji jedan dan u godini kada će sve nestati, a vi biti ponovo dvoje zaljubljenih koji plešu uz Kleptona. On ne treba da ima datum. Specijalno organizovanja putovanja. 101 ružu na popustu. Treba samo da ima ime. Dan zaljubljenih.

Provincijalac u Beogradu. Hedonista since 1990. Student Farmacije since 2009. Pišem jer volim. Studiram jer moram. Pišem o ženama jer prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže. To je moj smisao za humor. Neki kažu da im se sviđa, drugi ne shvate da se šalim. Bolno iskren. Ne znam da stanem. Znam da se izvinim. Oružje izbora: ironija. U drugim vestima: Zveda, Liverpool, knjige, pivo, Klepton. Mračna strana ličnosti: Slab na narodnjake i “Porodica ne sme da trpi zbog kafane”. Tokom pisanja ove biografije nije povređena ni jedna životinja, a svaka sličnost sa situacijama i likovima iz stvarnog života je sasvim slučajna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *