Khm, khm, pazi kako lečiš kašalj

Imao sam zaista sjajnu ideju, da ovaj tekst bude uporedna analiza terapije kašlja i Čehovljeve pripovetke „Činovnikova smrt“, ali sam onda shvatio da je Ivan Červjakov zapravo kinuo na generala ispred sebe u pozorištu. Khm. Primetili ste da sam se nakašljao. To se inače radi kada želiš sebi da daš koji sekund da se izvučeš iz neprijatne situacije kao što je ova. Khm. I još jednom. Jer nekada kada se nakašlješ, to može da znači da ljudi treba da obrate pažnju na tebe i ono što ćeš upravo izgovoriti.

Moj plan je upravo takav. Da vam, khm, pričam o kašlju.

Ne samo da je koristan za privlačenje pažnje kada treba da nešto izgovorite, nego je i veoma praktičan kada treba nekoga da upozorite na nadolazeću opasnost, bez privlačenja prevelike pažnje.

„Khm, na devet sati“. Naravno da nije trebalo da se okrene odmah. Mogao je da sačeka i devojka ne bi mislila da ste jadnici koji se nakašljavaju. Sada misli. I malo je plaši što obojica buljite u nju.

U takvim situacijama poželećete da ste prehlađeni, što u ovom prelaznom periodu kada ne znate da li da do grada krenete u skafanderu ili u bermudama, i nije previše teško. Dovoljno je da obujete kratke čarape i da presedite veče u bašti kafane uz par hladnih piva. Meni je uspelo.

Kada ovaj tekst bude objavljen, verovatno ću već debelo kašljati.

Stvarno bi bilo lakše da se Ivan Červjakov iskašljao na generala. Mnogo je lakše analizirati ljude i njihove postupke i donositi zaključke na osnovu toga, nego ih lečiti.

Pre svega, potrebno je utvrditi uzrok koji je doveo do kašlja.

Ne mora da znači da ste prehlađeni. Možda pijete inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima i nalazite se u onih 5-30% pacijenata kod kojih se razvija kašalj kao neželjeno dejstvo leka. Ili kašalj postoji idiopatski. Možda imate astmu. Ili hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Ili je jednostavno Marlboro.

Zašto je ovo važno?

Zato što će možda biti dovoljno samo da ostavite cigarete. Ili da promenite grupu lekova za povišen krvni pritisak.

Ali pre svega, zato što lekovi koji deluju na suv kašalj (antitusici) pogoršavaju stanje kod pacijenata koji imaju produktivan kašalj i obrnuto, ako kašljete na suvo nikako ne biste smeli da uzmete lekove koji se koriste kod zrelog kašlja (mukolitici).

Konkretno, u situaciji kada zbog prehlade imate produktivan kašalj, strašna greška bi bila uzeti lek za suvi kašalj kao što je npr. kodein. Poslednja stvar koja vam treba kada na svakih pola sata mumlate dok trčite do toaleta da biste pljunuli šlajm, je da umirite vaš centar za kašalj i da šlajm zadržite u plućima. I obrnuto, efekat lekova koji treba da razbiju mukus i omoguće izbacivanje šlajma neće nikako pomoći kod suvog kašlja. Nastavićete da kašljete sve dok ne počnete sebi da replicirate „E crko dabogda!“ iz Ko to tamo peva.

Kodein je samo jedan od lekova koji možete upotrebiti kod suvog kašlja. Tu su još i folkodin i dekstrometorfan. Vaš farmaceut će znati šta treba da vam da.

Ne brinite, lekovi protiv kašlja nisu antibiotici da možete da napravite više štete nego koristi, ako bez lekarskog pregleda kupite lek. Oni će popraviti simptome i to je sve. Samo je važno da se vratite koji pasus iznad i da ne pogrešite pri izboru.

Pored toga, postoje i biljni preparati koji mogu pomoći u ovakvom stanju. Tradicionalna medicina, ma šta ja mislio o tome što moja tetka sve, od opekotina do besparice i činjenice da nemam devojku leči kantarionom, nalazi široku primenu i u današnje vreme.

Danas, kada u jednoj bočici sirupa možemo da imamo sve biljke koje bi mogle da nam pomognu, u slučaju kašlja to bi bili svakako bili beli slez i timijan. Ekstrakt timijana uspešno razmekšava šlajm i na taj način pomaže da se on što lakše izbaci iz pluća, dok beli slez blagotvorno deluje na grlo, smanjuje iritaciju i to bez centralnog dejstva na centar za kašalj.

Dakle, lek za kašalj imate. Za potpuni ugođaj za prehladu fali vam još med, čaj od nane i vaše omiljeno ćebe. I neka dobra proza. Neka to bude baš „Činovnikova smrt“. Ušuškajte se i uživajte.