Klopajmo u skladu sa bojama leta!

Zima služi da se šćućurimo ispod prekrivača, jedemo „jaču“ hranu i patimo za letom… a ovi sunčani dani kao da su idealni i motivišući da povedemo računa o tome šta unosimo u organizam.

Usled visokih temperatura apetit obično poprilično opadne, a kad smo gladni – često smo raspoloženi za laganije obroke.

Zeleni i crveni plodovi, od zelene salate, preko matovilca, tikvica i krastavaca, do onih crvenih kao što su paradajz, crvena paprika i rotkvica, kao i voća poput jagode, maline, trešnje, višnje, lubenice, izrazito su pogodni i zdravi u letnjoj ishrani jer sadrže veliki udeo vode i istovremeno su niskokalorični.

Inače, zelena je boja sinonim za buđenje prirode i ulazak u fazu godine kad ima više topline i sunčeve svetlosti koja sa sobom donosi više energije i pomaže dozrevanju plodova kojima obiluju leto i rana jesen. Kad pogledate tezge s plodovima na najbližoj pijaci, voćnjake i povrtnjake, uočićete da je najviše zelene i crvene boje. Zelena, najraširenija boja prirode, potiče od biljnog pigmenta hlorofila i uobičajena je boja zrelog lisnatog povrća, najčešće boja još nedozrelih plodova voća koje pri sazrevanju postepeno prelazi u crvenu.

Crvena je boja zrelih plodova čija se paleta kreće od koralno crvene do karmin crvene i bordo nijanse. Najčešće crveni plodovi svoju boju duguju likopenu, biljnom pigmentu čiji je pravi predstavnik paradajz. Karoteni su biljni pigmenti koji plodovima daju žutu, narandžastu i koralno crvenu boju. Sezonu crvenog otvaraju jagode, a zatvaraju šipak, nar, pomorandža i crveni grejpfrut.

Prirodne boje zrelih plodova predstavljaju imunološki sistem biljke, koji joj pomaže da dozre na suncu a da ne izgori, a našem organizmu pruža obilje antioksidansa.

Crvena boja sinonim je za energiju. U našem organizmu crvena je boja krvi, boja crvenih krvnih stanica (eritrocita) koji su najbrojnije krvne ćelije i boja hemoglobina. Hemoglobin, protein od kojeg potiče crvena boja krvi, prenosi kiseonik.

Zelena je u našem organizmu boja žuči koja se stvara u ćelijama jetre. Zelena boja potiče od žučnih kiselina i njihovih soli. U organizmu žuč igra važnu ulogu u probavi i metabolizmu masti. Najveći deo holesterola, koji se takođe stvara u jetri, metabolički prelazi u žučne kiseline pa su one važne kao glavni put uklanjanja holesterola iz organizma.

Crveni i zeleni plodovi prepuni su kalijuma i magnezijuma koji su važni za metabolizam naših stanica. Kalijum je mineral posebno zastupljen u hrani biljnog porekla. U našem organizmu to je glavni katjon ćelijskog prostora, koji određuje sadržaj vode u ćeliji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *