Koliko su antibiotici zaista delotvorni?

Nemojte da vas zavara ovaj naslov – nije u pitanju teorija zavere o antibioticima, već o tome kako ih mi konzumiramo, kako oni deluju na bakterije i šta treba da znamo – barem ono najosnovnije.

Počnimo najpre od bakterija.

Bakterije su vrlo otporni organizmi i imaju izuzetnu sposobnost prilagođavanja na spoljne nepovoljne uslove, što im je i omogućilo da prežive četiri milijarde godina, pa se s punim pravom kaže da su najstariji živi oblici života na Zemlji.

Sposobnost prilagođavanja bakterija na nepovoljne uslove, pa tako i antibiotike, velika je, ponajprije zbog toga što se vrlo brzo dele i što se od jedne bakterije u 24 sata može namnožiti populacija od čak 1024. U vrlo kratkom razdoblju moguć je i značajan broj mutacija. Kako su se među bakterijama razvili brojni različiti mehanizmi otpornosti, danas nema nijednog antibiotika na koji se nije razvila neka vrsta bakterijske otpornosti.

Otpornost bakterija na antibiotike ugrožava ne samo lečenje uobičajenih zaraznih bolesti, nego i napredak u mnogim granama medicine. Naime, mnogi invazivni dijagnostički i terapijski postupci razvili su se upravo zahvaljujući mogućnosti profilakse i lečenja infektivnih komplikacija.

Iako su antibiotici dostupni isključivo na lekarski recept, mnogi samoinicijativno uzimaju antibiotike i to nije novost.

Pacijenti često, naročito roditelji bolesne dece, neopravdano pritiskaju lekare da im pripišu antibiotik, pogrešno smatrajući da je to znak da njihovu bolest ili bolest deteta lekar uzima za ozbiljno.

Ne uzimajte antibiotike na svoju ruku, nikad! O tome će odluku doneti vaš lekar, i to na osnovu pregleda i nalaza pretraga.

Među ostalim, samo od vašeg pravilnom i racionalnog uzimanja tih “čudesnih” lekova zavisiće i njihova daljnja primena za buduće generacije.

I za kraj, imajte na umu par stvari, i to da:

– su antibiotici lekovi koji deluju na bakterije, ali ne i na viruse!

– se antibiotici najčešće neopravdano primenjuju u slučajevima infekcija gornjih disajnih puteva, većina kojih (simptomi poput kijanja, kašalja, promuklosti i sl.) je izazvana virusima pa antibiotici nisu od pomoći;

– povišena telesna temperatura nije (!) automatski znak da treba uzimati antibiotike;

– nepotrebno davanje antibiotika podstiče stvaranje otpornosti na antibiotike među “dobrim” bakterijama koje žive u našem telu;

– pranje ruku najbolji je način sprečavanja širenja infekcija disajnih puteva, s obzirom na to da infektivne čestice zaražene osobe, oslobođene govorom, kijanjem ili kašljanjem, brzo sedimentiraju na površine, odakle se dalje raznose rukama osoba koje ne moraju nužno ni da sretnu zaraženu osobu.