Ne mogu na Biologiju, trudna sam

Trudnoća
Photo credit: Frank de Kleine / Foter / CC BY

Vest da je Srbija vodeća zemlja po broju maloletničkih trudnoća me zatekla u autobusu u kom je bilo bar četiri srednjoškolke. Baš su tako i izgledale. Kao da treba da odgovaraju Biologiju na trećem času ili da pobegnu sa četvrtog da bi jedna drugoj gledale u kafu.

Daću sebi za pravo da kažem da nisu imale više od 16 godina, iako je u današnje vreme lakše upravljati spejs šatlom nego sa sigurnošću proceniti koliko godina devojka koja stoji pored tvog sedišta. Verovatno da je jedini ispravan dogovor: preko dana 16, uveče 21.

To je prilično neprijatna situacija za mene i moje društvo u klubu, ali i za ginekologe koji svake godine pregledaju oko 16 hiljada maloletnica koje ostanu u drugom stanju. Današnje vreme je jednostavno takvo da je vaspitanje, a naročito u našoj zemlji gde je svakoj maloletnici „u krvi alkohola litar“, možda i najveći problem koji roditelji mogu da imaju.

Čini mi se da roditelji ovde najviše greše. Iskren da budem, donekle ih i razumem. Ne možeš svoje dete da izopštiš, a ni da ga prepustiš mulju koji je svuda oko nas. Možda ovo zvuči čudno i pomalo „u moje vreme to nije bilo tako“, ali ja sam odrastao uz Disko Kockicu i Rokenrol azbuku. Shvatate šta hoću da kažem.

Naravno da se i ranije dešavalo da devojke ostanu u drugom stanju kao maloletne, ali vrlo retko. To je bila sramota. Danas je, čini mi se, sasvim normalna stvar. Što nikako nije normalno.

Pretpostavljam da ste čuli za slučaj o sedam devojčica koje su zatrudnele na ekskurziji u osnovnoj školi. Kada sam tražio neko objašnjenje za sve ovo, a koje ne sadrži u sebi reč društvo, podsetio sam se čitavog slučaja. Reč je o devojčicama gradića u BiH koje su zatrudnele u 13. godini. To je, ako sam dobro izračunao, šesti razred osnovne škole.

Reci ćete da je to Bosna, a ne Srbija, ali to je prilično isto. Osim bureka s mesom i Golfa 2. Nema tu velike razlike. Šesti razred osnovne je šesti razred osnovne.

Davno je prošlo vreme kada je Milutin uzeo Simonidu sebi za ženu i kada su naše bake rađale u 16. To kaže i ginekolog koji je uradio sedam abortusa. Devojčice su to morale da urade zbog sebe i zbog svog zdravlja. Svakako da nije normalno da dete rodi dete. Niti da majka i ćerka u Bugarskoj rode decu u isti dan, gde ćerka ima 14 godina.

Ekskurzija u šestom razredu je Despotovac, Resavska pećina i „Ej kevo, ostali smo budni do ujutru, ganjao nas Pejić u gilipterki i gaćama, jedva smo mu pobegli“, a ne „Ej kevo, čestitam, postaćeš baba!“. Ovo je suština.

Deca ne treba da prave decu. Deca treba da budu deca.

Tinejdžerska trudnoća
Photo credit: shingleback / Foter / CC BY

Iz ove perspektive i posle svega što sam danas pročitao i šta mi je palo na pamet, nova obrazovana emisija na norveškoj televiziji „Njutn” mi dođe kao normalna stvar. Radi se o emisiji u kojoj trudna voditeljka od skoro trideset godina na modelima pokazuje kako se masturbira, ljubi se sa paradajzom i planira da se njen porođaj isprati lajv.

Ne sumnjam u časne i poštene namere Line Jansurd i njeno seksualno iskustvo, ali mislim da ne treba ići toliko daleko. Dovoljno je uvesti seksualno obrazovanje u škole, kako su to uradili u Sloveniji gde su sveli broj maloletničkih trunoća na minimum – poslednji u Evropi u ovoj kategoriji. Međutim, to bi značilo da država mora da se umeša, a da “A ja trezna nisam nisam noćima” prestane da postoji, što se u ovom haosu neće skoro dogoditi.

Dakle, ovde su roditelji ostavljeni sami kao Drogba one godine protiv Bajerna u finalu u Čelsijevom napadu. Drugim rečima, biće prokleto teško roditeljima da svoju decu upute na pravi put. I da im objasne da seks u trinaest i četrnaest nikako nije normalna svar. Ali mogu da uspeju. Navijači Čelsija znaju.

Za početak, naučite svoju decu o seksu. I zaštiti pre svega. Što zbog zdravlja, što da sutra ne biste morali da se navikavate da vas neko zove babom ili dedom. Institucije na ovim prostorima još dug niz godina neće biti u stanju da se sistematski bore protiv ove vrste problema. A društvo… Nemojte da počinjemo o tome, sedeću ovde danima. Jedva sam danas uspeo da se zadržim samo na jednoj strofi pesme.

Vi ste glavni krivci ako se desi nešto nepredviđeno. To da znate. Ali ima još neko koga treba pomenuti. Zanimljivo, do sada mi nije palo na pamet. Za trunoću je potrebno dvoje.

Dakle, dečaci, ako je već došlo dotle da hoćete da postanete muškarci, uradite to kako treba. Ušetajte u apoteku i glasno tražite kondome. Budite muškarci do kraja.

Provincijalac u Beogradu. Hedonista since 1990. Student Farmacije since 2009. Pišem jer volim. Studiram jer moram. Pišem o ženama jer prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže. To je moj smisao za humor. Neki kažu da im se sviđa, drugi ne shvate da se šalim. Bolno iskren. Ne znam da stanem. Znam da se izvinim. Oružje izbora: ironija. U drugim vestima: Zveda, Liverpool, knjige, pivo, Klepton. Mračna strana ličnosti: Slab na narodnjake i “Porodica ne sme da trpi zbog kafane”. Tokom pisanja ove biografije nije povređena ni jedna životinja, a svaka sličnost sa situacijama i likovima iz stvarnog života je sasvim slučajna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *