Oktobar – mesec borbe protiv raka dojke

borba protiv raka dojkeKoliko znate o raku dojke? Da li dovoljno ozbiljno shvatate statistike koje čitate u časopisima i na internetu? Da li znate da je samopregled ključan za rano otkrivanje i uspešno lečenje raka dojke? Ovo je još jedan članak koji apeluje da se, bar u ovom mesecu, bar jednom godišnje, setite da odete kod svog ginekologa na pregled dojke, kao i da redovno vršite samopregled. Ne znate kako? Pročitajte…

Rak dojke je maligni tumor koji se prvobitno razvija na ćelijama dojke. Kao i svaki drugi maligni tumor, ukoliko se ne tretira ili operiše, može se raširiti na okolna ili udaljena tkiva (metastazirati) i nataj način remetiti njihovu funkciju. Vrlo mali procenat (oko 1%) obolelih od ovog raka su muškarci.

Zamislite sada da sedite sa vaših 7 dobrih prijateljica. Velika je verovatnoća da će jedna od vas tokom života oboleti od raka dojke.

Setite se sad svoje osnovne škole. Različite škole su imale različit broj đaka u odeljenju, ali pretpostavimo da je u dva odeljenja ukupno bilo oko 35 devojčica. Velika je verovatnoća da će tokom života, kod jedne od njih, da se razvije fatalni oblik ovog tumora.1 u 8 žena oboli od raka dojke

Da li su ove brojke dovoljne da vas zabrinu? Ne? Pročitajte onda koji su faktori rizika:

  • Prva menstruacija pre 12. godine života
  • Roditi prvo dete u poznijim godinama ili nemati decu uopšte
  • Piti više od jedne čaše alkoholnog pića dnevno
  • Istorija bolesti dojke ili prethodno izlečenog raka dojke (3-4 puta je učestalija pojava nezavisnog raka dojke nakon jednog izlečenog)
  • Porodična istorija raka dojke (bliski ženski rođaci – majka, sestra…)
  • Terapija zračenjem u nivou grudi i grudnog koša
  • Hormonske terapije (lekovi na bazi estrogena i progesterona)

Glavni „faktor rizika“, onaj koji ne možete da izbegnete, je starost. Sa godinama raste i verovatnoća dobijanja raka, pa je tako 2/3 pacijenata obolelih od raka dojke starije od 55 godina.

Šta možete da učinite da smanjite rizik?

Za početak, možete uticati na neke od faktora rizika:

  • Smanjite unos alkoholnih pića
  • Izbegavajte hormonske terapije ukoliko nisu neophodne (u menopauzi, neprijatne simptome možete ublažiti zdravom ishranom)
  • Pazite na ishranu i telesnu težinu (prekomerna telesna težina povećava verovatnoću dobijanja raka dojke posle menopauze)
  • Održavajte dobro zdravlje i bavite se fizičkim aktivnostima
  • Žene koje su dojile nekoliko meseci takođe imaju niži rizik oboljevanja od raka dojke

Pregledi i samopregledi su vrlo važni. Žene u 20-im i 30-im godinama trebalo bi da idu na pregled dojke od strane ginekologa ili drugog stručnjaka bar jednom u 3 godine. Nakon 40. Godine, žene bi trebalo da se pregledaju na godišnjem nivou. Žene koje spadaju u visoko rizičnu grupu, u konsultaciji sa svojim lekarom trebalo bi da urade MRI ili mamogram jednom godišnje.

Samopregled dojki preporučuje se svim ženama jednom mesečno, idealno odmah nakon menstruacije. Postoje različiti načini za pregledanje dojki. Većina podrazumeva vizuelni pregled, palpitaciju i proveru da li postoji ikakvo lučenje iz bradavice.

Da biste obavile samopregled, dovoljno vam je ogledalo i 10ak minuta vremena. Evo nekoliko slika koje će vas uputiti na koji način ovo da uradite.Samopregled dojke - prvi korak

Pregled u ogledalu radite u tri različite poze. U ovom koraku tražite bilo kakve promene na koži: crvenilo, ljuštenje, perutanje kože dojke ili bradavice. Vizuelnim pregledom uverite se da bradavica nije deformisana ili uvučena.

Samopregled dojke - drugi korakZatim blagim pritiskom bradavice proverite da li postoji iscedak. Kod žena koje ne doje, ne bi trebalo da se javlja bilo kakav iscedak iz bradavice, naročito ne smeđe ili crvenkaste boje.

Poslednji korak je palpitacija – ispitivanje dojke osećajem dodira suprotne ruke. Ona se obavlja u stojećem ili ležećem položaju. Postoji nekoliko različitih načina ovog ispitivanja ali svaki podrazumeva da sa tri ili četiri prsta ispitate celokupnu površinu dojke, uključujući i pažljiv pregled regije ispod pazuha.

Samopregled dojke - treći korakSmer kretanja prstiju pri palpitacijiSmer kretanja prstiju prilikom ispitivanja prikazan je na slici. Napipaćete razne teksture tkiva, ali obratite pažnju na postojanje tvrdih i bolnih delova.

Ukoliko naiđete na bilo koju promenu koja vam deluje sumnjivo, konsultujte se sa svojim lekarom. Postoje promene na dojci koje su benigne i nisu razlog za brigu (fibroadenom, ciste, hiperplazija tkiva…), međutim vaš lekar će preporučiti vremenski razmak u kojem bi trebalo pratiti ovakve promene.

Statistike pokazuju da se u Americi, od 1990. godine do danas smrtnost od raka dojke smanjuje za oko 2% godišnje. Uzrok tome je kombinacija ranog otkrivanja i sve uspešnijeg lečenja.

Zato, dame, nemojte zanemariti značaj samopregleda. Svima nam je poznata misao: „Ma, neće baš mene…“

Ponekad biti optimista nije najpametnija opcija.

Ne prepuštajte svoje zdravlje optimizmu, držite ga pod kontrolom.

Farmaceut zalutao u IT. Majka, ćerka, sestra, supruga. Peva, svira, piše i voli ceo svet. Bavi se ženskim intimnim zdravljem od 2011. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *