Poput tempirane bombe…

Kada bi se zapitali da li poznajemo nekog ko zna nekog da nikad nije imao problem sa glavoboljom, gotovo siguran negativan odgovor ukazuje na veoma jednostavan način da je glavobolja medicinsko stanje koje može da se smatra jednim od najčešćih zdravstvenih problema. Jasno je da je ekonomsko i socijalno opterećenje koje pojedinici, porodica i šira društvena zajednica trpe zbog problema glavobolje ogromno.

Da li su sve glavobolje iste?

Glavobolje se mogu podeliti u dve velike grupe: primarne I sekundarne glavobolje. Primarne glavobolje su one glavobolje koje nisu uzrokovane nekom drugom bolešću več predstavljaju bolest samu za sebe. U ovu grupu glavobolja spadaju: migrena, glavobolja tenzionog tipa, klaster glavobolja I druge ređe primarne glavobolje. Sekundarne glavobolje su glavobolje kod kojih postoji neki uzrok, odnosno zdravstveni poremećaj koji se manifestuje glavoboljom..

Ne opet!

Migrena je često iscrpljujuće stanje, koje pogađa 10 do 15% populacije, čiji uzrok ni do danas nije dovoljno poznat. Karakteriše je jaka jednostrana glavobolja koja je praćena mučninom, povraćanjem, preosetljivošću na svetlost i mirise. Migrena se češće javlja kod žena nego kod muškaraca, dok u detinjstvu podjenako u oba pola. Migrena ima jaku naslednu komponentu, tako da ako neko u porodici pati od migrene velika je verovatnoća da ćete je i vi imati.

Postoje više podela migrena, ali najčešća I osnovna podela je na migrenu sa aurom i migrenom bez aure. Migrena sa aurom se javlja kod 25% pacijenta. Aura se definiše kao skup najavljujućih simptoma, to znači da pacijent pre migrenoznog napda doživi auru koja predstavlja bljeskanje pred očima, zamagljenje vida ili pojavu mrlja u vidnom polju.Ovaj poremećaj vida je kasnije praćen pulsirajućom glavoboljom, koja počinje sa jedne strane I traje nekoliko časova (do24h). Migrenu bez aure se javlja kod većeg broja ljudi I napad glavobolje traje 4 do 72 časova, koji karakteriše bol na jednoj strani glave koji može biti pulsirajući ili probadujući srednje jakog do jakog intenziteta I koji se pogoršava pokretom poput hodanja ili penjnanja stepenicama. Može se javiti pojačana osetljivost na svetlost, preosetljivost na zvuk, mučnina sa ili bez povraćanja, kao I dijareja.

Spomenula bih I hormonske migrene, koje su povezane sa estrogenom, ženskim polnim hormonom. Mogu se javiti u toku menstrualnog ciklusa, ovulacije, trudnoće, prvih nekoliko dana od početka ili prestanka uzimanja lekova na bazi estrogena poput kontraceptivnih pilula ili hormonske supstinocione terapije. Istraživanja pokazuju da su migrene povezane sa menstrulanim ciklusm sa izraženijom mučninom u odnosu na ostale.

Ima li pomoći?

Nažalost migrena se ne može izlečiti, ali se može držati pod kontrolom kako bi se smanjila učestalost I ublažili simptomi. Univerzalni lek ne postoji, već terapija zavisi od učestalosti napada, tipa migrene, ozbiljnosti, opšteg stanja organizma, starosne grupe I udruženih oboljenja.

Lečenje podrazumeva: izbegavnje okidača napada migrene, presecanja napada migrene I preventivne mere.

OKIDAČ – kako ga izbeći?

,,Okidači” su provocirajući faktori koji mogu da izazovu migrenu. To može biti: alkohol (crno vino, pivo), čokolada, prevreli sirevi, paradajz, luk, prezrelo voće, mirisi, buka, nesanica, preterano spavanje, naprezanje vida, neki lekovi, napor koji izaziva migrenu poznatu kao ,,migrena fudbalera”, I mnogi drugi.

Kada pogledamo okidače, spisak je dug I to je ono sa čime se svakodnevno susrećemo I što unosimo u organizam barem jednom nedeljno. Ne može se sve I uvek izbeći, ali kroz narednih par saveta se može ublažiti.

Preporučuje se da se vodi dnevnik ishrane. Zabeležite hranu koju jedete i bilo kakve simptome migrene da biste otkrili da li možete da identifikujete bilo koji uzorak ili otežavajuću hranu.

Još jednu otežanu okolonost predstavlja loša regulacije glukoze I insulinska rezistencija. Da biste lakše kontrolisali nivo glukoze u krvi, izbegavajte prerađenu hranu, slatku hranu i rafinisane ugljene hidrate. Pređite na složenije ugljene hidrate poput ovasa, kinoe i integralnih vrsti pirinča, testenine i hleba. Jedite kvalitetne proteine uz svaki obrok ili užinu. Potrudite se da jedete 2 voćke na dan i najmanje 5 povrćki dnevno, pre svega zeleno lisnato povrće.

Poboljšajte odnos omega 3 i omega 6 masnih kiselina. Povećajte unos hrane bogate omega 3 masnim kiselinama poput masne ribe, lanenih semenki i čie. Izbegavajte biljna i suncokretova ulja

Migrena korelira I sa lošim kvalitetom sna. Implementirajte rutinu za spavanje kako bi obezbedilili zdrav san. Idite u krevet svake večeri u isto vreme. Osigurajte da je vaša soba mračna, hladna i tiha. Izbegavajte ekran najmanje sat vremena pre spavanja da biste prirodno regulisali nivo melatonina. Napravite kupku sa magnezijum za opuštanje pre spavanja.

Da biste smanjili rizik od migrena izazvanih vežbanjem preporučuju se lagana do umerena fizička aktivnost kao što je restorativna joga, pilates, plivanje, jogging ili šetnja. Najbolje je da se lagano uključite u bilo koji novi režim vežbanja. Vežbajte samo kada ste odmorni, pravilno se zagrejte, nahranite telo dobro I hidrirajte ga.

Kofeinski napici su okidači kod nekih pacijenata, dok kod drugih popravljaju simptome migrene. Tako da eksperimentišite!

I na kraju dolazimo do stresa koji je okidač ne samo za migrenu samo nego I za mnoga druga oboljenja Stres je faktor koji osobe koje pate od migrene najčešće navode kao okidač za njihove napade i predstavlja faktor rizika za pokretanje stanja kod onih genetski predisponiranih za migrenski poremećaj. Čini se da je važan faktor reakcija pojedinca na stres, a ne sam stresor. Zbog toga se preporučuje rad na povećanju veština upravljanja stresom na primer kognitivna bihevioralna terapija, meditacija…Naučno je dokazano da društveni ljudi sa mnogo prijatelja žive duže što je verovatno povezano sa redukcijom/odsustvom stresa koje prijatno društveno okruženje obezbeđuje. Zato ne treba zaboraviti da je mentalno zdravlje važan faktor naše lične stabilnosti i fizičkog zdravlja

Sve ove preporuke imaju za cilj da smanje upalne procese u organizmu, što može biti od koristi u prevenciji migrene.

Nova vrata u svetu migrene

I na kraju jako zanimljiva činjenica da su naučnici pronašli korelaciju da stanje naših creva može da utiče na našu glavu, kao I obrnuto. Interesantno je da pacijenti sa migrenama češće pate od gastrointestinalnih tegoba, dok sa druge strane samostalni gastrointestinalni poremećaji češće dovode do migrena. Naizgled neverovatna veza između creva i glave je, zapravo, jako logična – ako u crevima nema dovoljno dobrih bakterija, toksini koje svakodnevno unosimo, ne izbaciju se prirodnim putem, već ,,lutaju” po organizmu i stižu do mozga gde izazivaju nervozu, poremećaj sna, promene raspoloženja i migrene.

Bio-Kult Migrea otvara nova vrata. Sa svojih 14 sojeva dobrih bakterija daje potporu mukuznoj barijeri creva, utiče na mikrobiom za rešavanje disbioze. Ima uticaj na metabolizam triptofana I nivoa serotonina, podrška hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežnoj osovini u odgovoru na stress, uticaj na funkciju mozga I signalizaciju bola. Magnezijum pomaže u borbi protiv stresa I smanjuje osećaj umora, dok vitamin B6 pruža potporu imunom sistemu, pomaže u borbi protiv inflamacije I reguliše hormonsku aktivnost. Vrlo jednostavna za primenu 1 kapsula na dan.

NE DAJTE DA VAS MIGRENA ZAUSTAVI, REAGUJTE NA VREME!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *