Skuvaj ručak, budi muško

Domaćica
Photo credit: SportSuburban / Foter / CC BY

Dve šnicle, pola kilograma krompira, tri luka, paradajz i krastavci, dve kašike masti i pola sata kasnije na mom stolu je stajao po svim merilima odličan ručak. I nutritivno i vizuelno. A bogami, bio je i odličnog ukusa. Sledećeg dana sam odlučio da ovu rutinu ponovim i na stolu su se našle kobasice i jaja, sa salatom, uz supu iz kesice. Dan kasnije, sedim ovde za tastaturom i stvarno ne mogu da shvatim zašto se žene toliko žale na kuvanje.

Istraživanja kažu da žene u današnje vreme, kada su za pristojan život potrebne dve plate u kući, kažu da kućni poslovi predstavljaju još jedno radno mesto, s tim što se ovde ne dobija plata. To je u velikoj meri tačno. Spremanje ručka ipak jeste ženski posao.

Već vidim da se mrštite drage moje, jer čitate ovo posle osam sati radnog vremena dok razmišljate da li da danas skuvate pasulj za naredna tri dana ili da jednostavno zviznete u tiganj neko meso, ali tu vam ja ne mogu pomoći. Niti sam ja kriv za takav razvoj stvari. Žene su te koje su tražile prava na rad tamo negde daleko i nekada davno. Tako stoje stvari.

Priznajem, vrlo je teško čuvati jedno dete da ne krene na utičnicu dok sa drugim radiš domaći, a sve to dok sečeš luk za salatu i vrištiš na muža koji gleda reprizu Mančestera od vikenda. Ovo je naravno romantizovan prikaz iz ženske perspektive.

Prava istina je da je spremanje ručka mnogo lakše od brisanja prašine i usisavanja – ne šalim se, ne postoji ništa jednostavnije od ubacivanja raznog povrća i mesa u šerpu, još bolje, ekspres lonac i okretanje prekidača na šporetu. I da je dobra predigra. Gledali ste svi Šakirin spot za La tortura. Naravno, ovo je romantizovan prikaz iz muške perspektive.

Relan prikaz na ovom podneblju ipak je nešto malo drugačiji. Od žene se očekuje da na sto svakog dana iznese ručak. Šta ja tu mogu, tako je. Mi smo i dalje, i ne vidim da će to skoro da se promeni, zemlja seljaka na brdovitom Balkanu. Život ovde je mnogo više Ćosićevi Koreni nego što mislimo.

I dalje se smejemo na onaj „Šta sam jeo“ klip, mada znamo da je to nasilje nad ženama i na „Kako to misliš, ručak nije bitan?“, mada to stvarno jeste vrhunska fora.

Romantičan doručak u krevetu
Photo credit: visit~fingerlakes / Foter / CC BY

Ja sam vaspitan tako da poštujem žene, da imam razumevanja i da znam sam sebi da spremim da jedem. Na prvom mestu, to znači da ne može da me impresionira kada devojka kaže da ona eto ne zna da spremi ni supu iz kesice. Dalje, dolazimo do toga da ću jednog dana verovatno znati da spremim ručak i da kažem ženi da legne i da gleda seriju. Tako je. Treba nekada ženama dati oduška od svakodnevnih obaveza. Nekada je taj jedan dan dovoljan da se odmoriš za ceo mesec.

Vidi ti mene papučara. To je upravo ono što ne sme da pomisli niko od nas muškaraca kada stane nad šporet ili pred rernu. Mislite šta hoćete, ali ovo je ispravno razmišljanje za muškarca XXI veka. Davno je prošlo vreme Aćima Katića i udaranja šakom o sto, a ako baš hoćete da budete Srbende, umesto reči kompromis – to baš zvuči kao da ste kod bračnog savetnika – koristite dogovor kuću gradi.

Danas kada dođete kući uzmite dve šnicle i dobro ih istucajte, začinite vegetom i stavite sa strane. Oljuštite pola kilograma kropmira srednje veličine i isecite ga na četvrtke, posolite krompir, a onda sve to ubacite u vatrostalnu posudu prethodno zamašćenu sa dve kašike masti. Isecite veliku glavicu crnog luka na kolutove i stavite preko krompira i mesa, a onda isecite salatu i servirajte vama dvoma uz dobro ohlađeno crno vino. Prijatno.

Provincijalac u Beogradu. Hedonista since 1990. Student Farmacije since 2009. Pišem jer volim. Studiram jer moram. Pišem o ženama jer prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže. To je moj smisao za humor. Neki kažu da im se sviđa, drugi ne shvate da se šalim. Bolno iskren. Ne znam da stanem. Znam da se izvinim. Oružje izbora: ironija. U drugim vestima: Zveda, Liverpool, knjige, pivo, Klepton. Mračna strana ličnosti: Slab na narodnjake i “Porodica ne sme da trpi zbog kafane”. Tokom pisanja ove biografije nije povređena ni jedna životinja, a svaka sličnost sa situacijama i likovima iz stvarnog života je sasvim slučajna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *