Spava li vaše dete u mraku?

Beba spavaKada novi član uđe u kuću, pogotovo ako je prva beba u pitanju, nije neobično da su svetla po kući uključena non stop. Da bi se osetili kao da stvar drže bolje pod kontrolom i da bi se lakše snalazili sa bebi rekvizitima, sa kojim se tek upoznaju, roditelji neretko ne primećuju smenu obdanice i noći. Kroz nekoliko nedelja (manje ili više) i posle prvog period adaptacije, roditelji se, uglavnom, vrate u kolosek i sete da mogu svetlo noću da isključuju.
Međutim, ima onih roditelja koji, da l’ što budu ponešeni inercijom, da l’ iz nekog drugog razloga, zaborave da je noć = mrak i da je za kvalitetan san poželjno da je u sobi mračno. Razlozi koji dovode do nastavka maksimalnog osvetljavanja prostorija mogu biti različiti. Na primer, dogodi se da jedan od roditelja inače voli da spava uz svetlo. Dolazak bebe mu dođe kao dobar izgovor za obnavljanje svojih navika ili nastavak dosadašnje tradicije. Dragi roditelji, razmislite zašto vam prija spavanje uz svetlo. Budite temeljni i dokopaćete se davno skrivenog razloga za postojanje takve navike i možda promenite lošu naviku. Naravno da nije krivično delo spavati uz svetlo, ali dokazano je kroz dosta istraživanja da telo potpunije iskoristi san i bolje se odmori boraveći u mračnoj prostoriji dok spava. Zašto to ne biste sebi priuštili? Ako već ne smatrate da je zdrav san dovoljno bitan za vaš život, onda bar nemojte uskraćivati svom detetu što je moguće zdraviji odmor.

Dete mi traži svetlo!

Koji god da je razlog što roditelj spava uz svetlo, neretko se može čuti da tu svoju naviku opravdava govoreći da je detetu “potrebno svetlo” da bi bilo mirno. Neki će čak reći da se beba plaši mraka?! Kada čujem ovakvo objašnjenje redovno uđem u polemiku oko toga. Iznosim činjenicu da je beba devet meseci bila u mraku, ali da je čak i u tim uslovima videla da okolina može biti svetlija i tamnija. Predlažem da naprave eksperiment tako što u bebinoj sobi isključe svetlo i ostave je samu u mraku. Ako se beba uznemiri, predlažem da pokušaju da je umire time što će ući u prostoriju, oglasiti se, spustiti ruku nežno na nju ili, ako treba, bebu uzeti u ruke dok se umiri, pa je umirenu vratiti u njen krevet. Roditelji mogu sami kombinovati umirivanje dodirom, glasom ili kombinacijom u zavisnosti od toga što primete da njihovoj bebi prija. Bilo bi korisno da budu otvoreni da uvide da bebi, možda, ne prija samoća pa se oglašava kako bi joj neko prišao. Sa druge strane, možda joj je hladno, pa čeka da je uzmere u ruke i zgrejete svojim telom. Možda joj je i vruće, pa se nada da ćete to shvariti i rešiti njen problem. Možda je nešto žulja, možda je svašta nešto što nema veze sa mrakom u sobi? Da, da, roditelj je vidoviti naučnik koji ima moći najboljeg detektiva i logiku razvijeniju od Šerloka Holmsa! Tu svoju stranu ćete tek otkriti i ponositi se njome. Pogotovo kada vas neko, potpuno šokiran, pita kako ste uspeli da odgonetnete potrebu bebe posle jedne njene grimase.

Dete spava
Photo credit: Neticola / Foter / CC BY-ND

Može da se dogodi da se nešto veće dete zaista uznemiri kada je samo u mraku. Tada se treba prisetiti da to nije reakcija i osećanje sa kojim je dete rođeno, nego je posledica nečega što je do tog momenta naučilo. Moguće je da su roditelji dete plašili mrakom kako bi bilo poslušno. Možda su roditelji dete stavljali pred TV da gleda slike nasilja koje oni vezuju za mrak. Znači, moguće je da dete mrak asocira na nešto negativno pa ima želju da mrak izbegne. Uloga je roditelja da detetu pomogne u ovom slučaju, pogotovo ako je roditelj sam doprineo takvoj situaciji.
Da zaključimo o mraku: on je prirodno okruženje za san. Dete treba da nauči da se spava kada je mrak, a da se igra i zabavlja kada je svetlo i sunčano. To je vaša uloga i nemojte od deteta očekivati jedno ako vi radite drugo.

Dnevni i noćni san

Kao malo, dete će spavati i preko dana i tokom noću. Uslovi na koje bi bilo korisno da dete naviknete za ove dve vrste spavanju trebalo bi da su različiti. Noćni san dete treba da vezuje za mrak, tamu, mir. Za dnevni san bilo bi dobro zamračiti prostoriju, pogotovo ako je na prozoru izuzetno sunčan i svetao dan, ali nije poželjno da stvarate mrkli mrak kakav dete okružuje noću. Dnevni i noćni san bi bilo praktično da se razlikuju i po nivou buke koji dete okružuje, ali da ne opterećujemo temu, više o tome možete pronaći u našem tekstu Kako pomoći bebi da lakše zaspi i bolje spava.

Vreme noćnog sna

Sećam se da su mi sestričine, devojke od oko 18 godina, ovog leta sa čuđenjem prenele kako su tri večeri za redom oko 22h videle roditelje koji tada izvode bebu kolicima u šetnju. Njima se to činilo čudno i neprirodno. Meni je bilo drago sto mlade osobe umeju to da primete i navele me da to veče razmišljam o maloj deci koje roditelji drže do kasno na mestima za izlaske jer ne žele da se odreknu nekih navika. O tome drugom prilikom…
Devojčica čita knjiguNajverovatnije ste čuli za opšte poznatu misao o dečijem spavanju – u devet u krevet. Nije slučajno to izmišljeno. Naravno da će biti izuzetaka kada će dete premašiti ustaljeno vreme za san, ali treba da se trudimo da ispoštujemo fini, zdravi dečiji san. Bilo bi dobro da, prateći dečije ponašanje, pokušavamo da ga uspavljujemo u isto vreme i tokom dana i uveče. Sećam se da je moje dete imalo oko 4 meseca kada mi je jedna iskusnija mama iznela svoje čuđenje što do tog momenta nisam uspela da “uhvatim” ritam spavanja moje bebe.  Malo mi je to zasmetalo, ali sam, u samoći, razmislila i uvidela da moja beba već ima svoj ritam koji je samo trebalo da sa više pažnje slušam. Da sam se ranije zapitala, ranije bih zapazila da nesvesno već neko vreme meni beba diktira slično vreme sna. Kasnije sam kroz razgovore sa drugim mamama uvidela da i druge bebe slične dobi imaju slične lične rasporede. Priroda nam govori, ali mi je ne šlušamo.

“Moje dete se budi i sred noći, hoće da se igra!”

Ako posle prvog perioda adaptacije ne postavite stvari kako valja, kako je prirodno i kako vašem detetu više prija nego nastavite sa praksom osvetljavanja noći, nemojte se čuditi kada vam dete ustane u 02h potpuno spremno da se igra. Prihvatite da je greška vaša. Niste ga naučili da razlike postoje. Osim greške oko osvetljavanja sobe roditelji  umeju da umiruju dete noćnim hranjenjem. Ne zaboravite da je i sok izvor energije, odnosno hrana za vaše dete. Ne samo što je moguće da ćete navići dete da jede noću, nego ćete dozvoliti da mu zubi trpe. Svojim očima sam videla dečaka od dve godine čije su jedinice gore sravnjene sa desnima, a dvojke do pola skraćene. Na dnu ti zubići su žuto-narandžasti. Dva zubara su roditeljima potvrdila da je šećer iz sokova koje dečak pije (pogotovo noću) “pojeli” njegove zube.
Malo više strpljenja, malo manje popuštanja – i eto vama jedne fine spavalice.

Da li mislite da vredi uložiti truda za stvaranje dobrih dečijih navika u prvih nekoliko meseci bebinog života, naspram svih godina koje slede?

Photo credit: Raphael Goetter / Foter / CC BY

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *