Šta treba da znamo o astmi?

Astma je verovatno najčešća hronična bolest kod klinaca, karakteristična po alergijskoj upali u disajnim putevima. Simptomi su kašalj, povremeni ili učestali napadi otežanog disanja, osećaj pritiska u grudnom košu ili nedostatka vazduha.

Upala disajnih puteva ih čini posebno osetljivim na pojavu alergena, ali i duvanski dim, prohladni vazduh… Simptomi se neretko javljaju zajedno sa respiratornim infekcijama koje traju duže i “spuštaju se na pluća” – tako se roditeljima često kaže da dete ima bronhitis. Simptomi mogu da postanu očigledni još u prvih godinu-dve, ali su najčešći u godinama pre nego što dete kreće u školu. Obično se javlja češće kod dečaka u tim ranim godinama, dok se u pubertetu javlja ravnomerno i kod dečaka i kod devojčica, a simptomi koji se pojavljuju nešto poznije su češći kod žena.

Nasleđe je vrlo važno za pojavu ove bolesti.

Bolest se češće pojavljuje u porodicama koje imaju tzv. pozitivnu anamnezu za alergijske bolesti, u kojima su npr. jedan ili oba roditelja dokazano alergični na neke alergene pri udisanju, ili su npr. baka i deka imali astmu, ili se brat i/ili sestra već leče od određene alergijske bolesti.

Primera radi, ukoliko je neko od roditelja astmatičar, verovatnoća pojave ove bolesti kod dece je oko 40%, a ukoliko su oba roditelja astmatičari – čak 70-80%.

Savremena medicina je otkrila i gene koji se vezuju za pojavu alergijskih bolesti.

Simptome smo manje-više naveli na početku. Neretko se još mogu dobiti podaci da se dete previše zamara i da oseća kako mu nešto „struže“ u plućima, ili noću kašlje i ujutru teže diše… Prevelika osetljivost na prašinu, kućne ljubimce i sl. bi takođe moglo da bude indikator.

Svako dete za koje se posumnja da boluje od astme treba uputiti kod pedijatra radi dijagnoze, procene težine bolesti i izbora odgovarajuće terapije.

Pojava simptoma bolesti kod obolelih sa genetskom predispozicijom zavisi podosta od faktora iz okoline. Izloženost alergenima (kućni ljubimci, grinje, prašina i sl.) obično vodi do učestalijih napada. Tako da „intervencije“ u našim mikrookruženjima mogu uticati na pojavu – npr. povesti strožije računa o higijeni, grinjama, ukloniti tepihe, tapacirani nameštaj i teške zavese, a preporučuje se pranje rublja i posteljine iznad 60 stepeni.

Danas je među alergolozima otvorena debata i o korišćenju prebiotika i probiotika kao prevenciji.

Sve u svemu, najvažnije je pri sumnji na prve simptome posetiti lekara i postupati u skladu sa njegovim uputstvima. Astma kao takva nije bauk, mnogo je veći problem kada se ona ignoriše ili ne tretira adekvatno.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *