Šta znamo o anksioznosti?

Nedovoljno pričamo o mentalnom zdravlju. Ono je jednako bitno kao i fizičko, i ne smemo nikako da ga zapostavimo.

Takođe, ne smemo smetnuti sa uma da su mentalno i fizičko zdravlje i te kako međusobno povezani, te problemi sa mentalnim zdravljem mogu i te kako da stvore reperkusije na fizičko, i obrnuto.

Anksioznost je normalna i često zdrava emocija. Međutim, kada osoba redovno oseća nesrazmerne nivoe anksioznosti, može postati medicinski poremećaj.

Anksioznost definišemo kao “emociju koju karakterišu osećaj napetosti, zabrinutih misli i fizičkih promena kao što je povišen krvni pritisak“.

Poznavanje razlike između normalnog osećaja anksioznosti i anksioznog poremećaja (koji zahteva medicinsku pomoć), može pomoći osobi da identifikuje i leči stanje.

Kada se pojedinac suočava sa potencijalno štetnim ili zabrinjavajućim situacijama, osećaji anksioznosti ne samo da su normalni, već i neophodni za preživljavanje. Ovi alarmi su u obliku ubrzanog pulsa, znojenja i povećane osetljivosti na okolinu. Opasnost izaziva navalu adrenalina, hormona i hemijskog transmitera u mozgu, što zauzvrat izaziva ove anksiozne reakcije na proces koji se naziva “borba ili beg”, što priprema ljude da se fizički suprotstavljaju ili beže od potencijalnih pretnji za njihovu bezbednost. Sada se brinu oko posla, novca, porodičnog života, zdravlja i drugih ključnih pitanja koja zahtevaju pažnju, a da ne moraju nužno zahtevati reakciju ‘borba ili beg’. Nervozni osećaj pre važnog životnog događaja ili tokom teške situacije je prirodni odjek originalne reakcije ‘borba ili beg’.

Anksiozni poremećaj se javlja u vidu “ponavljajućih nametljivih misli ili briga” i to može ometati svakodnevnu funkciju. Konstantno su prisutni nemir, nekontrolisano osećanje brige, povećana razdražljivost, teško koncentrisanje, poteškoće sa spavanjem. Iako ovi simptomi mogu biti normalni za svakodnevni život, ljudi sa anksioznim poremećajem će ih iskusiti do trajnih ili ekstremnih nivoa.

Prevencija je moguća.

Postoje načini da se smanji rizik od anksioznih poremećaja. Zapamtite da su anksiozna osećanja prirodni faktor svakodnevnog života, a doživljavanje njih ne ukazuje uvek na prisutnost poremećaja mentalnog zdravlja. Poduzmite sledeće korake da biste pomogli u ublažavanju zabrinutih emocija: smanjite unos kofeina, šećera. Sprovodite zdravu i balansiranu ishranu. Trudite se da redovno, kvalitetno I dovoljno dugo spavate.