Sunčanica

Imajući u vidu da je leto I vreme odmaranja pripremili smo za Vas nekoliko saveta koji mogu biti korisni tokom toplih letnjih dna, a naročito na odmoru.

Reči ćemo nešto o sunčanici i toplotnom udaru.

Sunčanica nastaje direktnim izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi – odnosno uticaju sunčeve toplote.

Nisu svi ljudi podjednako osetljivi na sunčevo zračenje, čak to nije ni ista osoba u različitim uslovima. Osetljivije su starije osobe, hronočni bolesnici, deca, labilne osobe, osobe bez kose. Kritično doba dana   je od 10 do 17h .

Zanimljivo je kako nastaju tegobe koje označavamo kao sunčanicu. Naše telo reguliše telesnu temperaturu radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Tokom leta i visokih temperatura, telo nastoji da znojenje učini što efikasnijim i zato kroz kožu protiče veća količina krvi. Deo tečnosti iz te krvi koja je preusmerena u kožu se izluči i ispari sa tela, a nakon toga rashlađena krv se vraća u ostale organe. U ovom mehanizmu su važne dve stvari:

(1) kako više krvi odlazi u kožu na hlađenje, mogući su problemi sa krvnim pritiskom, jer se u ostatku organizma dešava manjak krvi (krvni pritisak se snižava-hipotenzija)  

(2) ubrzava se puls kako bi se što više krvi rashladilo i procirkulisalo telom.

Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo prvenstveno štiti najvažnije organe – kao što je mozak.

Ukoliko nesmotreno izlažete glavu uticaju sunca, temperatura u lobanj se povećava a telo pokušava da dodatno rashladi mozak, tako što će više rashlađene krvi uputi u glavu. Posledica ovoga je da manji krvni sudovi u mozgu nabreknu i mozak jednostavno natekne od relativno naglog povećanja priliva krvi. Simptomi ovakve pojave nisu nimalo bezazleni. Samo da podestimo da je mozak kao vitalni organ smešten u ograničenom, čvrstom i nerastegnjivom oklopu sačinjemom od kostiju lobanje koje ga jako dobro štite od povređivanja. U sličaju sunčanice te iste kosti onemogućavaju širenjnje nateklog moždanog tkiva. I tako nastaju tegobe definisane kao kompresivni sindom. 

Prvi znak da nekome preti sunčanica jesu umor i malaksalost. Simptomi mogu nastati odmah, dok osoba još boravi na suncu, ili nešto kasnije. Taj latentni peripd može potrajati od 6-12h.Osoba koja je dobila sunčanicu žali će se na glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, povraćanje koje ne donosi olakšanje i biće dezorjentisana. Lice je upadljivo crveno, a koža suva uprkos očigledno povišenoj temperaturi. Ukoliko se  osoba ogluši na ove alarme, ubrzo će osetiti zujanje u ušima i probleme s vidom. Ponekad se javljaju grčevi i halucinacije. U teškim slučajevima osoba je omamljena, raširenih zenica, a kao konačna potvrda pada sistema termoregulacije nastaje gubitak svesti. Puls je ubrzan disanje plitko i brzo, krvi pritisak uglavnom nizak.

U vrlo teškim i retkim slučajevima sunčanica se može završiti dugotrajnom nesvesticom,  komom pa i smrću. Ovakvim slučajevima su podložni oni koji izuzetno dugo borave na suncu bez zaštite nemajući izbora. No, za nas obične uživaoce leta i turiste, već prvi znaci sunčanice dovoljan su alarm za beg u hladovinu.

Za razliku od sunčanice gde toplota deluje direktno na glavu, toploni udar nastaje kao rezultat naglog i prekomernog zagrevanja celog tela. Izvor toplote ne mora biti sunce. Mogu ga dobiti na primer radnici u pekarama i industiji sa visokim pećima ili neoprezni vozači koji sedaju u pregrejano vozilo. Može se javiti u bilo kojoj situaciji gde je povišena spoljašnja temperatura, povećana vlažnost vazduha, a prirodno hlađenje organizma onemogućeno.  U stanju toplotnog udara dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju pri čemu temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40-og podeoka Celzijusove skale. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Ostali simptomi su  slični simptomima sunčanice.

Prva pomoć kod ova dva stanja je identična-rashlađivanje. Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice ili toplotnog udara odmah smestite u hladovinu, u polu ležeći položaj i raskomotite je. Rashladite je laganim polivanjem vodom. Onoliko vode koliko može da vam stane u šaku polite po licu, kosmatom delu glave, čelu i potiljku i to ponovite mnogo puta. Nikakvo naglo pljuskanje većim količinama hladne vode iz kanti I slično  ne dolaze u obzir. Na pomenute delove tela mogu se staviti  hladne obloge ili kockice leda umotane u pamučnu krpu. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, a sa hlađenjem se može prestati kada se ona padne ispod 38 °C. Obavezni su hladni napitci u malim gutljajevima, ali nikako oni koji utiču na krvni pritisak  poput kafe, energetskih napitaka i alkohola. U slučaju nesvestice, pružite prvu pomoć hlađenjem tela i glave i odmah pozovite lekara.

Čak i kod svesnih osoba, ako nema subjektivnog i objektivnog poboljšanja neophodno je potrećiti stručnu pomoće.

Nakon regulisanja prisutnih tegoba osoba se mora odmarati u zamračenoj i prohlađenoj prostoriji, u mirnom okruženju. Glavobolja nakon sunčanice može potrajati danima kao i osetljivost na zvukove i vizualne nadražaje. Šum u ušima i  razdražljivost takođe nisu retka posledica.

Sunčanicu možete izbjeći lako – koristiteći dobru zaštitu za glavu, naprimer  šešir širokog oboda od prozračnog maretijala.  Ukoliko na suncu boravite duže vremena (na primjer zbog poljskih radova ili ste na nekom čamcu) redovito rashlađujete kosu, glavu i potiljak vodom. Izbegavajte vožnju u preglerajnom vozilu I previse nagle proemene temperature poput naglog izlaska iz klimatizovane prostorije na jako letnje sunce. Pijte puno hladne tečnosti kako biste rashladili telo iznutra – i odmarajte se dovoljno.

Autorka teksta: dr Jasmina Mašović
spec Ginekologije i akušerstva

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *