Superbakterija

WHO-warns-against-super-bacteriaSvašta smo preživeli u poslednjih par nedelja… Sneg i kolapse u saobraćaju, temperature od -15, pa čak i smak sveta, koji, morate priznati, uopšte nije bio impresivan. Šalu na stranu, sve ima svoj početak i svoj kraj. Iako verovatno za života nećemo doživeti slom civilizacije, prilično je jasno da i to jednom mora da se desi. Verujem da to neće biti jednodnevna akcija, već da će trajati godinama, ili decenijama, a da ćemo, naravno, sami biti zaslužni za to. Mogu vam predložiti temu za razmišljanje: superbakterija.

Superbakterija nije neka bakterija superheroj, koja spašava svet i dame u nevolji, već super rezistentna bakterija koja je otporna na sve poznate antibiotike.

Od kada je otkriven penicilin, vrlo smo ponosni što smo našli način da se borimo protiv bolesti koje su do tada bile pogubne. A da li znate koji je procenat danas poznatih patogenih bakterija rezistentan na penicilin? Ne znam in ja, ali znam da nije zanemarljiv. Nismo samo mi pametni – i bakterije imaju svoje metode preživljavanja. Pored toga, ima ih daleko više nego nas, mnogo su raznovrsnije i lakše prilagodljive.

Dozvolite mi  samo da razjasnim razliku izmedju antiseptika i antibiotika. Antiseptik ubija bakterije nespecifičnim metodama: ne deluje na neku  specifičnu strukturu već razara bakteriju kao celinu. Antibiotik deluje specifično: inhibira neku od vitalnih funkcija bakterije i na taj način je ubija.

Uzmite grupu od milijardu bakterija. Sipajte preko njih neki antibiotik. Ako se u jednoj od njih desila takva mutacija koja menja proces na koji antibiotik utiče, na taj način da on postane neefikasan, onda će ta bakterija preživeti i nastaviti da se deli. Vrlo brzo imaćemo milijardu bakterija na koje taj antibiotik više ne deluje. I ne samo to. Mnoge bakterije umeju da razmenjuju kratke segmente genetskog koda i na taj način prenose rezistenciju medju sobom.

Ovo je ozbiljna priča. Medicina i farmacija su u konstantnoj trci sa rezistentnim bakterijama. Nakon što je primećeno da se razvija rezistencija na penicilin, nauka je usmerila resurse u pravcu otkrivanja novih antibiotika. Prvo su to bile modifikacije penicilina, zatim su došli tetraciklini, streptomicini, sulfonamidi, aminoglikozidi, sulfonamidi… Dokle god nauka stigne, bakterije prate u stopu.

Bolnice su izuzetno dobra podloga za razvoj rezistentnih bakterija, pa se u bolnicama pojedine vrste antibiotika čuvaju kao “rezervni“. To znači da se oni neće davati pacijentima osim u slučaju da ništa drugo ne deluje. Možda vam zvuči kao da dobijate manje efikasan ili lošiji lek, ali je ipak u pitanju predostrožnost, pokušaj da se zadrži poslednja linija odbrane. Kada i ona padne, nastaje “superbakterija“.

Lekari u domovima zdravlja vrlo su laki na prepisivanje antibiotika, šta god da vam fali. Makar je tako bilo do pre par godina, kada sam poslednji put bila kod lekara opšte prakse. S druge strane, mnogi ljudi skloni su samomedikaciji i kupovini antibiotika na svoju ruku. Ovo je još gore jer im često antibiotici nisu ni potrebni, ili je doziranje neadekvatno. Nemojte se ljutiti na farmaceute koji ne žele da vam prodaju antibiotik bez recepta ili antibiograma. Nije to njihov hir, niti je u pitanju samo zakon. U pitanju je znanje, zdrav razum i strah od toga šta budućnost nosi.

Eto, zato verujem u prebiotike i probiotike – nasuprot antibioticima. Zato mislim da je 2QR kompleks, koji neutrališe patogene bakterije, bolji od antibiotskih preparata, koji ih ubijaju.

Razmislite i sami. Ne igrajte se sa budućnošću vaše dece. Možda superbakterije još nisu spremne da izazovu smak sveta, ali svakako mogu da nekome naprave pakao od života.

Pozdrav, Lana Orton

Farmaceut zalutao u IT. Majka, ćerka, sestra, supruga. Peva, svira, piše i voli ceo svet. Bavi se ženskim intimnim zdravljem od 2011. godine.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *