Zagađenje vazduha i kako ono utiče na nas

Nije potrebno da pratite vesti, bilo je dovoljno da samo „skrolujete“ društvenim mrežama prethodnih par nedelja – sigurno ste sreli alarmantne podatke o tome koliko je vazduh u Beogradu, i Srbiji inače, zagađen, da neretko prelazi tu „crvenu“ liniju. Čak se u Politici pre par dana pojavila zapanjujuća naslovnica – od zagađenog vazduha godišnje umre 6000 ljudi u Srbiji!

U ovom blogu ćemo razmotriti jednu studiju urađenu u Zapadnoj Evropi – o tome kako zagađeni vazduh utiče na okolinu. Odnosno, o intervencijama koje su učinjene da bi se zagađenost smanjila.

Primera radi, zabrana pušenja u zatvorenim prostorijama u Irskoj je dovela do smanjenje smrtnosti za 13%, dok su se opstruktivne bolesti pluća smanjile za 32%. Istraživači su analizirali i podatke iz 1996. godine, kada je dobar deo Atlante zbog Olimpijskih igara bio zatvoren za automobile. Interesantno – broj dečjih odlazaka u bolnice zbog astme smanjen je za 40%, a posete pedijatru su opale za 11%.

Slični podaci se mogu dobiti i kada se uporede podaci iz Kine – nakon 2008. godine je u Pekingu broj odlazaka u bolnice zbog astme pao za 58%.

Takođe su bili obrađivani podaci jedne čeličane u američkoj državi Juti, odnosno kako je uticalo na javno zdravlje kada je ona bila zatvorena na 13 meseci. U gradskoj bolnici je zabeleženo znatno manje slučajeva upale pluća, bronhitisa i astme. Stopa zagađenosti vazduha je za to vreme prepolovljena, zabeležen je prilično manji broj preuranjenih porođaja…

Šta nam ovi podaci govore? Da je za ovoliki stepen zagađenosti definitivno kriv ljudski faktor. Da ne budemo preoštri i kažemo da je u pitanju naš izbor. Štaviše, nije potrebno ni toliko mnogo truda da popravimo ovu sumornu statistiku, ukoliko se u to uključi svako od nas.

Da li baš moramo da palimo kola ako je lepo vreme i ako možemo da provozamo bicikl ili malo da prošetamo?

Da li će konačno biti uvedena zabrana pušenja u restoranima?

Moramo li da pripalimo baš dok hodamo ulicom?

Najveća je odgovornost na onim državama koje najviše zagađaju, naravno. I na državi i nadležnim institucijama je da regulišu postrojenja, urede zakone i druge akte kako bi se crna statistika makar malo obojila.

Ali, i na nama je definitivno deo odgovornosti. Hajde da to malo što od nas zavisi pokušamo da popravimo! 🙂

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *