GONARTROZA-ARTROZA KOLENA

Gonartroza je degenerativno oboljenje  hrskavice  kolena koje dovodi najpre do oštećenja same  hrskvice,a kasnije kako bolest  napreduje i do oštećenja i drugih struktura  kolena.

UZROCI GONARTROZE:

-starenje

-gojaznost

-pol (češća je kod žena,oblici teži),

-prethodne povrede i operacije kolena,

-genetska predispozicija,

-veće fizička opterećenja kolena(profesionalni sport,profesije) kao i deformiteti kolena (gena  vara i gena valga),

-zapaljenske reumatske bolesti.

SIMPTOMI GONARTROZE:

-bol u kolenu različitog intenziteta koji se pojačava na pokret,hod uz i niz stepenice,pri ustajnju nakon sedenja…

-otok kolena

-ograničena pokretljivost i ukočenost kolena,

-krepitacije u kolenu(krckanje,pucketanje,škripanje)

-slabost u kolenu(klecanje).

DIJAGNOZA  GONARTROZE:

-klinički pregled

-RTG kolena

-CT i MR po potrebi

LEČENJE  GONARTROZE:

1.konzervativno (nehiruško)

2.hiruško

Konzervativno lečenje:analgetici,NSAIL,kortikosteroidi,hondroprotektori(hijaluralonska kiselina,glukozamin,hondroitin sulfat),krio masaža,mirovanje,rasterećenje zloba(ortoze,štap,štake),fizikalna  terapija,kinezi terapija koja podrazumeva jačanje natkolene muskulature.

Primena NSAIL u lečenju  gonartroze

NSAIL se koriste u terapiji bola,jer smanjuju proizvodnju prostaglandina koji su jedan od uzroka bolova i upalnih procesa.Njihova najčešća primena je za smanjenje bolova u mišićima i zglobovima.S obzirom na čestu i dužu upotrebu kod hroničnih bolnih stanja,tako i kod  gonartroze,mogu imati  i neželjene  efkte : dispepsija, dijareja/opstipacija, mučnina i povraćanje,a u nekim slučajevima krvarenje iz želuca i ulceracije, osip, urtikarija, fotosenzitivne reakcije, akutna bubrežna insuficijencija, analgetska nefropatija (kod hrončne upotrebe), poremećaji kostne srži i jetre. Kod ljudi koji već imaju oboljenje poput povišenog krvnog pritiska ili srčane slabosti, dugotrajna upotreba NSAIL može u velikoj meri pogoršati postojeće bolesti. Takođe, NSAIL umanjuju efekat lekova koji se najčešće koriste u lečenju kardiovaskularnih bolesti. Potencijal izazivanja kardiovaskularnih neželjenih delovanja nije isti za sve predstavnike ove grupe lekova.

Nesteroidne antiinflamatorne lekove treba primenjivati u preporučenim dnevnim i pojedinačnim dozama. Pored toga, neophodno je pridržavati se navedenog intervala doziranja, jer su najčešće neželjene reakcije NSAIL dozno zavisne i izraženije ako se lek uzima češće u odnosu na preporučeni režim.

Bezbednija  primena  NSAIL lekova  je topikalna terapija. U ove preparate spadaju pre svega nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) za lokalnu upotrebu. To su obično gelovi, kreme ili gel-masti, tj bitno je da se takvi preparati vrlo brzo i lako upijaju kroz kožu.Predstavnici su ibuprofen,nimesulid,ketoprofen,etofenamat,diklofenak…
Kod ostalih preparata dejstvo se bazira samo na lokalno-anestetskom delovanju određenih supstanci kao što su mentol, kamfora, kapsaicina i metil-salicilat, koji izazivaju osećaj olakšanja bola. Dolaze u obliku gelova, krema i masti, a i u obliku lekovitih flastera. Takvi preparat ivrlo često sadržave i prirodna eterična ulja eukaliptusa, lavande, bora, terpentinsko ulje i dr.

Najbolji efekat se posiže primenom gelova koji sadrže NSAIL i mentol ,jer zbog mentola deluju odmah nakon primene,ali i kasnije kada do izražaja dolazi efekt NSAIL.

Hiruško lečenje gonartroze se primenjuje kod uznapredovalih koštanih promena na samom zglobu kolena,koji su praćeni bolovima,a nakoje druge metode lečenja nemaju efekat.

Hirurško lečenje podrazumeva:korektivne osteotomije,artroskopije I ugradnju veštačkog zgloba kolena (aloartroplastika kolena).

Lečenje osteoartritisa kolena mora biti individualno za svakog bolesnika.Postoje brojne opcije I potrebno je pažljivo planiranje u zavisnosti od stepena oštećenja odnosno stadijuma artroze kolena.

Većina metoda lečenja artroze se fokusiraju na smanjivanje boli i opterećenja zglobova, dakle na palijativne mere. Takođe, cilj je da se poveća snaga i opseg pokretljivosti zahvaćenog zgloba,I smanje teškoće u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti.

Autor: dr Snežana Ilić, fizijatar, DZ Rakovica