Helicobacter pylori – mali stanovnik želuca koji može izazvati velike probleme

U ambulanti lekara opšte prakse gotovo da ne prođe dan, a da neko ne kaže: „Doktore, želudac me muči već mesecima.” Nekoga boli nakon obroka, neko oseća pečenje koje pripisuje gorušici, drugi imaju stalnu nadutost ili osećaj da im hrana „stoji” u želucu. Većina je već pokušala da promeni ishranu ili je na svoju ruku uzimala lekove za smanjenje želudačne kiseline, ali se tegobe uporno vraćaju.

U takvim situacijama uvek razmišljamo o više mogućih uzroka, a jedan od njih je infekcija bakterijom Helicobacter pylori.

Ova bakterija je jedan od najčešćih uzročnika hroničnog gastritisa i peptičkog ulkusa, a dugotrajna nelečena infekcija povezana je i sa povećanim rizikom od razvoja pojedinih ozbiljnijih oboljenja želuca. Upravo zato je važno da se simptomi ne zanemaruju i da se na vreme postavi tačna dijagnoza.

Bakterija koja je prilagođena životu u želucu

Za razliku od većine mikroorganizama, Helicobacter pylori može da preživi u veoma kiseloj sredini želuca. Zahvaljujući enzimu ureazi, stvara zaštitnu sredinu oko sebe i naseljava sluznicu želuca, gde može opstati godinama.

To, međutim, ne znači da će svaka osoba imati simptome. Mnogi ljudi ni ne znaju da su inficirani, dok se kod drugih razvija hronična upala želudačne sluznice koja postepeno dovodi do tegoba.

Kada treba posumnjati na infekciju?

U praksi ne postoji jedan simptom koji nepogrešivo ukazuje na Helicobacter pylori. Najčešće se radi o kombinaciji tegoba koje traju duže vreme.

Pacijenti opisuju pečenje ili bol u gornjem delu stomaka, osećaj punoće posle male količine hrane, nadimanje, podrigivanje, mučninu ili povremenu gorušicu. Neki izgube apetit, dok drugi primećuju da im određene namirnice više ne prijaju.

Problem je što se ovakvi simptomi često pripisuju stresu, brzom načinu života ili neredovnim obrocima. Iako svi ovi faktori mogu doprineti tegobama, kada one traju nedeljama ili mesecima, potrebno je potražiti savet lekara.

Dijagnoza je danas jednostavnija nego ranije

Dobra vest je da danas postoje pouzdane metode kojima se infekcija može potvrditi bez invazivnih procedura.

Test iz daha i određivanje antigena u stolici predstavljaju jednostavne i veoma pouzdane dijagnostičke metode kod velikog broja pacijenata. Kada postoje alarmantni simptomi ili druge indikacije, gastroenterolog može preporučiti gastroskopiju sa uzimanjem uzoraka sluznice.

Najvažnije je da se dijagnoza ne postavlja na osnovu simptoma, već odgovarajućim testiranjem.

Lečenje ne podrazumeva samo antibiotike

Kada se potvrdi prisustvo bakterije, sprovodi se eradikaciona terapija koja najčešće uključuje kombinaciju dva antibiotika i inhibitora protonske pumpe. Cilj je potpuno uklanjanje bakterije iz želuca.

Međutim, antibiotici, iako neophodni za izlečenje infekcije, deluju i na korisne bakterije koje prirodno nastanjuju creva. Zbog toga se kod dela pacijenata tokom ili neposredno nakon terapije mogu javiti proliv, nadutost, gasovi ili nelagodnost u stomaku.

Upravo zbog toga poslednjih godina sve više pažnje privlači očuvanje crevne mikrobiote tokom antibiotskog lečenja.

Gde je mesto probiotika?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se primenjuju u odgovarajućim količinama, mogu doprineti održavanju ravnoteže crevne mikrobiote.

Važno je naglasiti da oni ne leče infekciju bakterijom Helicobacter pylori i ne mogu zameniti antibiotike. Eradikaciona terapija ostaje jedini način da se bakterija ukloni iz želuca.

Međutim, pojedine kliničke studije pokazale su da određeni probiotski sojevi mogu doprineti boljoj podnošljivosti antibiotske terapije, smanjenju rizika od dijareje povezane sa antibioticima i očuvanju ravnoteže crevne mikrobiote tokom lečenja.

Upravo zato mnogi lekari danas razmišljaju i o probiotskoj podršci kada planiraju terapiju, naročito kod pacijenata koji su ranije imali izražene tegobe tokom uzimanja antibiotika.

Kako odabrati probiotik?

Na tržištu postoji veliki broj preparata, ali među njima postoje značajne razlike. Probiotici nisu međusobno zamenljivi, jer njihovo dejstvo zavisi od konkretnih bakterijskih sojeva, njihove kombinacije i količine. Prednost imaju preparati sa jasno definisanim sojevima i klinički ispitivanim sastavom.

Jedan od takvih proizvoda je Bio-Kult Everyday, multisojni probiotik koji sadrži 14 različitih bakterijskih sojeva. Zahvaljujući raznovrsnom sastavu, često se bira kao podrška očuvanju ravnoteže crevne mikrobiote kod osoba koje koriste antibiotike ili žele da nakon terapije doprinesu obnavljanju crevne flore. O izboru preparata i vremenu njegove primene najbolje je posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom.

Autor teksta: dr med. Ana Balać, specijalista opšte medicine