Hipotireoza – uzroci, simptomi i lečenje

Hipotireoza je sistemski poremećaj izazvan nedostatkom tireoidnih hormona u perifernim tkivima.

Uzroci nastanka hipotireoze

Po uzroku nastanka razlikujemo tri tipa hipotireoze:

Tercijarna hipotireoza je izazvana poremećajem u hipotalamusu.
Primarna hipotireoza može biti uzrokovana atrofijom štitaste žlezde ili nastaje u poslednjem stadijumu hroničnog limfocitnog tireoiditisa, ali je češće jatrogenog porekla (posle lečenja hipertireoze radioaktivnim jodom ili subtotalnom tireoidektomijom), u toku tireosupresivne terapije ili uzimanja lekova koji utiču na metabolizam joda.
Sekundarna hipotireoza je posledica destrukcije hipofize postpartalnom hemoragijom, povreda glave, tumora ili idiopatske atrofije ove žlezde.

Dijagnoza hipotireoze

Dijagnoza hipotireoze zasniva se na simptomima i rezultatima analiza krvi koje mere nivo hormona hipofize – TSH (hormon koji stimuliše štitastu žlezdu da proizvodi i izlučuje svoje hormone) i nivo hormona štitaste žlezde – tiroksina. Nizak nivo tiroksina i visok nivo TSH ukazuju na smanjenu funkciju štitaste žlezde – hipofiza tada proizvodi više TSH-a, nastojeći da stimuliše štitastu žlezdu na stvaranje više hormona.

Autoimuna hipotireoza (Hašimotov tireoiditis)

Najčešći uzrok primarne hipotireoze je Hašimotov tireoiditis, autoimuno oboljenje kod kojeg imunski sistem postepeno oštećuje tkivo štitaste žlezde. U dijagnostici se, pored TSH i FT4, mogu određivati i antitela na tireoidnu peroksidazu, odnosno anti-TPO antitela. Njihovo prisustvo može pomoći u potvrđivanju autoimunog porekla bolesti, dok se terapija prvenstveno prilagođava prema hormonskom statusu i kliničkoj slici pacijenta.

Lekari mogu dijagnostikovati poremećaj rada štitaste žlezde mnogo ranije nego što se osete simptomi. Navedeni testovi, posebno TSH, igraju važnu ulogu u određivanju doze lekova za lečenje hipotireoze – pomažu lekaru da odredi pravu dozu, u početku i tokom vremena.

Pored toga, TSH testovi se koriste za dijagnostikovanje stanja zvanog subklinička hipotireoza, koje obično ne izaziva spoljašnje znake ili simptome. U ovom stanju osoba ima normalne nivoe trijodtironina i tiroksina u krvi, ali više od normalnih nivoa TSH. Ovo stanje se ne leči ukoliko nema izrazitih simptoma, ali svakako zahteva češću kontrolu nivoa hormona.

Praćenje bolesti i redovne kontrole

Hipotireoza je najčešće hronično stanje koje zahteva dugoročno praćenje. Nakon uvođenja terapije ili promene doze leka, potrebno je kontrolisati nivo TSH, a po potrebi i FT4, sve dok se ne postignu stabilne vrednosti. Kada je hormonski status stabilan, kontrole se sprovode u intervalima koje određuje lekar.

Ako simptomi traju i pored urednih rezultata, potrebno je razmotriti i druge moguće uzroke, poput anemije, nedostatka vitamina, poremećaja sna ili drugih oboljenja.

Subklinička hipotireoza – kada je potrebno lečenje

Ako imate subkliničku hipotireozu, razgovarajte o lečenju sa lekarom. Za relativno blagi porast TSH verovatno nećete imati koristi od terapije hormonima, a lečenje može čak biti i štetno. S druge strane, za viši nivo TSH, hormoni štitaste žlezde mogu poboljšati nivo holesterola, kontraktilnu sposobnost srca i nivo energije.

Treba napomenuti da su referentne vrednosti za trudnice drugačije i da se one obavezno leče i u stanjima subkliničke hipotireoze, čak i kada su nivoi TSH veći od 2,5 IU/L. Odluka o uvođenju terapije ne donosi se samo na osnovu jedne vrednosti TSH – u obzir se uzimaju visina TSH, prisustvo simptoma, vrednosti FT4, anti-TPO antitela, starost pacijenta, pridružene bolesti i planiranje trudnoće. Zbog toga je ponekad potrebno ponoviti laboratorijske analize nakon određenog vremena i odluku o lečenju doneti individualno, u dogovoru sa endokrinologom.

Hipotireoza i trudnoća

Niski nivoi hormona štitaste žlezde mogu ometati ovulaciju, što smanjuje plodnost. Nelečena hipotireoza može dovesti do češćih spontanih pobačaja, preeklampsije, pa čak i do urođenih mana novorođenčeta. Ova deca su takođe sklonija ozbiljnim intelektualnim i razvojnim problemima. Dojenčad koja imaju neotkrivenu hipotireozu prisutnu na rođenju su u riziku od ozbiljnih problema sa fizičkim i mentalnim razvojem. Ako se, međutim, ovo stanje dijagnostikuje u prvih nekoliko meseci života, šanse za normalan razvoj su odlične.

Kod žena koje planiraju trudnoću važno je da funkcija štitaste žlezde bude dobro regulisana pre začeća. Nakon potvrđivanja trudnoće potrebno je javiti se lekaru i proveriti hormonski status, jer se potreba za levotiroksinom tokom trudnoće može promeniti. Kontrole su tada češće, a doza leka prilagođava se individualno. Pravilno lečena i kontrolisana hipotireoza značajno smanjuje rizik od komplikacija i omogućava uredan tok trudnoće.

Ukoliko posumnjate na simptome hipotireoze, a posebno ukoliko u porodici imate obolele od štitaste žlezde ili dijabetesa, obavezno se obratite svom endokrinologu radi daljeg praćenja i eventualne terapije – naročito ukoliko planirate trudnoću ili ste već trudni.

Znaci i simptomi hipotireoze

Znaci i simptomi hipotireoze mogu da uključuju:

Povišen nivo masnoća u krvi
Umor
Povećanu osetljivost na hladnoću
Zatvor
Suvu kožu i tanku dlaku
Dobijanje na težini
Bledo, natečeno lice
Grub, hrapav glas
Bolove u mišićima, slabost i ukočenost
Bol, ukočenost ili oticanje zglobova
Neredovne menstruacije, smanjenu potenciju i fertilnost
Usporen rad srca
Depresiju, anksioznost
Oslabljenu memoriju
Povećanu štitastu žlezdu (strumu)

Ishrana i životne navike kod hipotireoze

Ne postoji poseban način ishrane koji može zameniti hormonsku terapiju. Ipak, uravnotežena i raznovrsna ishrana, redovna fizička aktivnost, dovoljno sna i održavanje odgovarajuće telesne mase mogu doprineti boljem opštem stanju, većem nivou energije i očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Ishrana bi trebalo da sadrži dovoljno povrća i voća, integralnih žitarica, kvalitetnih izvora proteina i zdravih masti. Odgovarajući unos tečnosti i namirnica bogatih vlaknima može biti posebno značajan kod osoba koje imaju zatvor, jedan od čestih simptoma hipotireoze.

Suplementaciju jodom ne treba uvoditi samoinicijativno niti uzimati u prekomernim količinama. Poseban oprez potreban je kod preparata sa visokim sadržajem joda i proizvoda na bazi morskih algi, jer prekomeran unos joda kod pojedinih osoba može pogoršati poremećaj funkcije štitaste žlezde.

Pre uvođenja suplementacije potrebno je uzeti u obzir način ishrane, laboratorijske rezultate, vrstu oboljenja i terapiju koju pacijent već koristi. Zato izbor preparata i trajanje primene treba prilagoditi individualnim potrebama pacijenta, uz savet lekara ili farmaceuta. Važno je i dosledno primenjivati propisanu terapiju, jer zdrave životne navike predstavljaju podršku lečenju.

Terapija hipotireoze

Ako imate blagu kliničku sliku i malo uvećanje tireoidne žlezde bez smetnji, uz redovne kontrolne preglede i proveravanje nivoa hormona, lečenje uglavnom nije potrebno.

Ukoliko vam je potrebna terapija, znajte da ćete je verovatno uzimati doživotno. Terapija se sprovodi putem tableta levotiroksina, koji predstavljaju dobru zamenu hormona usled nemogućnosti štitne žlezde da ih sama proizvodi. Redovnom konzumacijom lekova reguliše se nivo hormona u organizmu, što nakon nekoliko meseci dovodi do gubitka simptoma i regulisanja metaboličkih procesa.

Levotiroksin se najčešće uzima jednom dnevno, ujutru, na prazan stomak, sa vodom, pre doručka i drugih lekova. Važno je da se uzima svakog dana u približno isto vreme. Preparati gvožđa i kalcijuma, antacidi i pojedini lekovi mogu smanjiti njegovu apsorpciju, pa između njihovog uzimanja treba napraviti odgovarajući vremenski razmak. Dozu ne treba menjati niti terapiju prekidati samoinicijativno, čak ni kada se simptomi povuku.

Dijetetska suplementacija kao podrška terapiji

Pored terapije lekovima, pacijentima se daju saveti kako da organizuju svoj život sa hipotireozom. Potrebno je živeti što zdravije, a to podrazumeva pravilnu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.

Jako je bitna uloga i podrška dijetetskom suplementacijom, pravilnim izborom iste za pacijenta, kao podrška metaboličkim procesima štitaste žlezde.

Preporuka je na proizvodima koji sadrže mio-inozitol, koji je neposredno uključen u ostvarivanje dejstva TSH hormona i njegovo vezivanje za receptore, čime se obezbeđuje normalno funkcionisanje štitaste žlezde i obaranje povišenog nivoa TSH. U sinergiji sa selenom, koji učestvuje u proizvodnji aktivnih hormona štitaste žlezde (T4–T3 konverzija) i smanjenju titra antitireoidnih antitela, kao i sa vitaminima B grupe, koji doprinose normalnoj psihološkoj funkciji, ovakva suplementacija predstavlja dobru podršku terapiji.

Autor teksta: Dr Aleksandra Ješić