Muke sa štitnom žlezdom
Ceo organizam je dragocen, i u krajnjem slučaju – drugog nemamo, te stoga treba i da pazimo na njega.
Kako žlezde sa unutrašnjim lučenjem imaju puno funkcija u reguaciji raznih mehanizama za dobrobit organizma, želeli smo da posvetimo pažnju jednoj od njih – štitnoj žlezdi.
Štitna žlezda se nalazi u vratu, priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. Sintetiše hormone koji utiču na fizički i psihički rast i razvoj, a ima udeo u okoštavanju kostiju. Iako se često slušamo o ljude oko sebe koji s njom imaju problema, ona se može „vratiti u normalu“ kroz pravilnu ishranu i pojedinim dodacima.
Ali, hajde da vidimo najpre šta to tačno njoj smeta za rad!
Možda nećete verovati, ali izlaganje X zracima, mobilni telefoni, prljava hrana ili voda, letenje avionom, izlaganje zagađenom vazduhu… sve ovo uzrokuje probleme sa štitnom žlezdom. Ali, čini tek 5% od svih uzroka!
Nameće se pitanje – na šta „otpada“ ostalih 95%?
Jedan naučnik, Anthony William, je nakon temeljnog istraživanja otkrio da je najčešći patogen – EBV, odnosno Epštajn-Barov virus. Inače, isti onaj koji izaziva mononukleozu. Preciznije, treći stadijum infekcije ovim virusom kreće da napada štitnu žlezdu.
Slaba periferna cirkulacija, suva koža, krti nokti, zujanje u ušima, trnjenje udova, bolovi u mišićima, problemi sa kilažom, nelagondost i tmurno raspoloženje su samo neki od simptoma disfunkcije štitne žlezde.
Vrlo je moguće da mučite muku sa ovom žlezdom iako nije otkriven nikakav poremećaj – odnosno da Vam je nedovoljno ili previše aktivna.
Bilo da birate lekove, suplemente, promenu ishrane ili neke tradicionalnije metode – ne klonite, kažu da problemi sa štitnom žlezdom nisu nerešivi!
Uvek je preporučljiv ozbilniji detoks od teških metala i patogena. Takođe, za probleme sa štitnom žlezdom preporučuje se ishrana koja obiluje zelenišem (kelj, kupus, brokoli, prokelj), a poželjni su i krompir, krastavci, jabuke i đumbir.
I naravno za kraj, ali nikako najmanje izazovno, potrebna je rutina. Rutina kako bi se ovakav način ishrane uklopio u svakodnevicu. Ne sme se odustati posle tri dana!
Neko je jednom prilikom je nazvao štitnu žlezdu našim „drugim mozgom“. I naglasio to kako nam je ona godinama pružala ljubav i podršku celom telu i da bi bio red da se to uzvrati kroz nešto korigovane životne navike. 🙂
Komentariši