Probiotici i njihova upotreba – vodič kroz zdravlje creva

Probiotici su živi mikroorganizmi, uglavnom bakterije i gljivice, koji kada se unesu u odgovarajućoj količini, mogu imati koristan efekat na zdravlje čoveka. Najčešće pripadaju sledećim sojevima:

Lactobacillus spp.
Bifidobacterium spp.
Saccharomyces boulardii (kvasac, a ne bakterija)
Streptococcus thermophilus
Escherichia coli Nissle 1917

Ovi mikroorganizmi deluju putem različitih mehanizama, koji zajedno imaju sinergistički i aktivni efekat na organizam.

1. Modulacija crevne flore

Kompetetivna blokada proliferacije patogenih bakterija kroz:

Lučenje bakteriocina
Snižavanje pH stvaranjem mlečne i sirćetne kiseline (onemogućava rast patogena)
Kompetitivno vezivanje za ćelije crevnog epitela

2. Imunomodulacija

Probiotici jačaju imuni sistem tako što:

Povećavaju sekreciju IgA antitela
Aktiviraju T regulatorne limfocite i dendritske ćelije
Modulišu sintezu proinflamatornih citokina (TNF-α, IL-10)

3. Poboljšanje intestinalne barijere

Indukuju ekspresiju proteina claudin i occludin (tight junction proteini)
Povećavaju mukoznu sekreciju i obnavljaju integritet epitela

4. Metabolički efekti

Proizvode kratkolančane mlečne kiseline (SCFA – butirat, acetat, propionat) fermentacijom vlakana
Smanjuju pH u crevima i hrane kolonocite (ćelije debelog creva)
Imaju antiinflamatorno dejstvo

Klinička primena i dokazi

1. Dijareje

Infektivne dijareje (npr. rotavirus) – mogu se ublažiti uz upotrebu probiotika
Dijareje izazvane antibioticima (AAD) – dokazana efikasnost S. boulardii i Lactobacillus rhamnosus GG
Putnička dijareja – efekat nije uniforman i zavisi od soja

2. Sindrom iritabilnog creva (IBS)

Kod IBS se koriste višesojni probiotici koji mogu pomoći u smanjenju:

Nadutosti
Gasova
Bolova u stomaku

3. Upalne bolesti creva (IBD)

Kod ulceroznog kolitisa dokazan je efekat E. coli Nissle 1917 – efikasan kao mesalazin u održavanju remisije
S. boulardii može pomoći kod Chronove bolesti

4. Alergijske bolesti

Kod atopijskog dermatitisa, suplementacija u trudnoći i ranom detinjstvu može smanjiti učestalost alergija.

Doziranje i način upotrebe

Svi probiotici se uzimaju oralno (per os) i moraju da prežive želučanu kiselinu i žučne soli da bi delovali u tankom crevu i kolonu.

Zbog toga se koriste tehnike kao što su mikrokapsulacija i liofilizacija (povećava se bioraspoloživost)
Doziranje: Jednom do više puta dnevno, izraženo u CFU (colony-forming units), najčešće od 10⁹ do 10¹¹

Bezbednost i moguće nuspojave

Probiotici su generalno vrlo bezbedni. Oprez je potreban kod:

Imunokompromitovanih pacijenata
Teško obolelih sa centralnim venskim kateterom (CVK) – zabeleženi su retki slučajevi septičkih kokcemija sa S. boulardii

Nuspojave su retke i najčešće uključuju:

Nadimanje
Gasove
Veoma retko – superinfekcije

Zaključak

Probiotici nisu zamena za antibiotike, već podrška lečenju i prevenciji. Njihova pravilna upotreba, uzimanje specifičnih sojeva u odgovarajućim dozama može značajno poboljšati terapijski ishod.

Iskustvo iz prakse

U svojoj ambulanti, kao izabrani lekar, svojim pacijentima preporučujem probiotik BIO-KULT Everyday. Pacijenti imaju pozitivna iskustva i dobar povratni odgovor na njegovu upotrebu. Ima pozitivan efekat kod dijareja, može se koristiti uz antibiotike i preventivno.

Pogodan je za decu od 3 godine i za odrasle
Doziranje: 1 do 4 kapsule dnevno uz obrok

Autor: Dr Sandra Jelišić Skurić, spec. opste medicine DZ Novi Beograd