Probiotik

Šta je probiotik?
   Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unesu u adekvatnoj količini, imaju pozitivan uticaj na zdravlje domaćina, najčešće kroz balansiranje mikrobiote u crevima.
Kada izgovorimo probiotik, prva asocijacija bude da su oni pratnja antibiotske terapije i pomoć crevima kod dijareje. No, ono što je zanimljivo jeste da su probiotici vodili „bitku“ protiv patogenih mikroorganizama, pre otkrića prvog aantibiotika, mehanizmom da više dobrih mikroorganizama može pobediti patogene. Pokazujući pozitivan efekat naučnici su bili nadahnuti da iz decenije u deceniju istražuju njihove benefite i budu u stalnoj potrazi za još pozitivnih efekata na čovekov organizam.

Pojam “probiotik” potiče od grčkih reči pro (za) i bios (život). Početkom 20. veka (1907.god.), ruski naučnik Ilja Iljič Mečnikov postulirao je da konzumacija fermentisanih mlečnih proizvoda može doprineti produženju života, što je postavilo temelje za dalja istraživanja u oblasti probiotika.
Tačnije, prema Mečnikovu, ova jedinjenja su odgovorna za ono što je on nazvao „autointoksikacija creva“, koja potom izazva fizičke promene u organizmu povezane sa starenjem. U to vreme se znalo da mleko fermentisano laktobacilama inhibira rast proteolitičkih bakterija zbog niskog pH koji nastaje fermentacijom laktoze. Mečnikov je takođe primetio da su se određene ruralne populacije u Evropi, na primer one koje su živela u Bugarskoj i ruskim stepama i hranile se uglavnom mlekom fermentisanim bakterijama mlečne kiseline, bile izuzetno dugovečne. Na osnovu ovih zapažanja, Mečnikov je predložio konzumaciju fermentisanog mleka kako bi se „zasejala” creva bezopasnim bakterijama mlečne kiseline i ime smanjila pH vrednost creva, i suzbio rast proteolitičkih bakterija. Sam Mečnikov je u svoju ishranu uveo kiselo mleko fermentisano bakterijom koju je nazvao “bugarski bacil” i verujuči da on korisno deluje na njegovo zdravlje.
   U Parizu su ubrzo Mečnikove kolege sledile njegov primer, a pariski lekari su počeli da propisuju kiselo-mlečnu dijetu svojim pacijentima. Kroz vreme su drugi naučnici izolovali mnoge druge bakterije (bifidobakterije, Escherichia coli, Lactobacillus acidophilus… ).
   Za razliku od antibiotika, probiotici su definisani kao mikrobiološki izvedeni faktori koji stimulišu rast drugih mikroorganizama, a Roj Fuler je 1989. godine predložio definiciju probiotika koja se i danas široko koristi: „Živi mikrobni dodatak hrani koji blagotvorno utiče na životinju domaćina poboljšavajući njenu ravnotežu crevnih mikroba.

Probiotici se klasifikuju prema vrsti mikroorganizma, kako se u probiotike uvrštavaju mnoge bakterije (gde svaka ima različito dejstvo na organizam) čiji je broj veći od 500, a svaka od njih dolazi iz jedne od sledeće dve grupe:
Lactobacillusi  Bifidobacterium. Za koje vreme će probiotik delovati zavisi od organizma i proizvođača leka, važno je naglasiti da različiti probiotski sojevi bakterija različito deluju.
   Obzirom da godinama unazad na svakom skupu lekara govorimo o antimikrobnoj rezistenciji kao i opasnosti do koje može dovesti, od velikog značaja je napomenuti da probiotici, kao čuvari našeg imuniteta, treba da budu u svakodnevnoj upotrebi svakog pacijenta. Kao izabrani lekar više od 2000 pacijenata, trudim se da svest o probioticima podignem na najviši nivo, ponosna na svoje pacijente i njihovo znanje o istim prilažem vam deo ankete koju sam jednodnevnon sprovela u ordinaciji.

Nisam otišao na posao, iznenadna dijareja? Osećaj težine u stomaku i nadutost? Kandida je ponovo tu? Antibiotska terapija? Glavobolja? Koji probiotik je za decu? Da li ima probiotik za svaki dan? Idem na putovanje, potreban mi je savet za probiotik?…itd.
Lako je biti od pomoći velikom broju pacijenta sa pitanjima poput ovih, ako odgovor možemo pronaći u liniji probiotika koje je stanovništvu obezbedila Oktal Pharma sa izuzetnim BioKult probioticima među kojima možemo naći rešenje za svakog pacijenta. Govorimo o probiotskom proizvodu koji sadrži čak 14 sojeva živih bakterija, za poboljšanje ravnoteže mikrobiote u crevima, podršku imunološkom sistemu i poboljšanje probave.

Kako se i dalje probiotici prvenstveno savetuju uz i nakon primene antibiotske terapije, moram napomenuti da imaju moć da obnove čak 30% zbrisane fiziološke flore kojih ima oko sto hiljada milijardi, što je deset puta više od svih ćelija u organizmu. Kada sagledamo i razmislimo o svim borjkama koje su navede, lako možemo shvatiti značaj primene probiotika! Na posletku zahvalnost koju uživamo na kontrolama je zapravo najvažniji deo čitave ove priče, jer je zadovoljan pacijent dobrog stanja ogledalo našeg rada.

Probiotici predstavljaju značajnu podršku u očuvanju zdravlja. Njihova efikasnost u prevenciji i terapiji mnogih stanja danas je potvrđena brojnim istraživanjima i kliničkom praksom. Upotreba kvalitetnih probiotika, može doprineti opštem osećaju dobrobiti, jačanju imuniteta i boljoj funkciji digestivnog sistema.
Zahvaljujem se na posvećenom vremenu i pažnji. 

. . .Na kraju ću biti slobodna da kažem da su probiotici naši prijatelji, a da prijatelje treba držati uz sebe svaki dan!

Dr Maja Nešić (broj licence 116565)
SZZZOS
Dom zdravlja „Milutin Ivković“, Stara Palilula