Probiotici – značaj, istorija i primena u savremenoj medicini

Šta je probiotik?

Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unesu u adekvatnoj količini, imaju pozitivan uticaj na zdravlje domaćina. Njihovo osnovno dejstvo ostvaruje se kroz balansiranje crevne mikrobiote, čime doprinose pravilnom funkcionisanju digestivnog sistema, jačanju imuniteta i opštem zdravlju organizma.

Najčešća asocijacija na probiotike jeste njihova upotreba uz antibiotsku terapiju ili kod dijareje. Međutim, njihova uloga je mnogo šira i starija nego što se često misli. Pre otkrića prvog antibiotika, probiotici su predstavljali prirodni mehanizam borbe protiv patogenih mikroorganizama – principom da veći broj „dobrih“ bakterija može nadjačati štetne.

Pozitivni efekti koje su pokazivali bili su snažan podsticaj naučnicima da decenijama istražuju njihove benefite i otkrivaju nove načine na koje utiču na ljudski organizam.

Poreklo pojma i istorijski razvoj probiotika

Sam pojam probiotik potiče od grčkih reči pro (za) i bios (život). Početkom 20. veka, tačnije 1907. godine, ruski naučnik Ilja Iljič Mečnikov postavio je teoriju da konzumacija fermentisanih mlečnih proizvoda može doprineti produženju životnog veka. Ova ideja postavila je temelje savremenih istraživanja u oblasti probiotika.

Mečnikov je smatrao da su određena jedinjenja u crevima odgovorna za proces koji je nazvao „autointoksikacija creva“, a koji dovodi do fizioloških promena povezanih sa starenjem. U to vreme bilo je poznato da mleko fermentisano laktobacilima inhibira rast proteolitičkih bakterija zbog niskog pH koji nastaje fermentacijom laktoze.

Takođe je primetio da su pojedine ruralne populacije u Evropi, naročito u Bugarskoj i ruskim stepama, koje su se pretežno hranile fermentisanim mlečnim proizvodima, bile izuzetno dugovečne. Na osnovu tih zapažanja, Mečnikov je preporučivao konzumaciju fermentisanog mleka kako bi se creva „zasejala“ korisnim bakterijama mlečne kiseline, smanjila pH vrednost i suzbio rast štetnih mikroorganizama.

Sam Mečnikov je redovno konzumirao kiselo mleko fermentisano bakterijom koju je nazvao „bugarski bacil“, verujući u njen povoljan efekat na zdravlje.

Probiotici u medicinskoj praksi

Ubrzo su Mečnikove ideje prihvaćene u medicinskim krugovima u Parizu, gde su lekari počeli da preporučuju kiselo-mlečnu dijetu svojim pacijentima. Tokom vremena, naučnici su izolovali i identifikovali brojne druge korisne bakterije, poput Bifidobacterium, Escherichia coli i Lactobacillus acidophilus.

Za razliku od antibiotika, probiotici se definišu kao mikrobiološki izvedeni faktori koji stimulišu rast drugih korisnih mikroorganizama. Jednu od najprihvaćenijih savremenih definicija dao je Roj Fuler 1989. godine:

„Probiotik je živi mikrobni dodatak hrani koji blagotvorno utiče na domaćina poboljšavajući ravnotežu njegove crevne mikroflore.“

Vrste i sojevi probiotika

Probiotici se klasifikuju prema vrsti mikroorganizama koje sadrže. Do danas je identifikovano više od 500 različitih bakterijskih sojeva sa probiotskim potencijalom, pri čemu svaki soj ima specifično dejstvo na organizam.

Najčešće korišćene grupe su:

• Lactobacillus
• Bifidobacterium

Efekat probiotika zavisi od više faktora, uključujući individualne karakteristike organizma, izbor soja, dozu i kvalitet samog proizvoda. Važno je naglasiti da različiti probiotski sojevi imaju različite namene i efekte.

Probiotici i imunitet – savremeni značaj

U savremenoj medicini, uz sve veći problem antimikrobne rezistencije, probiotici dobijaju još značajniju ulogu. Kao prirodni čuvari imunog sistema, oni mogu i treba da budu deo svakodnevne rutine očuvanja zdravlja.

Kao izabrani lekar sa više od 2.000 pacijenata, kontinuirano se trudim da podižem svest o značaju probiotika. Njihova pitanja su svakodnevna:

• Iznenadna dijareja
• Nadutost i osećaj težine u stomaku
• Ponovna pojava kandide
• Antibiotska terapija
• Glavobolje
• Izbor probiotika za decu
• Da li postoji probiotik za svakodnevnu upotrebu
• Preporuka za putovanja

Bio-Kult probiotici – rešenje za različite potrebe

Odgovore na ova pitanja danas je znatno lakše pronaći zahvaljujući širokoj paleti probiotskih proizvoda koje je stanovništvu obezbedila Oktal Pharma, kroz liniju Bio-Kult probiotika. Ovi proizvodi nude rešenja prilagođena različitim potrebama pacijenata.

Posebno se ističu proizvodi koji sadrže i do 14 sojeva živih bakterija, namenjenih:

• Poboljšanju ravnoteže crevne mikrobiote
• Podršci imunološkom sistemu
• Unapređenju digestivne funkcije

Iako se probiotici i dalje najčešće savetuju tokom i nakon antibiotske terapije, važno je istaći da mogu doprineti obnovi i do 30% fiziološke crevne flore, koja broji oko 100 hiljada milijardi mikroorganizama – čak deset puta više od ukupnog broja ćelija u ljudskom telu.

Zaključak

Kada sagledamo sve navedene podatke, postaje jasno koliki je značaj pravilne i redovne primene probiotika. Njihova uloga u prevenciji i terapiji brojnih stanja potvrđena je kako naučnim istraživanjima, tako i kliničkom praksom.

Probiotici predstavljaju snažnu podršku očuvanju zdravlja, doprinose jačanju imuniteta, boljoj funkciji digestivnog sistema i opštem osećaju dobrobiti.

Na kraju, slobodna sam da kažem: Probiotici su naši prijatelji, a prijatelje treba držati uz sebe svakog dana.

Autor teksta:
Dr Maja Nešić (broj licence 116565)
SZZZOS
Dom zdravlja „Milutin Ivković“ – Stara Palilula