Spoljašnji otitis: Uzroci, faktori rizika i značaj pravilne higijene uha

Saznajte šta je spoljašnji otitis („plivačko uvo“), koji su najčešći lokalni faktori rizika, zašto je cerumen prirodna zaštita uha i kako pravilna higijena i preparati poput Otikon spreja mogu sprečiti nastanak infekcije. Stručno objašnjenje ORL lekara.

Spoljašnji otitis, poznat i kao upala spoljašnjeg uha ili „plivačko uvo“, predstavlja jedno od čestih stanja sa kojima se pacijenti obraćaju ORL lekaru, naročito tokom letnjih meseci. Iako se često smatra bezazlenim problemom, upala spoljašnjeg slušnog kanala može izazvati izražen bol, osećaj zapušenosti uha, svrab, pojačanu osetljivost, pa čak i prolazno oslabljen sluh.

U svakodnevnoj praksi primećuje se da veliki broj pacijenata nije dovoljno upoznat sa pravilnom higijenom uha, kao ni sa faktorima koji mogu doprineti nastanku upale. Paradoksalno, upravo preterano ili nepravilno čišćenje ušiju često predstavlja jedan od glavnih uzroka problema.

Uloga spoljašnjeg slušnog kanala i cerumena – zašto je ušni vosak važan?

Spoljašnji slušni kanal ima prirodne mehanizme zaštite koji omogućavaju održavanje zdrave sredine uha. Jedan od najvažnijih faktora zaštite jeste cerumen, odnosno ušni vosak.

Iako mnogi cerumen doživljavaju kao nečistoću koju treba redovno uklanjati, njegova funkcija je veoma značajna. Cerumen vlaži i štiti kožu slušnog kanala, održava odgovarajuću pH vrednost i predstavlja prirodnu barijeru protiv bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama. Pored toga, zahvaljujući svom sastavu, pomaže u uklanjanju prašine i sitnih čestica iz uha.

Uho poseduje i prirodan mehanizam samočišćenja. Pokreti vilice tokom govora i žvakanja postepeno pomeraju cerumen ka spoljašnjem delu uha, gde se on spontano odstranjuje. Zbog toga u najvećem broju slučajeva nije potrebno agresivno čišćenje unutrašnjosti uha.

Kako nastaje spoljašnji otitis? Uzroci i simptomi

Do upale spoljašnjeg uha dolazi kada se naruši prirodna zaštitna barijera kože slušnog kanala. Vlažna sredina, sitne povrede kože i promena lokalne mikroflore omogućavaju razvoj bakterija ili gljivica.

Najčešći simptomi spoljašnjeg otitisa uključuju:

bol u uhu
svrab
osećaj punoće ili zapušenosti
pojačanu osetljivost na dodir
sekret iz uha
prolazno oslabljen sluh

Karakteristično je da bol može biti izraženiji pri povlačenju ušne školjke ili pritisku na područje ispred uha.

Lokalni faktori rizika za nastanak spoljašnjeg otitisa

Jedan od najčešćih faktora rizika jeste zadržavanje vlage u uhu. Zato se spoljašnji otitis češće javlja tokom leta, kod osoba koje često plivaju ili borave u vodi. Vlažna sredina pogoduje razmnožavanju mikroorganizama i omeškava kožu slušnog kanala, čineći je podložnijom oštećenju.

Međutim, pored vode, veoma važan faktor rizika predstavlja nepravilna higijena uha. Pacijenti često koriste štapiće za uši, ukosnice, maramice ili druge predmete pokušavajući da „očiste“ uho. Na taj način cerumen se uglavnom gura dublje u kanal, dok istovremeno dolazi do sitnih ogrebotina i iritacije kože. Oštećena koža postaje pogodna podloga za razvoj infekcije.

Rizik može biti povećan i kod:

osoba koje koriste slušalice ili čepiće za uši
pacijenata sa kožnim bolestima poput ekcema i psorijaze
dijabetičara
osoba sa pojačanim stvaranjem cerumena
korisnika slušnih aparata

Značaj pravilne higijene uha i upotreba preparata za negu

Pravilna higijena uha podrazumeva nežnu negu bez agresivnog čišćenja unutrašnjosti slušnog kanala. U većini slučajeva dovoljno je održavati higijenu spoljašnjeg dela uha, bez ulaženja duboko u kanal.

Posebnu pažnju treba obratiti nakon kupanja ili plivanja. Uho treba nežno osušiti peškirom, bez upotrebe tvrdih predmeta. Kod osoba koje su sklone nakupljanju cerumena ili čestim iritacijama, korisni mogu biti preparati namenjeni održavanju higijene spoljašnjeg uha.

Sprejevi za uho, poput Otikon spreja, mogu pomoći u omeškavanju i uklanjanju viška cerumena, kao i u održavanju odgovarajuće higijene slušnog kanala. Njihova primena može biti praktična kod osoba koje imaju osećaj zapušenosti usled nagomilanog cerumena ili kod onih koji žele redovno i nežno održavanje higijene uha bez mehaničkog povređivanja kože.

Važno je naglasiti da preparati za higijenu uha ne treba da zamene pregled lekara ukoliko postoje bol, sekret, naglo oslabljen sluh ili sumnja na infekciju.

Kada se obavezno javiti ORL lekaru?

Iako blage tegobe nekada mogu prolazno da se smire, određeni simptomi zahtevaju pregled specijaliste:

jak ili pulsirajući bol u uhu
curenje sekreta
povišena telesna temperatura
izraženo oslabljen sluh
otok oko uha
simptomi koji traju više dana

Neadekvatno lečenje ili pokušaji samostalnog „očišćenja“ uha mogu dovesti do pogoršanja tegoba i širenja infekcije.

Prevencija kao najbolji pristup zdravlju uha

U ORL praksi prevencija ima izuzetno važnu ulogu. Edukacija pacijenata o pravilnoj higijeni uha često može sprečiti nastanak brojnih problema. Važno je razumeti da cerumen nije neprijatelj, već deo prirodnog zaštitnog sistema uha.

Izbegavanje agresivnog čišćenja, pravilno održavanje higijene i pažljiva nega nakon kontakta sa vodom predstavljaju jednostavne, ali značajne mere očuvanja zdravlja spoljašnjeg uha. Savremen pristup nezi uha podrazumeva očuvanje prirodne ravnoteže i zaštitne funkcije slušnog kanala, uz upotrebu blagih preparata koji mogu doprineti održavanju higijene bez dodatne iritacije.

Upravo zato pravilna nega i prevencija ostaju ključni koraci u smanjenju rizika od spoljašnjeg otitisa i očuvanju zdravlja uha.

Autor teksta: Dr Ivana Zbiljić