Subklinički hipotireoidizam – uzroci, simptomi, dijagnoza i lečenje

Šta je subklinički hipotireoidizam

Subklinički hipotireoidizam označava stanje u kome postoji povišen TSH (hormon koji stimuliše rad štitne žlezde), uz normalne vrednosti T3 i T4 hormona.

Ovo stanje često prethodi pravom, klinički manifestnom hipotireoidizmu. Može nastati kao posledica autoimunih bolesti, određenih lekova ili operacije štitne žlezde.

Kod mnogih osoba ne postoje jasni simptomi. Iako su nivoi tiroidnih hormona u krvi u granicama referentnih vrednosti, oni mogu biti niži nego što je optimalno za organizam.

Subklinički hipotireoidizam predstavlja rani i blaži oblik hipotireoze kod koga je povišen TSH hormon.

Uloga štitne žlezde i TSH hormona

Hipofiza proizvodi TSH (thyroid stimulating hormone) koji stimuliše štitnu žlezdu da proizvodi hormone:

• Trijodtironin (T3)
• Tiroksin (T4)

Štitna žlezda je organ u obliku leptira koji se nalazi u donjem delu prednje strane vrata.

Hormoni štitne žlezde regulišu brojne procese u organizmu, uključujući:

• metabolizam
• otkucaje srca
• funkciju varenja
• razvoj mozga

Subklinički hipotireoidizam nastaje kada su nivoi T4 normalni, ali je TSH povišen. Lekari ovo stanje nazivaju subkliničkim jer su nivoi slobodnih hormona štitne žlezde i dalje u granicama normale.

Ako štitna žlezda ne proizvodi dovoljno T4 da zadovolji potrebe organizma, TSH se povećava kako bi stimulisao njen rad.

Vrednosti TSH i funkcija štitne žlezde

Postoji jasna veza između nivoa TSH i funkcije štitne žlezde.

• Što je veći nivo TSH u krvi, funkcija štitne žlezde je slabija.

Vrednosti TSH:

• Iznad 10 mU/L – izraženiji poremećaj funkcije štitne žlezde
• 5–10 mU/L – blago povišenje

Simptomi subkliničkog hipotireoidizma

Subklinički hipotireoidizam često može biti asimptomatski, ali kod nekih osoba mogu se javiti simptomi slični kliničkoj hipotireozi.

Mogući simptomi uključuju:

• nizak libido
• suvu kožu
• gubitak kose
• nadutost u licu
• zatvor
• disfagiju (otežano gutanje)
• gubitak apetita
• povećanje telesne težine
• bradikardiju (usporen rad srca)
• perikardni izliv (tečnost oko srca)
• kratak raspon pažnje
• pseudodemenciju
• slabost mišića
• grčeve
• umor
• neredovne menstruacije

Uzroci subkliničkog hipotireoidizma

Subklinički hipotireoidizam može nastati iz više razloga.

Hashimoto tireoiditis (Hašimotova bolest)

Hashimoto tireoiditis je autoimuna bolest kod koje imuni sistem napada štitnu žlezdu.

Vremenom dolazi do uništavanja zdravih ćelija štitne žlezde, što smanjuje proizvodnju hormona.

Hashimoto tireoiditis je najčešći uzrok subkliničkog hipotireoidizma i odgovoran je za 60–80% slučajeva.

Mogući simptomi:

• povećanje štitne žlezde
• bol ili problemi sa gutanjem
• umor
• tromost
• povećanje telesne težine
• slabost mišića
• depresija
• promene na koži i kosi

Operacija štitne žlezde

Lečenje stanja kao što su:

• tiroidni čvorovi
• rak štitne žlezde

Može zahtevati hirurško uklanjanje dela ili cele štitne žlezde (tireoidektomija). U zavisnosti od obima operacije, može doći do subkliničkog hipotireoidizma.

Povreda štitne žlezde

Povrede glave ili vrata mogu smanjiti sposobnost štitne žlezde da proizvodi dovoljno hormona, što može dovesti do subkliničkog hipotireoidizma.

Lečenje hipertireoze

Lečenje hipertireoze pomoću:

• radioaktivnog joda
• antitiroidnih lekova

Kod nekih pacijenata može dovesti do subkliničkog hipotireoidizma.

Takođe, radioterapija u predelu glave i vrata može uticati na funkciju štitne žlezde.

Određeni lekovi

Neki lekovi mogu uticati na funkciju štitne žlezde.

To uključuje:

• inhibitore tirozin kinaze
• jodirani kontrast
• amiodaron
• litijum

Faktori rizika

Određeni faktori povećavaju rizik za razvoj subkliničkog hipotireoidizma.

• Starost – Nivo TSH se prirodno povećava sa godinama. Osobe između 65 i 70 godina mogu imati povišen TSH i niže vrednosti T4.
• Pol – Subklinički hipotireoidizam je češći kod žena nego kod muškaraca, verovatno zbog uticaja hormona estrogena.
• Rasa – Prema istraživanjima, subklinički hipotireoidizam je češći kod belaca, što može imati genetsku osnovu.
• Unos joda – Populacije koje unose veće količine joda mogu imati veći rizik od razvoja ovog poremećaja.
  
  

Dijagnoza subkliničkog hipotireoidizma

Pre postavljanja dijagnoze, lekar treba da isključi druge faktore koji mogu povisiti TSH, a nisu povezani sa štitnom žlezdom. Preporučuje se kontrola TSH i T4 hormona na svaka 2–3 meseca.

Za postavljanje dijagnoze koriste se sledeće analize:

Test funkcije štitne žlezde

Ovaj test pokazuje koliko dobro funkcioniše štitna žlezda. Visok TSH + normalan T4 = subklinički hipotireoidizam

Antitela na tiroidnu peroksidazu (TPO)

Test meri nivo antitela na TPO u krvi. Povišena vrednost može ukazivati na Hashimoto tireoiditis.

Ultrazvuk štitne žlezde

Ultrazvuk omogućava procenu veličine i strukture štitne žlezde. Tamnosive promene na ultrazvuku mogu ukazivati na hipotireozu.

Lečenje subkliničkog hipotireoidizma

Subklinički hipotireoidizam se leči zamenskom hormonskom terapijom levotiroksinom.

Preporuke American Thyroid Association (ATA) i American Association of Clinical Endocrinology navode da terapiju treba započeti u sledećim situacijama:

• TSH veći od 10 mU/L
• prisutni simptomi hipotireoze
• prisutni kardiovaskularni faktori rizika
• pozitivna TPO antitela

Dozu levotiroksina lekar određuje individualno, posebno kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima.

Subklinički hipotireoidizam i trudnoća

Tokom prvog tromesečja trudnoće, razvoj mozga i nervnog sistema fetusa zavisi od hormona štitne žlezde majke. Nedostatak tiroidnih hormona može dovesti do:

• komplikacija u trudnoći
• nepovoljnih ishoda razvoja fetusa

Zbog toga ATA preporučuje da trudnice uzimaju propisanu terapiju levotiroksinom, koja je bezbedna tokom trudnoće. Većini trudnica je potrebna veća doza levotiroksina kako bi se zadovoljile potrebe organizma majke i bebe.

Ako se kod trudnice dijagnostikuje subklinički hipotireoidizam, terapiju treba započeti odmah i nastaviti do porođaja. Studija iz 2017. godine pokazala je da terapija hormonima štitne žlezde smanjuje rizik od gubitka ploda kod žena sa TSH između 4,1 i 10 mU/L.

Prevencija

Kod osoba sa subkliničkim hipotireoidizmom određeni nutrijenti mogu pomoći u prevenciji razvoja primarnog hipotireoidizma, uključujući:

• B vitamine
• selen
• mio-inozitol
• cink
• magnezijum
• vitamin D

Autor teksta: dr Gordana Milić