Upala gornjih disajnih puteva

Upale gornjih disajnih puteva predstavljaju jedan od najčešćih razloga zbog kojih se ljudi obraćaju lekaru, naročito tokom jeseni i zime. Iako su uglavnom blage i prolazne, mogu značajno narušiti kvalitet života zbog otežanog disanja, zapušenog nosa, bola u grlu i opšte malaksalosti. Pravilno prepoznavanje simptoma, odgovarajuća terapija i adekvatna nega sluznice nosa mogu doprineti bržem oporavku i smanjenju rizika od komplikacija.

Šta su upale gornjih disajnih puteva?

Gornji disajni putevi obuhvataju nos, nosnu šupljinu, sinuse, ždrelo i grkljan. Njihova osnovna uloga je da zagreju, ovlaže i pročiste vazduh pre nego što dospe u pluća.

Upale ovih struktura najčešće izazivaju virusi, odgovorni za više od 90% slučajeva akutnih infekcija. Među najčešćim uzročnicima su rinovirusi, adenovirusi, virusi influence i parainfluence, kao i respiratorni sincicijalni virus (RSV). Ređe, infekciju mogu izazvati bakterije, naročito kada se razvije sekundarna bakterijska infekcija nakon virusne bolesti.

Pored infektivnih uzroka, simptomi slični upali mogu nastati i usled alergija, izlaganja zagađenom vazduhu, duvanskom dimu ili drugim iritansima.

Klinička slika

Klinička slika zavisi od uzročnika, uzrasta pacijenta i zahvaćenog dela gornjih disajnih puteva. Najčešće se radi o akutnoj infekciji koja traje između sedam i deset dana.

Bolest obično počinje postepeno osećajem grebanja u grlu, kijanjem i pojačanom sekrecijom iz nosa. Tokom narednih dana razvija se zapušenost nosa, otežano disanje kroz nos i osećaj pritiska u predelu sinusa. Sekret iz nosa može biti vodenast na početku bolesti, a kasnije postati gušći.

Kod pojedinih osoba javljaju se povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima, umor i smanjen apetit. Kašalj je čest simptom, naročito tokom noći, kada sekret iz nosa sliva niz zadnji zid ždrela i nadražuje disajne puteve.

Ukoliko su zahvaćeni sinusi, mogu se javiti bol ili pritisak u predelu čela, obraza ili oko očiju, dok upala grla izaziva bol pri gutanju i promuklost.

Najčešći simptomi

Tipični simptomi upale gornjih disajnih puteva uključuju:

• Zapušen nos
• Curenje nosa
• Kijanje
• Bol ili grebanje u grlu
• Otežano disanje kroz nos
• Kašalj
• Glavobolju
• Osećaj pritiska u sinusima
• Povišenu telesnu temperaturu
• Malaksalost i umor

Kod dece su simptomi često izraženiji zbog užih disajnih puteva, pa čak i manji otok nosne sluznice može značajno otežati disanje i hranjenje.

Kako se postavlja dijagnoza?

U najvećem broju slučajeva dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom i kliničkog pregleda. Lekar procenjuje trajanje simptoma, njihovu težinu, telesnu temperaturu, izgled nosa i grla, kao i eventualno prisustvo uvećanih limfnih čvorova.

Dodatne laboratorijske analize ili radiološka dijagnostika uglavnom nisu potrebne kod nekomplikovanih virusnih infekcija.

Ako simptomi traju duže od deset dana bez poboljšanja, ako se nakon početnog poboljšanja ponovo pogoršaju ili su od samog početka veoma izraženi uz visoku temperaturu i intenzivan bol u predelu sinusa, lekar može posumnjati na bakterijsku infekciju i po potrebi preporučiti dodatnu dijagnostiku ili antibiotsku terapiju.

Lečenje

Većina virusnih infekcija gornjih disajnih puteva prolazi spontano uz simptomatsko lečenje. Cilj terapije je ublažavanje tegoba i omogućavanje normalnog funkcionisanja tokom oporavka.

Preporučuje se:

• Dovoljan unos tečnosti
• Odmor
• Održavanje optimalne vlažnosti vazduha u prostoriji
• Ispiranje nosa rastvorima na bazi morske vode
• Primena lekova za snižavanje temperature i ublažavanje bolova, prema preporuci lekara ili farmaceuta

Antibiotici nisu delotvorni protiv virusa i ne treba ih koristiti bez jasne medicinske indikacije. Njihova nepotrebna primena doprinosi razvoju bakterijske rezistencije i može izazvati neželjene efekte.

Značaj održavanja prohodnosti nosa

Nos predstavlja prvu liniju odbrane respiratornog sistema. Sluznica nosa zadržava čestice prašine, alergene, mikroorganizme i druge nečistoće, dok trepljasti epitel omogućava njihovo uklanjanje.

Tokom infekcije dolazi do zapaljenja sluznice, širenja krvnih sudova i otoka, što dovodi do osećaja zapušenosti nosa. Istovremeno se povećava stvaranje gustog sekreta koji dodatno otežava disanje.

Redovno ispiranje nosa pomaže uklanjanju sekreta, alergena, mikroorganizama i drugih čestica sa površine sluznice, čime se poboljšava njena funkcija i olakšava disanje.

Hipertonični rastvori morske vode – kako deluju?

Hipertonični rastvori morske vode predstavljaju savremeno i efikasno sredstvo za ublažavanje nazalne kongestije. Za razliku od izotoničnih rastvora, koji imaju koncentraciju soli približno jednaku telesnim tečnostima, hipertonični rastvori sadrže veću koncentraciju soli.

Jedan od često korišćenih hipertoničnih rastvora jeste rastvor morske vode koncentracije 2,3%.

Njegovo dejstvo zasniva se na osmotskom efektu. Veća koncentracija soli privlači višak tečnosti iz otečene sluznice nosa, čime se smanjuje otok i povećava prohodnost nosnih puteva. Istovremeno se olakšava uklanjanje gustog sekreta i poboljšava prirodni mukocilijarni transport, odnosno sposobnost sluznice da sama uklanja mikroorganizme i nečistoće.

Pored toga, morska voda prirodno sadrži različite minerale i elemente u tragovima, poput magnezijuma, kalcijuma i kalijuma, koji doprinose očuvanju fiziološke funkcije nosne sluznice.

Kada se preporučuje primena hipertoničnog rastvora 2,3%?

Hipertonični rastvori morske vode koncentracije 2,3% mogu biti korisni kod:

• Akutnih virusnih infekcija gornjih disajnih puteva
• Zapušenog nosa
• Akutnog i hroničnog rinosinuzitisa
• Alergijskog rinitisa, kao dopuna osnovnoj terapiji
• Povećanog stvaranja gustog sekreta
• Oporavka nakon određenih ORL intervencija, prema preporuci lekara

Njihova primena može doprineti smanjenju potrebe za dekongestivnim kapima za nos, koje ne treba koristiti duže od nekoliko dana zbog rizika od razvoja medikamentoznog rinitisa.

Hipertonični rastvori se mogu koristiti prema uputstvu proizvođača i preporuci zdravstvenog radnika, pri čemu treba voditi računa o uzrastu korisnika i pravilnoj tehnici primene.

Kada je potrebno javiti se lekaru?

Iako većina infekcija prolazi bez komplikacija, postoje situacije kada je neophodan lekarski pregled. To uključuje:

• Simptome koji traju duže od deset dana bez poboljšanja
• Veoma visoku ili dugotrajnu temperaturu
• Otežano disanje
• Jak bol u predelu sinusa ili uha
• Otok oko očiju
• Izrazito pogoršanje opšteg stanja
• Učestale infekcije ili prisustvo hroničnih bolesti koje povećavaju rizik od komplikacija

Posebnu pažnju zahtevaju mala deca, starije osobe, trudnice i pacijenti sa oslabljenim imunitetom.

Autor teksta: Dr Gordana Radovanović