Zatvor nije problem koji treba ignorisati – kako pravilna ishrana, mikrobiota i probiotici mogu pomoći?

Zatvor ili opstipacija jedan je od najčešćih razloga zbog kojih se pacijenti obraćaju gastroenterologu. Iako se često smatra bezazlenim problemom, dugotrajni zatvor može značajno narušiti kvalitet života, izazvati nadimanje, bolove u stomaku, osećaj nepotpunog pražnjenja i nelagodnost koja utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Prema epidemiološkim podacima, između 10 i 20% odrasle populacije povremeno ili hronično ima problem sa zatvorom, dok je učestalost još veća kod žena, starijih osoba i trudnica. Međutim, važno je naglasiti da zatvor nije bolest, već simptom koji može imati različite uzroke i zbog toga zahteva individualan pristup.

Šta se smatra zatvorom?

U ordinaciji često čujem pitanje: „Doktore, da li je normalno da nemam stolicu svaki dan?”

Odgovor nije jednostavan. Normalna učestalost pražnjenja creva razlikuje se od osobe do osobe. Neko ima stolicu tri puta dnevno, neko jednom u dva dana, a oba nalaza mogu biti potpuno fiziološka.

Zatvor podrazumeva manje od tri spontane stolice nedeljno ili otežano pražnjenje koje karakterišu tvrda stolica, izraženo naprezanje, osećaj da creva nisu potpuno ispražnjena ili potreba za dodatnim naporom tokom defekacije.

Kod velikog broja pacijenata upravo osećaj nepotpunog pražnjenja predstavlja najveći problem, čak i kada učestalost stolice nije značajno smanjena.

Zašto dolazi do zatvora?

Najčešći uzrok nije jedno oboljenje, već kombinacija savremenog načina života i promena u funkcionisanju digestivnog sistema.

Ishrana sa malo vlakana

Prerađena hrana, pekarski proizvodi, brza hrana i nedovoljan unos voća i povrća dovode do smanjenja zapremine stolice. Vlakna predstavljaju prirodni regulator rada creva jer povećavaju sadržaj vode u stolici i olakšavaju njeno izbacivanje.

Nedovoljan unos tečnosti

Bez dovoljno vode ni vlakna ne mogu ostvariti svoj puni efekat. Debelo crevo tada izvlači vodu iz stolice, koja postaje tvrda i suva.

Sedentarni način života

Creva vole pokret. Redovno hodanje, lagana fizička aktivnost i vežbanje podstiču prirodnu peristaltiku. Dugotrajno sedenje usporava prolazak sadržaja kroz digestivni trakt.

Stres

Sve više istraživanja potvrđuje da postoji snažna povezanost između mozga i creva. Dugotrajan stres može uticati na motilitet digestivnog sistema, zbog čega pojedine osobe razvijaju zatvor, dok kod drugih dolazi do proliva.

Lekovi

Preparati gvožđa, opioidi, pojedini antidepresivi, lekovi za Parkinsonovu bolest, neki antihipertenzivi i drugi medikamenti mogu značajno usporiti rad creva.

Mikrobiota – „zaboravljeni organ”

Naše debelo crevo naseljava više od 100 biliona mikroorganizama koji zajedno čine crevnu mikrobiotu. Ona učestvuje u varenju hrane, sintezi pojedinih vitamina, proizvodnji kratkolančanih masnih kiselina, regulaciji imunskog sistema i zaštiti od patogenih bakterija.

Kada je ravnoteža između korisnih i potencijalno štetnih bakterija narušena – stanje koje nazivamo disbioza – mogu se javiti različite digestivne tegobe, uključujući nadimanje, gasove, nelagodnost u stomaku, ali i zatvor.

Kod osoba koje pate od hronične opstipacije često se registruje izmenjen sastav crevne mikrobiote u poređenju sa zdravom populacijom. Iako disbioza nije jedini uzrok zatvora, ona može doprineti njegovom održavanju.

Gde je mesto probiotika?

Probiotici predstavljaju žive mikroorganizme koji, kada se primenjuju u odgovarajućim količinama, mogu doprineti održavanju zdrave crevne mikrobiote.

Važno je naglasiti da nije svaki probiotik isti. Efekti zavise od bakterijskih sojeva, njihove međusobne kombinacije i količine u preparatu. Upravo zbog toga rezultate kliničkih studija nije moguće prenositi sa jednog proizvoda na drugi.

Određeni probiotski sojevi pokazali su potencijal da kod osoba sa funkcionalnim zatvorom doprinesu povećanju učestalosti spontanih stolica, poboljšanju njihove konzistencije i smanjenju osećaja nadutosti. Smatra se da ovaj efekat ostvaruju kroz obnovu ravnoteže crevne mikrobiote, proizvodnju korisnih metabolita i podršku normalnoj pokretljivosti debelog creva.

Važno je istaći da probiotici nisu laksativi. Njihovo dejstvo nije trenutno i ne treba očekivati efekat nakon jedne ili dve doze. Oni predstavljaju podršku normalnoj funkciji creva i najbolje rezultate daju kada se koriste redovno, kao deo sveobuhvatnog pristupa koji uključuje pravilnu ishranu, dovoljan unos tečnosti i fizičku aktivnost.

Kako izabrati kvalitetan probiotik?

Na tržištu postoji veliki broj probiotskih preparata, ali se oni razlikuju po broju bakterijskih sojeva, količini živih kultura i dostupnim kliničkim dokazima.

Prednost imaju proizvodi koji sadrže jasno definisane bakterijske sojeve, odgovarajući broj živih kultura i čija je efikasnost ispitivana u kliničkim studijama.

Jedan od primera takvih preparata je Bio-Kult Everyday, multisojni probiotik koji sadrži 14 pažljivo odabranih bakterijskih sojeva i veliki broj živih kultura. Kombinacija različitih sojeva osmišljena je sa ciljem da doprinese raznovrsnosti crevne mikrobiote, što može biti od značaja za osobe koje žele da dugoročno podrže zdravlje svojih creva, naročito nakon terapije antibioticima, tokom perioda pojačanog stresa ili kod funkcionalnih digestivnih tegoba.

Važno je naglasiti da probiotici predstavljaju dodatak zdravim životnim navikama i da ne mogu zameniti pravilnu ishranu niti terapiju koju preporuči lekar.

Kada su potrebni laksativi?

Kod osoba sa izraženim zatvorom promena načina života često nije dovoljna.

U tim situacijama gastroenterolog može preporučiti osmotske laksative, poput preparata na bazi makrogola, koji povećavaju količinu vode u stolici i olakšavaju njeno pražnjenje. Savremene smernice upravo ove preparate navode kao jednu od terapija prvog izbora kod hronične opstipacije.

Istovremeno, kod određenih pacijenata kombinacija laksativa sa probioticima može doprineti boljem dugoročnom održavanju normalne funkcije creva, posebno kada postoji izražena disbioza ili su tegobe nastale nakon primene antibiotika.

Kada obavezno posetiti lekara?

Zatvor ne treba lečiti na svoju ruku ukoliko traje duže od nekoliko nedelja ili je praćen alarmantnim simptomima.

Pregled gastroenterologa neophodan je ukoliko se javi krv u stolici, neobjašnjiv gubitak telesne mase, anemija, jaki bolovi u stomaku, povraćanje ili nagla promena ritma pražnjenja kod osoba starijih od 50 godina.

Iako ne postoji čarobno rešenje za zatvor, dobra vest je da većina pacijenata može značajno poboljšati stanje kombinacijom pravilne ishrane, dovoljnog unosa tečnosti, redovne fizičke aktivnosti i očuvanja zdrave crevne mikrobiote.

Probiotici imaju svoje mesto u ovom pristupu, posebno kada se biraju preparati sa jasno definisanim sojevima i kliničkom potporom. Njihova uloga nije da zamene terapiju kada je ona potrebna, već da podrže prirodnu ravnotežu crevne mikrobiote i normalno funkcionisanje digestivnog sistema.

Na kraju, važno je zapamtiti da zdravlje creva nije važno samo zbog pravilnog varenja. Sve više naučnih dokaza pokazuje da stanje crevne mikrobiote može imati uticaj na imunski sistem, metabolizam i opšte zdravstveno stanje organizma. Upravo zato briga o crevima predstavlja ulaganje u dugoročno zdravlje, a ne samo način da se reši trenutni problem sa zatvorom.

Autor teskta: Dr med. Aleksandar Stanojević, spec. gastroenterologije