Da li ste i vi meteoropata?

Sneg, bljuzgavica, sunce koje grane, kiša. Vreme se „nelogično“ menja svakog dana, a s vremenom – neretko i naše raspoloženje. Mnogi su ubeđeni da je to posledica klimatskih promena koje posebno pogađaju planetu nekoliko decenija unazad.

Međutim, nije to novitet! Još su Stari Grci znali da vremenske prilike i neprilike mogu da utiču na ljudsko raspoloženje. Brojne studije iz hemije, fizike i meteorologije ukazuju na to da brojni vremenski činioci utiču na psihofizičko stanje čoveka, poput vlažnosti vazduha, temperaturne amplitude, jačine vetra itd.

Meteoropatije su promene koje primećujemo na drugima i/ili sebi, a posledica su pojava različitih skupina simptoma i reakcija pri promeni jednog ili nekoliko meteoroloških činioca. Što su vremenske neprilike lošije, a promene naglije, to su i tegobe izraženije. Posebno su osetljive osobe obolele od hroničnih i degenerativnih bolesti, kao i starije osobe. Tegobe menjaju raspoloženje, opšte stanje i ponašanje, pa utiču i na kvalitet života.

Naučnici su izračunali da je danas više od 30 posto mladih i više od 50 posto starijih od 40 godina preosetljivo na promene vremena, a polovina svih (među kojima posebno žene u menopauzi) predosećaju promene nizom smetnji uzrokovanih preosetljivošću autonomnog nervnog sistema, čak dan-dva pre meteorološke promene. Najčešće se pojave umor, loše raspoloženje, nesanica ili pospanost, zatim migrena, vrtoglavica, depresija, razdražljivost, anksioznost, loša koncentracija i usporene reakcije.

Postoje dve vrste smetnji:

Primarna (osnovna) meteoropatija

Javlja se u inače zdravih osoba. Najčešće se manifestuje pojavom ničim izazvanih bolova u kostima i mišićima, osećajem umora i telesne slabosti i neraspoloženjem

Sekundarna meteoropatija

Pojavljuje se u osoba koje već boluju od neke bolesti (srčane, plućne, degenerativne bolesti mišića, kostiju i zglobova, psihičke bolesti, psihološkog poremećaja), a simptomi se pogoršavaju s promenom vremena.

Obe vrste meteoropatije manifestuju se nizom simptoma, od kojih su najvidljiviji psihički (umor, smanjena koncentracija, razdražljivost, apatija, poremećaj sna) i fizički (glavobolje, nesvestice, vrtoglavice, mučnina, reumatski i slični bolovi). Kod srčanih bolesnika javljaju se ubrzan rad srca i porast pritiska, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Ostaje pitanje – kako se odupreti ovom problemu?

Zdrava hrana, u kojoj su optimalno zastupljene sve važne namirnice, uz dovoljnu količinu tečnosti (pitke vode) i optimalnu količinu sna i kretanja, osnovi su faktori su za jačanje opšte zdravstvene kondicije. Osobe koje boluju od primarne, a posebno od sekundarne meteoropatije bi trebalo da se ponašaju u skladu s uputstvima biometeoroloških prognoza. Hronični bolesnici moraju redovno da uzimaju propisanu terapiju. Pogoršaju li se simptomi, što pre treba potražiti pomoć lekara!

Boravite što više u prirodi na čistom vazduhu (koliko je već preostalo od čistog vazduha kod nas), najmanje 30 minuta na dan, prošetajte ili se bavite nekim laganim sportom koji razgibava čitavo telo.

Ne zaboravite da je kretanje pola zdravlja, ali opet – ne preterujte, jer ništa ne ide na silu ili preko noći!