Jesenjim plodovima protiv umora!

Što smo se sunčali, sunčali smo se! Jesen je tu, a sa njom i jesenje čari, ali i izazovi.

Elem, došla je jesen. Doba stišavanja životne energije i povlačenja u sebe. U razdoblju koje sledi organizam će pokazati potrebu za većom pažnjom, jer klimatske promene koje obeležavaju prelaz iz leta u jesen zahtevaju prilagođavanje našeg tela na promenljivo i hladnije vreme. Osim vremenskih promena, jesen sa sobom nosi i brojne poslovne i roditeljske obaveze, a time i manjak slobodnog vremena. Zaostali poslovi, ili neki novi, neodložni, u kombinaciji s promenljivim jesenjim vremenom neminovno će uzdrmati organizam, što za posledicu neretko ima sezonsku melanholiju, karakterističnu po nedostatku energije, otežanom koncentracijom, umorom i nesanicom.

Uz to, počinje i razdoblje brojnih izazova za imunitet, koji početkom jeseni kreće da (takođe!) radi prekovremeno.

Kao kvalitetan temelj uspešnog prilagođavanja tela i psihe i služi ishrana koja prati promene u prirodi. Pritom je mudra priroda doskočila problemu jesenjeg bluza na najlogičniji način – sezonskim plodovima koji daju dovoljno topline i energije za sve izazove koje donosi promena godišnjeg doba. Stoga je najbolja obrana od nadolazećih tegoba, ishrana koja obiluje tipičnim jesenskim namirnicama jarkih i toplih boja, jer su upravo u tim bojama sadržani brojni razlozi zdravstvenih prednosti jesenjih plodova. Šarenilo jabuka, krušaka, mandarina, nara, kukuruza, kestena, gljiva i ostalog voća i povrća – simbola jeseni – pomaže protiv sezonskog umora.

Hajde neke primere da uzmemo! Kivi, mandarine i narandže. Odličan su izvor antioksidansa, naročito vitamina A i vitamina C. Primera radi, jedan kivi srednje veličine zadovoljava dnevne potrebe za vitaminom C. Ovo voće izuzetno je bogato flavonoidima, koji imaju veliku antioksidativnu snagu.

Paprika je jedan od najboljih izvora vitamina C, sadrži ih čak 4 puta više od narandže! Bogata je kalijumom, fosforom i gvožđem.

Jesen je karakteristična i po jabukama i kruškama. One sadrže prirodni voćni šećer fruktozu i bogatstvo neprobavljivih vlakana, zbog čega ne uzrokuju snažne oscilacije nivoa šećera u krvi. To ih čini idealnim jesenjim međuobrocima za osobe izložene pojačanom stresu i psihofizičkim naporima.

Tu je i grožđe! Sadrži obilje flavonoida koji su nosioci njegove boje i zaslužni za celi niz povoljnih uticaja na zdravlje čoveka, posebno za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Takođe, grožđe je izvrstan izvor vitamina C.

Teško je zamisliti jesen u Beogradu bez mirisa pečenog kestenja na ulicama. Kesten je izvrstan izvor vitamina B6 i elemenata u tragovima (minerala koji su nam potrebni u vrlo malim količinama) te dobar izvor kalijuma, folne kiseline i prehrambenih vlakana nužnih za pravilno funkcionisanje probavnog sistema.

Ne zaboravimo ni na pečurke! One imaju poseban miris i ukus te sadrže vitamine B1, B2, C i D, prehrambena vlakna i minerale (kalijum, kalcijum, gvožđe i cink). U proseku sadrže više proteina od ostalog povrća, a istovremeno su obično niskokalorične, iako njihova energetska vrednost varira u odnosu na vrstu.