Primena Otikon spreja kod upale spoljašnjeg slušnog hodnika (Otitis externa)

Otitis externa predstavlja inflamatorno oboljenje spoljašnjeg slušnog hodnika (SSH) različite etiologije.

Spoljašnji slušni hodnik je „kanal“ koji se pruža od ušne školjke do bubne opne, ka kojoj prenosi i usmerava zvučne talase. U najvećem broju slučajeva radi se o upali kože spoljašnjeg slušnog hodnika i njenih adneksa ( folikul dlake, lojne žlezde ), a u pojedinim slučajevima budu zahvaćeni i dublji slojevi, pa i kost.

Prema etiologiji ova zapaljenja uslovno delimo na infektivne i neinfektivne. U kategoriju infektivnih spadaju otitisi izazvani bakterijama, virusima i gljivicama, a u neinfektivne ekcematozni otitis koji predstavlja formu alergijskog dermatitisa i seboroični otitis koji nastaje kao posledica poremećaja funkcije lojnih žlezda.

Upala SSH-a izazvana mikroorganizmima predstavlja čest entitet u našoj ORL praksi, naročito u letnjim mesecima kada veliki broj ljudi traži rashlađenje u lokalnim bazenima i jezerima, kada povećana vlažnost i dugotrajno izlaganje vodi doprinose razvoju upale ( zbog čega je poznata i pod nazivom „plivačko uvo“ ). Predisponirajući faktori za nastanak akutnog otitisa externe ( AOE ) su i mikrotrauma kože SSH-a, nošenje slušalica, stavljanje čepića, čišćenje hodnika štapićima sa vatom, prisustvo stranog tela, dermatološka stanja kao što su seboreja, ekcem i drugi.

Uglavnom su simptomi u vidu zapušenosti, svraba i bola različitog intenziteta u uvu ti koji dovode pacijenta lekaru otorinolaringologu. Međutim, klinička slika varira od lake koju karakteriše svrab i osećaj zapušenosti kanala do težih koje karakteriše jak bol, izrazita zapušenost SSH koja remeti sluh, formiranje manjih apscesa ( furunkula ) i gnojne sekrecije iz SSH. Može da predstavlja veoma ozbiljno stanje kod imunodeficijentnih osoba, naročito osoba koje boluju od dijabetesa, kod kojih se razvija posebna forma ove bolesti, otitis externa maligna. Za razliku od običnih formi AOE gde su kao izazivači najčešće izolovane bakterije iz grupe Stafilokoka, ređe iz grupe Koliformnih bakterija, kod malignog otitisa eksterne izazivač je Pseudomonas aeruginosa, koji kod ovih osoba izaziva izrazito tešku kliničku sliku koja podrazumeva zahvatanje i eroziju koštanih delova SSH-a, što može dovesti do ozbiljnih i po život ugrožavajućih komplikacija poput meningitisa, gnojne upale mastoidnog nastavka i formiranje apscesa dubokih prostora vrata.

Dijagnoza ove bolesti iako na prvi pogled na osnovu kliničke slike deluje jednostavna, može zapravo predstavljati ozbiljan izazov. Veoma je važno, međutim ne i uvek lako, diferencijalno dijagnostički razdvojiti bakterijsku od gljivične infekcije, upravo zbog izbora lečenja, koje ako nije pravilno može značajno da umanji kvalitet života obolelim osobama. Na osnovu anamneze i kliničkog ORL pregleda pri kome evidentiramo otečenu ili/i hiperemičnu kožu SSH-a možemo sa dosta sigurnosti postaviti dijagnozu, ali etiologija nije uvek lak zadatak. Iz tog razloga, kod bilo kakvih dilema u dijagnostici, indikovano je uzimanje brisa kože SSH-a kako bi se izolovao uzročnik. Kod bakterijskih upala od simptoma se obično javlja bol, dok se gljivične infekcije češće prezentuju svrabom. Otoskopskim pregledom, kod bakterijskih upala nalazimo edematozan i hiperemičan SSH, sa ponekad prisutnim gnojnim sadržajem ( što može predstavljati dijagnostičku dilemu u smislu gnojne upale srednjeg uva sa curenjem sadržaja u SSH ). Kod gljivičnih infekcija koža SSH je edematozna, macerirana, sa prisutnim beličastim naslagama ukoliko je izazivač Candida, a tamno prebojenim ako je izazivač Aspergilus. Kliničkim pregledom takođe nekad nalazimo i regionalnu limfadenopatiju, češće kod bakterijskih infekcija.

Lečenje se sastoji u svakodnevnoj toaleti uva mikroaspiracijom ( nikako ispiranjem ) uz lokalnu primenu antibiotika prema antibiogramu u slučaju bakterijskih, a antimikotika u slučaju gljivičnih infekcija, u kombinaciji sa lokalnim kortikosteroidima. Kada je pristutna regionalna limfadenopatija, opravdana je sistemska primena antibiotika. Kako raznoliki simptomi ove bolesti ozbiljno remete kvalitet života ovih bolesnika, u lečenju se mora ukazati i na značaj naturopatskih kapi i sprejeva za uši, među kojima se izdvaja OTIKON.

Otikon je medicinsko sredstvo klase I u obliku spreja za uši. Sadrži prirodne sastojke ( maslinovo ulje, uljani ekstrat divizme, nevena, ruzmarina u ulju uljane repice, ulje lavande, vitamin E u suncokretovom ulju, ulje belog luka, karnozinksa kiselina ) ..

Aktivni sastojci cveta divizme pokazuju protivupalno, antiseptično, antiviralno i analgetično delovanje.

Uljani ekstrakt nevena – ima protivupalno delovanje, pa se proizvod preporučuje kod upalnih procesa na koži, opekotina, ožiljaka, ujeda insekata i za brže zarastanje površinskih rana.

Kantarion- ispoljava epitelizirajuće, protivupalno i antiseptično delovanje, pa se proizvod preporučuje kod, opekotina, ožiljaka i za brže zarastanje površinskih rana. Ulje Jojobe reguliše stvaranje sebuma pa je pogodno za negu mešovite kože.

Efekti eteričnog ulja od lavande podrazuevaju njenu sposobnost da otkloni bol, neguje kožu i kosu, deluje kao prirodni repelent.

Vitamin E, je veoma pogodan za suvu i veoma dehidriranu kožu. Preporučuje se kao snažan protivupalni tretman koristan kod psorijaze, ekcema …

Ruzmarin je snažan antioksidans koji štiti kožu i sprečava znake preranog starenja. Ruzmarinska kiselina ( glavni sastojak ovog ekstrakta ) u velikoj meri umiruje probleme sa kožom kao što su ekcem i akne.

Beli luk ima antiupalno i antivirusno dejstvo, leči gljivične infekcije i bolesti.

Prvenstveni cilj Otikon spreja je ublažavanje bola, protivupalno, antimikrobno i emolijentno dejstvo koje ima, na kožu ušnog kanala.  Može se primeniti samostalno, kod blažih oblika, ili zajedno sa drugim lekovima, u težim slučajevima.

Svi ovi prirodni sastojci samostalno, ali i u sinergiji u Otikon spreju, deluju na kožu spoljašnjeg slušnog hodnika tokom i nakon lečenja otitis externe maksimalno efikasno i protektivno, dovodeći do brzog izlečenja i oporavka kože spoljašnjeg slušnog hodnika nakon infekcije.

Autor teksta: Prim. Dr Ivan Đorđević