Anemije

Anemija je stanje kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih ćelija – eritrocita (Er), koje će preneti kiseonik do svih tkiva.

Osnovni parametri na osnovu kojih se detektuje ovo stanje su eritrociti (Er), hemoglobin (Hgb) i hematokrit (Hct). Reč anemija koja doslovno znači “bez krvi” u praktičnom smislu označava stanje nedostatka crvenih  krvnih ćelija i/ ili hemoglobina. Podsetićemo da se krv sastoji od krvne plazme – tečni deo krvi, u kojoj se nalaze 3 vrste ćelija:

• bela krvna zrnca ili Le
• krvne pločice ili Tr
• crvena krvna zrnca ili Er

Anemije su dakle bolesti crvenih krvnih zrnca, tj. eritrocita (Er).

Eritrociti (ER) su ćelije, mikronskih dimenzija, kružnog diskoidnog oblika, sa ulegnućem na sredini. Ovakav oblik je važan zato što omogućava eritrocitima (ER) kretanje i kroz najmanje kapilare u našem organizmu. Eritrociti (ER) sazrevaju u koštanoj srži koja se nalazi u šupljinama kostiju. Do puberteta skoro čitav koštani sistem je aktivan u stvaranju krvnih ćelija, vremenom se to smanjuje tako da kod odraslih funkciju stvaranja eritrocita (ER) zadržava koštana srž u lobanji, pršljenovima, karlici, grudnoj kosti i gornjim delovima ramene i butne kosti.

Unutar eritrocita (ER) nalazi se belančevina koju nazivamo hemoglobin. U središtu Hemoglobina (Hgb) nalazi se gvožđe (Fe).

Osnovna uloga eritrocita (Er) je prenos kiseonika (O2) iz pluća do svih naših ćelija. Kiseonik se vezuje upravo za to gvožđe u eritrocitima (ER) i cirkulacijom stiže do svih ćelija. Tu se kiseonik (O2) odvoji od gvožđa (FE) i preda ćeliji na korišćenje, a na to upražnjeno mesto veže se ugljen dioksid (CO2), kao nus produkt metabolizma koji se na isti način transportuje do pluća, gde ga disanjem eliminišemo iz organizma.

Kad je broj eritrocitima (Er) manji, manji je i kiseonik (O2) u svakoj našoj ćeliji. Ljudski organizam se sastoji od mnoštva razlicitih ćelija grupisanih u različita tkiva i organe koji obavljaju različite funkcije, ali za svaku od tih funkcija kiseonik (O2) je neophodan. Zato i simptomi anemije mogu poticati od svih organa i sistema, nespecifični su, nejasni i uglavnom blago izraženi.

Dakle zbog smanjenje dostave kiseonika (O2) u organe koji su posebno osetljvi na njegov nedostatak, a to su u prvom redu mozak, srce i mišići kao prvi simptomi anemije javljaju se mentalna i fizička slabost. U praksi, pacijenti se najčešće žale na umor, pospanost, brzo zamaranje, vrtoglavice, lupanje srca, bledilo, osećaj hladnoće na ekstremitetima, može doći do poremećaja sna , poremećaja apetita itd.

Kada sazru u koštanoj srzi eritrociti (ER) bivaju ubačeni u cirkulaciju i tu žive 120 dana nakon čega se osareli i propali razgradjuju, a na njihovo mesto dolaze novi. Organizam svakodnevno održava taj fini balans izmedju novostorenih i uništenih eritrocita (ER). Čitav ovaj sistem funkcioniše kao precizni satni mehanizam sa mnogo zupčanika, ako bilo koji zupčanik iskoči posledica je anemija. Različiti zupčanici znače i različite anemije, pa samim ti i različite terapije. Ukoliko se za nekog posumnja da ima anemiju neophodno je otkriti uzrok i tip anemije.

Uzroci anemija svrstavaju se u 3 osnovne grupe:

• prekomerni gubitak krvi – krvarenje,
• prekomerno uništavanje krvnih ćelija ili hemoliza
• nedovoljna produkcija krvnih celija

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 2010. i 2015. godine objavila je da podatak da je 1/3 populacije anemična, od tog broja 50% anemija nastaje zbog nedostatka gvožđa (Fe).

Važno je spomenuti i činjenicu da je u oko 50% dijagnostikovanih slučajeva anemija, samo pratilac neke druge bolesti.

Dijagnoza anemije se postavlja lako rutinskim pregledom kompletne krvne slike – KKS gde su nam pored broja eritrocita (ER) značajne vrednosti hegomoglobina (Hgb) (belančevina koja se nalazi unutar eritrocita- ER) i hematokrita (Hct) – predstavlja udeo krvnih ćelija u ukupnoj zapremini krvi. Tu su i pokazatelji o veličini eritrocita (ER) i količini: zapremina eritrocita (MCV), je prosečna količina hemoglobina u jednom eritrocitu (MCH), predstavlja srednju koncentraciju hemoglobina u eritrocitu (MCHC) , kao i merenje gvožđa (Fe) i depoa gvožđa (Fe) u krvi.

Referentne vredosti za date parametre razlikuju se prema polu i uzrastu, a u manjoj meri postoje razlike i od laboratorije do laboratorije. Univerzalna definicija glasi da se anemijom proglašava stanje kada je hemoglobin (HGB) i/ili hematokrit (HCT) za 2 standardne devijacije (SD) manji od proseka za pol i uzrast.

U praksi se najčešće srećemo sa anemijom usled nedostatka gvožđa (Fe) i anemijom zbog nedostatka folne kiseline.

Anemija koja nastaje kao posledica nedostatka gvožđa (Fe) naziva se sideropenska anemija.

Kao što smo rekli gvožđe (Fe) je od ključne važnosti, jer prenosi kiseonik (O2) do svake ćelije. Ne stvara se u organizmu, nego se unosi hranom, resorbuje se u dvanaestopalačnom crevu i gornjim delovima tankog creva. Iz organizma se izbacuje stolicom ili gubitkom krvi u slučaju krvarenja. Dnevna potreba za gvožđem (Fe) kod muškaraca iznosi oko 10 mg, kod žena oko 15 mg u trudnoći 30 mg. Maksimalni bezbedni unos tokom dana je 45 mg.

Manjak gvožđa (Fe) javlja se zbog gubitka, zbog nedovoljnog unošenja hranom ili smanjenje odnosno potpuno onemogućene resorpcije u digestivnom traktu. Najčešći gubitak krvi, a samim tim i gvožđe (Fe) dešava se kroz GIT (gastrointestinalni trakt). Tu se radi o manjim, ali stalnim-hroničnim krvarenjima iz čira na želudcu, hemoroida ili tumorskih masa u GIT-u. Postoje situacije kada se gvožđe (Fe) unosi u nomalnim koncentracijama, ali zbog poremećene resorpcije ne stiže do krvi, pa ga opet nema dovoljno. To se dešava u svim bolestima dvanaestopalačnog i tankog creva, kod nekih oblika gastritisa, kod nedostatka hlorovodonične kiseline u želudcu. Fiziološke gubitke gvožđa (Fe) srećemo kod žena tokom menstrualnih krvarenja kada su potrebe za gvožđem (Fe) dvostruko povećane, u trudnoći kada je gvožđe (FE) neophodno za rast i razvoj ploda, a veliki deo odlazi u posteljicu, takođe posle porođaja zbog već iscrpljenih zaliha obilnih krvarenja, kao i tokom dojenja. Unos treba povećati i u pubertetu zbog ubrzanog rasta i razvoja.

Osim gotovih sintetičkih preparata gvožđa (FE), koje možete kupiti u svakoj apoteci gvožđe (FE) se u velikoj količini nalazi u namirnicama kao što su:

• crvena mesa-govedina u prvom redu
• pečurke
• obogaćene žitarice
• tamno zeleno povrće –spanać, brokoli, grašak
• jaja
• integralni pirinač

Ukoliko pijete neki preparat gvožđe (Fe) ne zanemarite istovremenu upotrebu namirnica bogatih vitaminom C ( limun, pomorandže … ) jer vitamin C bitno pomaže resorpciji gvožđa (Fe). Preparate gvožđa (Fe) obavezno uzimajte sa hranom da bi izbegli mogućnost mučnine. Nikako nemojte kombinovati preparate gvožđa (Fe) sa mlekom, jer kalcijum (Ca) smanjuje resorpciju gvožđa (Fe), takođe izbegavajte istovremeno uzimanje kafe i druge napitke sa kofeinom, jer otežvaju resorpciju gvožđa (Fe).

Anemija nastala zbog nedostatka folne kiseline naziva se – megaloblastna. Folna kiselina ili vitamin B9 prvi put je izolovana iz listova zelenog povrća po čemu je i dobila naziv – folijum, što znači list. Folna kiselina ne spada u supstance koje se neposredno ugrađuju u crvena krvna zrnca, kao što je slučaj sa gvožđem (Fe). Folna kiselina je od izuzetnog značaja za sazrevanje eritrocita (ER) u koštanoj srži. Folna kiselina se unosi hranom. Minimalne dnevne potrebe su 50 mgr. Tokom trudnoće dnevna potreba za folnom kiselinom se uvećava nekoliko puta. U našem organizmu nalaze se rezerve folne kiseline prevashodno u jetri, i te rezerve iznose oko 5-20 mg. Ako se ima u vidu kolike su dnevne potrebe, jasno je da se rezerve iscrpljuju tek nakon nekoliko meseci. To znači da loša i nepravilna ishrana mora duže da traje da bi dovela do ove vrste anemije.

Prvenstveni izvori folne kiseline su voće i povrće. Oblici folne kiseline u hrani su labilni i mogu se uništiti kuvanjem, zato savet glasi jedite vise svežeg voća i povrća. Ovo su neke od namirnica poznate po većim koncentracijama folne kiseline: pšenične klice, pasulj, kikiriki, pečurke, orasi, kvasac.

Autorka teksta: dr Jasmina Mašović
spec Ginekologije i akušerstva