Da li se bližimo post-antibiotskoj eri?

Zvuči strašno, zar ne? Pored svih drugih katastrofa o kojima već godinama slušamo, kao što su globalno zagrevanje, klimatske promene i istrebljenje biljnih i životinjskih vrsta (pčele da i ne pominjem), došli smo do još jednog trenutka kada treba mućnuti glavom.

Zapravo, mnoge trenutke smo propustili, ali vreme je da se osvrnemo i shvatimo šta smo uradili.

Evo o čemu se radi. U toku prošle nedelje, umrla je još jedna žrtva super-bakterije. Nastavnik Brian Pool je pre oko 6 meseci na putu u Indiji imao operaciju kile, a na Novi Zeland se vratio sa infekcijom koja je od tada polako napredovala. Ova bakterija, tačnije soj bakterije Klebsiella pneumoniae, nije reagovala ni na jedan od poznatih antibiotika. Iz ovog razloga, doktori su ga držali pod potpunom izolacijom, kako se bolest ne bi nekontrolisano proširila.

On nije ni prvi ni poslednji. Ljudi su pre skoro 5 godina umirali u bolnicama zbog nemogućnosti lekara da na infekciju deluju odgovarajućim antibioticima.

Sve ovo deluje tako daleko i, verovatno većini vas, nejasno kakve to veze sa vama ima.

Veza je mehanizam nastanka rezistencije

Da li znate zbog čega ne možete jednostavno da odete u apoteku i kupite antibiotik? Upravo zbog razvoja rezistencije. Rezistenciju ne razvijate vi, već bakterije. Ukoliko se antibiotik ne koristi na idealan način (pa čak i kad se sasvim korektno upotrebljava) deo bakterija može ostati rezistentan. Možda se kod vas neće naći u dovoljnom broju da bi razvio infekciju, ali će se preneti na drugu, treću, petu osobu i kod nekog će izazvati bolest. Taj neko će ga tretirati nekim drugim antibiotikom, jer onaj vaš više nema efekta, pa možda neće ispoštovati šta mu je lekar propisao, skratiće terapiju za koji dan i na taj način opet stvoriti izvestan broj rezistentnih bakterija – ovaj put na oba antibiotika.

I tako dalje. Vidite li vezu sada?

Zato, ako farmaceut drage volje želi da vam proda antibiotik, bez da mu pokažete uput od lekara ili antibiogram, on nesavesno obavlja svoj posao. Ako vam lekar s vrata prepiše antibiotik bez da vas je pošteno i pogledao, ili vam odmah prepiše neki antibiotik novije generacije, bez da proveri da li je bakterija koju imate osetljiva na neki od starijih antibiotika, on nesavesno obavlja svoj posao.

Znam da su ovo preteške reči. Postoje mnoge situacije u kojima će neki noviji antibiotik spasiti nečiji život, jer ne bi bilo dovoljno vremena da se uradi antibiogram i otkrije koji je antibiotik idealno primeniti. U ovakvim situacijama rizik je manji od koristi za tu osobu, pa je primena sasvim opravdana. Ipak, upravo zbog toga se u bolničkim uslovima javljaju mnogo rezistentnije infekcije nego van bolnica – infekcije koje prete da se otrgnu kontroli.

Pa šta, otkrićemo nove antibiotike, reći ćete vi.

Nije to baš tako lako. Većina vas zna da se novi antibiotici otkrivaju veoma često. Međutim, većina novih antibiotika su samo varijacije na temu sličnih molekula iz jedne od velikih grupa kojima svi antibiotici pripadaju. Neki imaju proširen spektar delovanja, neki smanjenu mogućnost rezistencije. S druge strane, bakterije koje postanu rezistentne na antibiotik iz jedne grupe, najčešće će biti rezistentne i na sve ostale antibiotike iz iste grupe.

Ovo znači da nova otkrića ne smeju biti varijacije, već da imaju potpuno novi mehanizam delovanja na bakterije!

Nove grupe antibiotika otkrivaju se mnogo ređe, a bakterije izgleda postaju pametnije jer na novije antibiotike razvijaju rezistenciju znatno brže. Od otkrića do stvaranja rezistencije na penicilin prošlo je više od 20 godina, dok se nedavno rezistencija na ceftrarolin (jedan od novijih antibiotika iz grupe cefalosporina) razvila za svega godinu dana. Pitanje je vremena kad ćemo izgubiti trku.

Lično mislim da je “post-antibiotička era” termin koji odlično opisuje ono što će se desiti kada tu trku izgubimo.

Pročitala sam poduži tekst upravo o tome, a preneću vam nekoliko posledica globalne rezistencije bakterija na antibiotike:

• ljudi će umirati od “bezazlenih” bolesti – kijavica, grlobolja ili crvenilo oka – a da ne govorimo o ozbiljnim povredama i opekotinama koje su jako podložne infekciji
• hirurgija će biti nemoguća, jer nije nikad moguće obezbediti potpuno sterilne uslove (ovo uključuje sve – od operacije krajnika, do transplantacije organa, koja je nemoguća bez suzbijanja prirodnih odbrambenih mehanizama pacijenta)
• prehrambena industrija će morati da se promeni – trenutno se i životinje i biljke tretiraju velikim brojem antibiotika kako bi preživele u uslovima u kojima su čuvane – što će za posledicu imati mnogo manju količinu raspoložive hrane i njeno značajno poskupljenje

Meni su ove tri stavke sasvim dovoljne da se zabrinem. Možete li se setiti još nekih?

Nije mi svejedno, a ne bi ni vama trebalo da bude.

Pozdrav, Lana