Enterosgel – brzo i bezbedno rešenje za akutnu dijareju već od prvog dana života

Razlog za čestu zabrinutost roditelja je broj stolica koje novorođenče ima u toku dana. Takođe, neretko postoji zbunjenost šta se sve i u kojim okolnostima podrazumeva pod pojmom dijareje. Normalan volumen, učestalost, i konzistencija stolica varira u odnosu na uzrast, telesnu masu i način ishrane deteta, te i sama definicija dijareje zavisi od navedenih činilaca. Za mlado odojče je normalno da ima 3 do 10 stolica dnevno, što varira u zavisnosti od načina ishrane (dojena odojčad obično imaju veći broj stolica tokom dana). Starija odojčad i deca imaju normalno jednu do dvestolice dnevno. S tim u vezi, i definicija dijareje se razlikuje u zavisnosti od uzrasta, te se kod odojčadi dijarejom smatra do dva puta povećana učestalost u broju stolica dnevno u odnosu na uobičajeno, odnosno 3 ili više tečnih ili vodenih stolica dnevno kod veće dece.

Konzistencija i boja stolice kod dece se menja u odnosu na uzrast, što naglašava potrebu za poznavanjem šta je normalno kod vašeg deteta. Mlada odojčad, posebno ona koja su dojena, imaju najčešće mekše stolice. Njihova boja može biti žuta, zelena, ili braon, i/ili se mogu uočiti delovi koji liče na male gromuljice. Stolica svakog deteta može varirati u odnosu na način ishrane. Pojava stolica koje su tečne, vodenaste, ili sadrže sluz treba da se isprati. Pojava krvi ili tamne/crne stolice nikada nije normalan nalaz i zahteva dalja ispitivanja. Dijareja se deli na akutnu, trajanja do nedelju dana, i hroničnu, trajanja duže od jedne nedelje, a one se ispituju i tretiraju na potpuno drugačiji način.

Najčešći uzročnici akutne dijareje su virusne infekcije. Od ostalih uzročnika se pominju bakterijske i parazitarne infekcije, neželjeni efekti antibiotika, kao i infekcije koje nisu direktno zahvatile gastrointestinalni sistem. Kada su u pitanju infekcije,bez obzira na uzročnika, deca se smatraju zaraznima sve dok imaju dijareju. U ređim slučajevima, postoje uzročnici koje deca mogu prenositi još dok se simptomi ne ispolje, ali i nedeljama i mesecima nakon što simptoma više nema. Mikroorganizmi koji uzrokuju dijareju se iz organizma izbacuju stolicom, a zatim preko neopranih ruku ponovo dospevaju u usta. Stoga je neophodno redovno pranje ruku, razdvajanje rukovanja hranom i odlaganja pelena sa stolicom (npr. ne menjati detetu pelene u prostoriji gde se jede), a sve u cilju prevencije infekcije, kako u okviru domaćinstava, tako i dalje drugim kontaktima.

Najčešće se epizode akutne dijareje reše same od sebe. Ono na šta bi roditelji trebalo da obrate pažnju i kada bi se trebalo obratiti pedijatru su sledeći simptomi i znaci: krv u stolici, odbijanje jela i pića više od par sati kod odojčadi, odnosno preko 8 sati kod starije dece, srednja do teška dehidriranost, bol u stomaku koja ne prolazi, koja je jakog intenziteta ili koja se pojavljuje u naletima, promene ponašanja, uključujući iritabilnost, letargiju ili slabije reakcije, intenzivno i učestalo povraćanje.
Ono što unazad decenijama pravi konfuziju među roditeljima jeste kako ispravno hraniti decu koja imaju dijareju. Brojne studije su se bavile ovim pitanjem i preporuke koje su objavljene još 90.-tih godina prošlog veka i dalje su aktuelne. Deca koja nisu dehidrirana mogu da nastave sa regularnim režimom ishrane, a odojčad koja još uvek sisaju mogu nesmetano da nastave, izuzev ako pedijatar nije dao drugačiji savet za individualne slučajeve. Deca koja su dehidrirana zahtevaju rehidraciju (zamenu izgubljene tečnosti), i to najpre adekvatnim oranim rastvorima za rehidraciju. Nakon povratka hidriranosti, čak i najteži slučajevi mogu da se vrate normalnoj ishrani.

Za što brže rešavanje dijareje kod dece, a u cilju prevencije dehidratacije, pored oralnih rehidratanata i probiotika, unazad decenijama se koriste i oralni crevni adsorbenti – enterosorbenti. To su preparati koji deluju direktno i isključivo lokalno u crevima i ne resorbuju se u cirkulaciju. Njihov cilj je vezivanje, skupljanje i na kraju eliminacija štetnih materija iz creva.Danas na raspolaganju imamo nekoliko vrsta enterosorbenta. Većinu njih karakteriše visoka sposobnost vezivanja čestica, ali sa svojom negativnom stranom koja se zove neselektivnost, te kada se nađu u crevima oni mogu da pokupe pored onih loših čestica i, recimo, neke minerale i vitamine. Stoga se njihova dugotrajnija upotreba ne preporučuje. Sa druge strane, Enterosgel (polimetilsiloksan polihidrat), predstavlja organosilikonsko jedinjenje i jedan je od najefikasnijih enterosorbenta koji je se koristi u terapiji intoksikacije i dijareje (akutne i hronične) više od 30 godina. On deluje kao “molekularni sunđer” i karakteriše ga visoka moć apsorpcije. Ono što je možda još bitnije je njegova selektivna aktivnost usmerena na molekule srednje molekulske mase (egzogeni toksini i endogeni metaboliti), bez štetnog efekta po naše zdravlje čak iako se koristi u dužem vremenskom periodu. Takođe, karakteriše ga dobra tolerancija od strane svih starosnih grupa, počevši od prvog dana nakon rođenja. Do sada su sprovedene brojne studije koje su i potvrdile efikasnost Enterosgela u vidu značajnog skraćenja trajanja akutne dijareje kod svih uzrasnih grupa, pa i novorođenčadi, sa takođe jasnim odsustvom negativne interakcije u slučaju potrebe za istovremenom primenom dodatne terapije (npr. antibioticima).

Autor teksta: dr sci med Tamara Šljivančanin Jakovljević