Hiperpigmentacije i melazma, kako ih se rešiti?

Jedna od tri žene starije od 20 godina i čak 90% žena starijih od 50 godina pogođeno je hiperpigmentacijama.

U dermatološkoj praksi sve se češće susrećemo sa kozmetskim nedostacima povezanim sa hiperpigmentacijama, a primetno je i povećano interesovanje kozmetološko-medicinske struke za takva obolenja, pa nam je na raspolaganju sve više dobrih terapijskih rešenja. 

Postoji nekoliko faktora od kojih zavisi boja naše kože: pigmenti iz krvnih ćelija ( plavi i crveni oksihemoglobin ), žuti pigmenti koje unosimo hranom ( karotenoidi ), a u najvećoj meri boja kože zavisi od stvaranja braon pigmenta melanina.

Melanin se stvara u melanocitima, ćelijama površnog sloja kože ( epidermisa ) iz kojih se potom upakovan u granule premešta na površinu kože i zavisno od količine i raspodele diktira boju kože. Proizvodnja melanina, pa tako i boja kože, zavisi od dva bitna faktora: našoj genetskoj predispoziciji ( rasa, konstitucija ), koja određuje prirodnu boju kože ( fototip ), te izlaganju suncu i UV zračenju, što dovodi do tamnjenja kože.
Tako će stanovništvo bele rase, koje živi u geografskom području sa jačom sunčevom insolacijom, imati više melanina u ćelijama kože ( npr. mediteranski tip kože ).

Prema količini pigmenta na koži koja nije izložena suncu ( npr. unutrašnja strana nadlaktice ) i reakciji kože nakon određenog vremena izloženosti UV zrakama, određujemo tip kože ( tip I – IV ): tip I – koža sa vrlo malo pigmenta i obaveznom pojavom crvenila i opekotina usled UV izloženosti, a tip IV je koža sa izrazito puno pigmenta i bez reakcije na UV izloženost. Osnovna uloga melanina je zaštita kože i celog organizma od štetnog delovanja sunčevih zraka.

Danas uglavnom govorimo o štetnom delovanju ultraljubičastog dela spektra, tj. UVA i UVB zraka koje se okrivljuju za nastanak raka kože, malignu transformaciju mladeža, starenje kože, a posebno za preuranjeno starenje kože ( photoaging ). Svi ti procesi nastaju kao rezultat dugogodišnjeg izlaganja suncu, pri čemu se štetni efekti sunčevih zraka kumuliraju. 

Osim starenja kože i bolesti koje mogu ugroziti ljudsko zdravlje, sunčeva svetlost igra važnu ulogu u stanjima koja nazivamo poremećaji pigmentacije, odnosno u ovom slučaju hiperpigmentacije kože. Hiperpigmentacije nastaju ili zbog povećanog broja pigmentnih ćelija ( melanocita ) u koži ili zbog njihove pojačane funkcije, tj. povećanog stvaranja pigmenta melanina. Oba tipa promena uzrokuje nekoliko faktora: genetski, hormonalni, UV zračenje…Višak melanina može se odlagati u površinskom sloju kože ( epidermisu ), ili u dubljem sloju ( dermisu ) gde je inače vrlo nedostupan za dejstvo sredstava za izbeljivanje kože.

Kada su u pitanju hiperpigmentacije, najveći estetski problem kod žena su: staračke pege, sunčane pege i melazma, jer se uglavnom javljaju na koži lica i potrebno je uložiti poprilično truda da bi se učinile estetski prihvatljivim.

Staračke pege ( solarni lentigo ) 

To je kozmetska anomalija koja se najčešće javlja kod tipova kože I i II, ređe kod tipa III, a gotovo nikad kod tipa IV. Pojavljuju se na delovima kože koji su hronično izloženi suncu: čelo, obrazi, nos, podlaktice, gornja strana šake, ramena i dekolte. Najčešće su kod ljudi starijih od 40 godina, ali mogu se javiti i u tridesetim, zavisno od klimatskog područja i jačine izlaganja suncu. Mogu da nastanu zbog povećanog broja melanocita ili zbog povećane proizvodnje melanina.
Najuspešniji oblik borbe protiv staračkih pega je prevencija – ne izlagati se jakom suncu i upotrebljavati sredstva sa zaštitnim faktorom, uz odgovarajuću negu kože. Kada su promene već izražene, mogu se ukloniti sredstvima za izbeljivanje kože, kremama sa retinoičnom kiselinom, nanošenjem voćnih kiselina, kojičnom kiselinom, serumima na bazi vitamina C, krioterapijom ( tečnim azotom ) ili laserom.

Sunčane pege ( efelide ) 

U pitanju je kozmetska anomalija, koja je česta kod crvenokosih ljudi ( tipovi kože I i II ) i nasleđuje se autosomno dominantno. Pege su najčešće na licu – obrazima i nosu, ramenima i dekolteu. Veličina im je nekoliko milimetara, a boja varira od žućkaste do braon. Prisutne su već u ranom detinjstvu, a obično se prvi put pojave između treće i šeste godine. Nastaju zbog povećane proizvodnje melanina. Kao i kod staračkih pega, i kod sunčanih, ako ih želimo odstraniti, najvažnija je zaštita od sunčevih zraka. Teže ih je izbeljivati nego staračke pege, a rezultati najčešće nisu trajni.

Melazma ( hloazma )

Naziva se još i maska trudnoće, iako taj naziv potencira samo jedan od uzroka nastanka te, vrlo proširene kozmetske anomalije kože lica. Melazma je česta i kod žena koje uzimaju kontraceptivne hormone, a mogu je izazvati i neki lekovi. Postoje i idiopatski slučajevi koje neki dovode u vezu sa blagom, klinički beznačajnom disfunkcijom jajnika.

Učestalost melazme je prilično visoka, posebno kod mlađih, tamnoputih žena, tj. žena sa mediteranskim tipom kože. U svetu je najrasprostranjenija kod žena sa Bliskog istoka, iz Indije, Južne Amerike i Azije. Prema istraživanjima, čak je 20% žena koje su uzimale kontraceptivne tablete sa kombinacijom estrogena i sintetskih progesterona, a živele su u klimatski vrlo sunčanom području, razvio se melazmu. U 90% slučajeva melazma se javlja kod žena, a samo u 10% slučajeva kod muškaraca.

Moguće je da, uz navedene uzroke ( hormoni, lekovi, sunce ), određenu ulogu igra i kozmetika. Poznato je da kreme koje sadrže biljna eterična ulja i druge fotosenzibilizatore, posebno one biljnog porekla, nakon nanošenja i izlaganja suncu mogu uzrokovati hiperpigmentacije. Parfemi, takođe, mogu da izazovu hiperpigmentacije na svetlu izloženim delovima tela. Diskutabilno je da li je to neki oblik melazme ili ne.
Za melazmu je karakteristično da broj pigmentnih ćelija ( melanocita ) nije značajno povećan, ali je njihova aktivnost i proizvodnja pigmenta ( melanina ) izrazito povećana. Pigment se najčešće nalazi na površini, ređe u dubljim slojevima kože. Šta u stvari izaziva povećanu proizvodnju melanina, još nije sasvim poznato. Navedeni faktori, kao što su hormoni, lekovi, biljni fotosenzbilizatori i delovanje UV zraka, samo su delovi nepotpunog mozaika.

Klinička slika melazme je tipična i lako prepoznatljiva na licu, najčešće simetrično, nalazimo svetlo do tamno-braon ili sivo-braon fleke, nepravilnog oblika i jednoliko prebojene. U dve trećine pacijenata te promene smeštene su na centralnim delovima lica: obrazi, čelo, nos, gornja nausnica i brada. Ređe se promene mogu naći na spoljašnjim delovima lica uz ivicu donje vilice, još ređe na nadlakticama. Trudnička melazma može da spontano nestane mesecima posle porođaja, a nepredvidivo je da li će se pojaviti u narednim trudnoćama. Slično je i sa melazma uzrokovanom kontraceptivima, a najlošiju prognozu ima idiopatska melazma.

Kada su u pitanju hiperpigmentacije, pa tako i melazma, najvažniju ulogu igra prevencija – zaštita od štetnog dejstva UV zraka. Preparate sa visokim zaštitnim faktorom treba koristiti i van plaže, tačnije pri svakom izlaganju suncu, a važno je i da se započne na vreme sa njihovom primenom, u proleće.

Od preparata za izbeljivanje sigurno je najpoznatiji hidrohinon, koji se koristi u koncentracijama od 1,5-2% za kozmetičke preparate, odnosno 4-5% u medicinskim kremama. Obično se koristi 2 puta dnevno tokom 6-8 nedelja. U toku terapije može doći do iritacijskog crvenila i ljuspanja kože. Veći je problem ako se pojave depigmentacije, mesta gde je pigment sasvim razoren. U poslednjih desetak godina sve češće se koriste kreme sa retinoičnom kiselinom ( derivat vitamina A ). Primjenjuju se slično kao i hidrohinon, ali takođe se može pojaviti iritacija. Pravilnom upotrebom i postepenim povećanjem koncentracije leka to se može izbeći.

Savremeniji preparati, kao što su azelaična kiselina i neki “nehidrohinonski” izbeljivači, ne izazivaju iritaciju kože ili se kod vrlo osetljive kože javlja zanemarljiva iritacija. Još noviji preparati za izbeljivanje sadrže vitamin C u koncentraciji 5-20% za kozmetičku primenu, odnosno 40% za profesionalnu upotrebu. Vitamin C najčešće se koristi u kombinacijama sa drugim sastojcima.

Takođe, kao dobar izbor za dobar tretman hiperpigmentacija pokazali su se i preparati koji sadrže traneksaminsku kiselinu ( TXA ), sintetski analog aminokiseline lizin. Naime, TXA direktno inhibiše melanogenezu kroz suzbijanje prohormonskih procesa. Dostupan nam je preparat u vidu kreme sa 3% traneksaminske kiseline. Koristi se 2 puta dnevno, ujutru i uveče, tokom 3 meseca. Tokom primene pokazala se odlična podnošljivost. U kombinaciji sa tretmanima ( mezoterapija, pilinzi… ) dolazimo do bržih i boljih rezultata.

Hemijski pilinzi voćnim kiselinama, trihlorsirćetnom, fenolnom ili kojičnom kiselinom, kao i uklanjanje hiperpigmentacija krioterapijom ( tečni azot ) ili laserom, radikalni su zahvati koje mora izvoditi iskusan lekar jer postoji mogućnost da ostanu neželjene promene. Osim depigmentacija i ožiljaka, navedeni postupci mogu uzrokovati hiperpigmentaciju jaču od početne.

Svi navedeni proizvodi i tretmani mogu se kombinovati, a to je u rezistentnim slučajevima i neophodno. Širok spektar lekovitih sredstava i postupaka u tretiranju hiperpigmentacija ukazuje na to, da je lečenje melazme još uvijek terapijski problem, posebno zbog nepoznatog uzroka i česte ponovne pojave.

dr Tanja Kozomara Dimitrijević, dermatovenerolog