Krvne grupe i nasleđivanje, Rh faktor i problemi u trudnoći

Danas se spontano poveo razgovor vezano za krvne grupe, boju očiju, kovrdžavu kosu i druge dominantne i recesivne genetske osobine. Rečenica koja me je naterala da se uključim u današnju prepisku na ovu temu bila je da gen plave kose i plavih očiju polako nestaje jer nije dominantan. Napisaću vam šta znam na tu temu, pa procenite.

Koliko se sećam, učili smo tako nešto na primeru graška još u srednjoj školi. Ja ću kao primer uzeti krvne grupe i Rezus (Rh) faktor. Počećemo od Rh faktora jer, iako se on ređe pominje, što se nasleđivanja tiče, jednostavnije se objašnjava, a takođe je i od većeg značaja za žene koje planiraju trudnoću.

Postoji jedna stvar koju mnogi mešaju: geni koje imate i geni koji se ispoljavaju (ovo se zapravo zove genotip i fenotip). Svako od nas u svom genetskom materijalu ima duplirane gene – pola od majke, pola od oca. Ovakav par gena koji nose kod za istu osobinu nazivaju se aleli. Kad neko kaže da je A+ krvna grupa, ovo je zapravo alel koji se ispoljava,  tj. imaju sigurno genetski materijal za A krvnu grupu i za Rh+ faktor. Međutim, ne mora da znači da oba alela nose iste informacije.

Dominantna osobina je ona koja će se ispoljiti i ako se nalazi samo na jednom alelu. Recesivna će se ispoljiti samo ako se nalazi na oba. Takvu “čistu” situaciju imamo kod Rh faktora. On može biti + ili -. Rh+ je dominantan, Rh- recesivan. Tako osoba koja je Rh+ može imati alele ++ ili +– , dok osoba sa Rh- može imati samo alele –.

Kod krvnih grupa situacija je nešto kompleksnija. Zapravo A i B grupe su “kodominantne”, tako da se obe ispoljavaju u slučaju da se nađu u genomu jedne osobe. 0 grupa je recesivna.

Tako, ako imate alele AA ili A0, vi ćete biti A krvna grupa, ako imate BB ili B0 bićete B krvna grupa, ako imate AB onda ste AB grupa (logično), a ako imate 00, ne možete biti ništa drugo nego nulta.

Situacija se još više komplikuje kada pokušate da izračunate koji ste od ovih gena najverovatnije nasledili. Sad se vraćam na priču o tome da se recesivni geni polako gube… Razlog zašto nultu krvnu grupu ima oko 46% stanovništva, umesto da polako nestaje, je što i A i B krvna grupa mogu da nose gen za 0 na drugom alelu. Čak, ako vam je jedan od roditelja nulta grupa, vi ćete moći da budete A ili B, ali ćete uvek imati nulti gen u sebi. A kada nađete ljubav svog života koja ima istu “krvnu situaciju” kao i vi, vaše dete će sa verovatnoćom od 75% nositi 0 kao jedan od alela, a sa 25% će nositi oba “nulta” alela.

Ja sam upala u tih 25%. Čak sam pokušavala da ispratim gde mi se u porodičnom stablu javlja nulta grupa, ali nisam našla… Niko od baba i deda, tako da mora da je neko iz generacije prababa i pradeda, ili ko zna koliko ranije… Podla je ta nulta grupa.

Upravo je ovo razlog što se plave oči ne gube, niti ljudi sa nultom krvnom grupom predstavljaju manjinu.

Zašto je genetska kombinatorika značajna za žene u drugom stanju?

Ako ste sve pažljivo čitali i sve shvatili, jasno vam je da majka sa Rh- faktorom može nositi dete koje je Rh+. Osim u slučaju da je i partner Rh- (oko 16% stanovništva), verovatnoća da je beba Rh+ je veća od 50%.

Ove dva tipa Rezus faktora se ne vole međusobno. Naime, imuni sistem Rh negativne osobe prepoznaje protein koji je postoji na Rh+ krvnim ćelijama kao strano telo, pa će ih (kao svaki dobar “antivirus sistem”) napadati i uništavati. Ovo se obično ne dešava prilikom prve trudnoće, međutim svaka sledeća trudnoća ovog tipa potencijalno predstavlja veliki problem, jer može dovesti do hemolize krvi kod bebe još dok je u majčinom stomaku. Danas postoje “vakcine”, injekcije imunoglobulina koje sprečavaju stvaranje ovih antitela kod majke, i sprečavanju nastanak komplikacija kod kasnijih trudnoća.

Potrebno je samo kratko objašnjenje i malo kombinatorike da biste stekli osnovnu ideju o nasleđivanju. A onda posle svega toga shvatili da se za vrlo mali broj gena ovo može primeniti jer skoro nikad situacija nije tako crna ili bela. Krvna grupa je izuzetak. Već kad se radi o boji očiju ili kose, nije moguće tako jasno odrediti šta je od koga nasleđeno, jer mnogo više gena utiče na ispoljavanje ove osobine.

A sigurno bismo voleli nekad da znamo da li će nam deca biti plava i kovrdžava. 🙂