Lista sastojaka proizvoda za opštu i intimnu higijenu

Kada kupujemo neki proizvod, vrlo često ni ne pogledamo listu sastojaka. Zakon nalaže na kojim se proizvodima mora nalaziti lista sastojaka, kako bismo bili informisani o sastavu proizvoda. Ona se sastavlja po određenim pravilima i, ako ih znamo, možemo naučiti mnogo o proizvodu.

Postoji na stotine, možda čak i hiljade sastojaka koji se koriste za pravljenje krema, gelova ili masti, pa je skoro nemoguće znati sve o njima. Ali uvek možete potražiti na internetu ako vas zanima više. Ako niste sigurni za neki sastojak – potražite više informacija o njemu.

Lista sastojaka omogućava vam da sami birate koje hemikalije želite koristiti na svojoj koži. Uz malo istraživanja i eksperimentisanja, znaćete tačno koje sastojke treba da izbegavate jer vam ne prijaju, izazivaju iritaciju, suvoću ili neku drugu neprijatnu reakciju kože i sluzokože. Sluzokoža je posebno osetljiva jer nema zaštitni “keratinizovani” sloj ćelija, pa su žive ćelije odmah izložene supstanci koju nanosite.

Sastojci se u listi uvek navode prema njihovoj procentualnoj zastupljenosti, od više ka nižoj koncentraciji. Sastojci kojih ima manje od 1% ne moraju se ređati prema zastupljenosti, pa se njihov redosled uglavnom svodi na marketinšku odluku. Često su upravo ovo sastojci koji prodaju proizvod. To mogu biti vrlo skupe supstance, a vrlo često se nalaze u proizvodu u koncentraciji koja je ispod efektivne. Mnogi proizvođači svoje proizvode plasiraju kao različite, upravo na osnovu ove liste sastojaka koncentracije manje od 1%. Postoje neke supstance koje imaju vrlo jako delovanje, pa daju efekat i u ovako niskim koncentracijama. Međutim, u najvećem broju slučajeva, za kozmetičke proizvode važi da što je veća koncentracija nekog sastojka, to će veću ulogu on imati.

Ako, na primer, obratite pažnju na kreme sa ekstraktom nevena, primetićete da one skuplje imaju neven dosta više pozicioniran u listi sastojaka nego one jeftinije.

Ovakav zakon koji dozvoljava navođenje sastojaka i koji se nalaze samo u tragovima, omogućava marketingu da pusti mašti na volju u plasiranju proizvoda u moru drugih, sličnih, na osnovu vrlo malih, često beznačajnih, razlika.

Kada na etiketi nekog proizvoda vidite natpis “sadrži 98% Aloe”, da li vam padne na pamet kako je moguće da samo 2% predstavljaju svi ostali sastojci (sredstvo za geliranje, masna komponenta ukoliko se radi o kremi, konzervans, voda, parfemi…). Zapravo, ako pogledate listu sastojaka, primetićete da se Aloe verovatno nalazi na dnu liste. Oznaka najčešće znači da je u pravljenju kreme/gela korišćen sok od 98% Aloe.

Tako da, ako želite da znate šta zaista koristite, bacite pogled na listu sastojaka pre nego što kupite proizvod.

Mi vam nudimo listu supstanci koje bi verovatno trebalo izbegavati, mada je na svakom od vas odluka o vašem sopstvenom zdravlju.

Natrijum lauret sulfat (Sodium Laureth Sulfate)

Koristi se kao sredstvo za penušanje u mnogim proizvodima. Ovo je jaka površinski aktivna materija, i poznato je da iritira kožu.Veoma je jeftina pa se nalazi u mnogim proizvodima za pranje. Lako uklanja masnoće, pa samim tim i prirodnu masnoću kože, pa može izazvati iritaciju i svrab. Zbog suvoće kože, obično nakon korišćenja proizvoda koji je sadrže, potrebno je kožu namazati nekom kremom ili mlekom za telo, pa ćete korišćenjem jeftinih proizvoda zapravo trošiti više novca.Takođe, ova supstanca nije lako biorazgradljiva, pa zagađuje okolinu.

Propilen glikol

Propilen glikol se koristi kao antifriz i tečnost za kočnice. Osoblje u fabrikama koje rukuje ovom supstancom nosi zaštitnu opremu kako bi sprečili kontakt sa kožom, jer propilen glikol izaziva iritaciju kože i očiju, glavobolju, mučninu i povraćanje.

DMD Hidantoin

Donor formaldehidne grupe i potencijalni kancerogen.

Imidazolidinil urea

Konzevans koji se često koristi u kozmetičkim proizvodima, ali je poznato da često izaziva alergijske reakcije i da je potencijalni kancerogen. Verovatno će uskoro dospeti na listu zabranjenih supstanci u kozmetičkim preparatima.

Dinatrijum EDTA

Često korišćen za zgušnjavanje šampona i tečnih sapuna, ali sa negativnim “helirajućim” svojstvima. Ovo znači da vezuje jone metala, pa ih tako može ukloniti iz sluzokože za čiju su  normalno funkcionisanje neophodni.

Polikvaternium-5

Ne prodaje se u Evropi jer uopšte ne postoje jasne informacije o njegovoj toksičnosti. Međutim, potražite ga u listi sastojaka svejedno. Možda se prodaje u Srbiji.

Polikarbofil, Akrilati and Metakrilati, Akrilamid

Sintetička vezivna sredstva, dopunjivači, emulzifikanti, sredstva za zgušnjavanje… Ovo su sve nova jedinjenja, laboratorijski proizvedena, koja nisu biorazgradljiva, pa vrlo štetno utiču na životnu sredinu.

Parafin petrolatum

Vrlo okluzivno sredstvo, zapušava pore pa sprečava znojenje pa tako i izbacivanje štetnih materija iz organizma putem znoja. Povoljno utiče na stvaranje akni i masnom izgledu kože.

Dietanolamin (DEA)

Koristi se kao sredstvo za zgušnjavanje i pravljenje pene u mnogim proizvodima. Ne preporučuje se zbog iritacije kože. Mnogi proizvodi sadrže dietanolamide, koji u svom hemijskom sastavu imaju DEA, ali koji se smatraju bezbednim. Međutim, neki izvori tvrde da se u ovakvim proizvodima može naći i slobodan dietanolamin.

Formaldehid

Prihvaćena je koncentracija do 0,2%, ali mi bismo preporučili da, ako možete da birate, odaberete proizvod koji ovu supstancu ne sadrži. Pored raznih drugih toksičnih delovanja, poznato je i njegovo kancerogeno delovanje.

Na pakovanjima proizvoda lista je često na engleskom ili latinskom. Ništa ne brinite, većina ovih imena je lako prepoznatljiva na svakom jeziku.

Naučite da obraćate pažnju na ovakve  detalje, naviknite se da čitate listu proizvoda. Vi ste glavni i odgovorni urednik sopstvenog zdravlja, pa se shodno tome i ponašajte.