Muke sa ambrozijom

Leto i rana jesen su divne po mnogo čemu. Ali, ima i ne tako lepih stvari vezanih za ovaj period. Primera radi, mnogi muku muče sa otečenim očima, nosom koji ne prestaje da curi…

Da, u pitanju je dobro znani neprijatelj – ambrozija!

Svaki osmi stanovnik Zemlje pati od ove alergije. Broj obolelih raste iz godine u godinu, zbog čega je alergija na pelud ove biljke postala zaista veliki izazov za javno zdravlje. Širenju biljke pogoduju globalno zagrejavanje i porast CO2 u vazduhu.

Ambrozija je tvrdokorna i otporna biljka koja može rasti na brojnim lokacijama.

Većinom raste po poljima, uz staze i na zapuštenom zemljištu. Svake sezone jedna jedinka proizvodi prosečno milijardu zrnaca peludi, koja zbog neznatne težine mogu prevaliti udaljenost i veću od 600 kilometara od početnog mesta!

Tegobe koje izaziva pelud ambrozije mogu itekako uticati na kvalitet života, uključujući sposobnost obavljanja poslova i ispunjavanja školskih obaveza. Razlog su tome izraženi simptomi, poput napada kijanja, curenja sluzi iz nosa i suzenja očiju, uz peckanje i oticanje. Alergija na ambroziju izaziva i sindrom “oralne” alergije, koji dovodi do pogoršanja simptoma nakon jedenja svežeg voća i povrća, uz peckanje u grlu i usnoj šupljini. Žrtve alergije na ambroziju mogu doživeti simptome tog sindroma nakon što pojedu bananu, dinju, krastavac, semenke suncokreta i ehinaceu, ili popiju čaj od kamilice.

Kako protiv ove dosade?

Većina ljudi koji su doživeli napad alergije uoči svake sezone nada se da će ih ovaj put alergen mimoići ili da su u međuvremenu na njega postali imuni. Takva nadanja najčešće su neutemeljena!

Osobe alergične na pelud ambrozije trebalo bi da tokom sezone cvetanja ambrozije drže zatvorene prozore od stana i automobila tokom putovanja. Savetuje se izbegavanje jutarnjeg provetravanja prostorija od 5 do 10 sati, kad je koncentracija peludi ambrozije u vazduhu najviša.

Boravak u prirodi trebalo bi planirati za poslepodnevne časove i predveče.

Ruke bi trebalo prati što češće, a kosu svake večeri, jer se peludna zrnca skupljaju i na vlasima kose. U slučaju teže alergijske reakcije prilikom izlaska iz kuće tokom suvih i vetrovitih dana može se nositi i maska. Radi što boljeg prilagođavanja vremenskim promenama, preporučljivo je redovno pratiti bioprognozu i oslanjati se na podatke alergijskog semafora te, po mogućnosti, u skladu s tim planirati slobodno vreme.