Nanotehnologija u borbi protiv HIV-a

Prošlo je oko pola veka od prethodnog velikog otkrića na polju zaštite od neželjene trudnoće – kontraceptivne pilule. S druge strane, u zaštiti od polno prenosivih bolesti se nismo značajno pomakli već vekovima, iako su antički kondomi zamenjeni novim, elastičnijim, od boljih materijala, jer iznutrice nisu baš bile idealne.

Izgleda da smo nakon toliko vremena opet na pragu otkrića: nova istraživanja sprovedena na Washington univerzitetu ukazuju na moguću primenu specijalnih materijala od nano-vlakana, koji bi mogli da služe kao fizička barijera, ili kao nosač aktivne supstance.

Vođeni idejom da nano-tehologija može naći primenu u kontracepciji i zaštiti od neželjenih bolesti, naučnici na ovom univerzitetu došli su do zaključka koji bi mogli biti korisni za buduće pronalaske iz ove oblasti. Testovi su radjeni sa često korišćenim aditivom u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji, glicerol-monolauratom, koji je pokazao osobinu smanjenja prodora HIV virusa kroz sluznice i blagi spermicidni efekat. Ako se ova supstanca elektronski “isprede” u najfinija nano-vlakna i od nje načini nano-film, može se umetanjem u vaginu stvoriti zaštitni sloj na sluznici. Druga ideja je dobro-upijajući nano-materijal koji bi služio kao fizička barijera za spermatozoide i na taj način štitio od neželjene trudnoće.

Proći će još mnogo godina pre nego što se ovakav proizvod dovoljno usavrši i, s druge strane, proizvede dovoljno jeftino da može da počne masovno da se koristi. Ko zna, možda nikad ni neće, ali je lepo čuti da se radi na inovacijama na tom polju…

Neka istraživanja uključuju i nanočestice srebra, koje deluju antiseptički, inkorporirane u materijal kondoma. Joni srebra koji se iz ovih čestica oslobadjaju, inaktiviraju virus Herpesa i HIV, a imaju i blago antibakterijsko i antimikotičko delovanje. Naučnici tvrde da ova ispitivanja obećavaju, jer, bez obzira na toksičnost srebrnih jona, oni u ovoj koncentraciji ne mogu biti štetni.

Ipak, pod rizikom da me svrstaju u zastupnika teorije zavere, reći ću vam još ovo…

Nanotehnologije su nove tehnologije. Njihova primena u medicini mnogo obećava, ali je, s druge strane, potpuno nepredvidiva. Do sada je ustanovljeno da se isti materijali u prirodnom i nano obliku potpuno drugačije ponašaju. Mnogo, mnogo, kliničkih ispitivanja i mnogo vremena će proći pre nego što će se nano čestice moći okarakterisati kao potpuno bezbedne za razne medicinske primene.

Šta vi mislite? Da li su nam inovacije potrebne ili ste zadovoljni postojećim opcijama? I kakva je korist od inkorporiranja zaštitnih supstanci u prezervative, kada je njihova osnovna mana što ljudi ne žele da ih koriste?

Pozdrav, Lana