„Sunčani“ vitamin

Da li zato što je posebno važan i značajan za naš organizam, ili možda zato što nam fali Sunca… rešili smo da u ovom blogu pišemo detaljnije o „sunčanom“ vitaminu, kako se inače kolokvijalno naziva vitamin D!

Za razliku od ostalih vitamina koji se u organizam unose isključivo hranom ili dodacima ishrani, vitamin D može da se sintetiše u organizmu, tačnije u koži, iz jednog oblika holesterola, i to pod uticajem UV zrakova.

Iako je fiziološka uloga vitamina D najpre vezana uz održavanje muskulature i kostiju, biološka svojstva ovog relativno jednostavnog spoja sežu dosta dalje od održavanja ravnoteže kalcijuma i fosfora. Najzanimljiviji efekti vitamina D odnose se na funkcije imunog, endokrinog, kardiovaskularnog i neurološkog sistema.

Osnovno i najbolje istraženo područje primene vitamina D je prevencija i potporna terapija osteoporoze.

Stručnjaci koji se bave ovom tematikom najčešće propisuju dnevni unos 800 – 1200 mg kalcijuma iz hrane i dodataka prehrani, kao i 800 – 2000 IJ vitamina D za žene u postmenopauzi s osteoporozom. Vitamin D posebno je važan za osobe starije dobi s osteoporozom te one sklone padovima.

Mnoga epidemiološka istraživanja pokazala su korelaciju između nedostatka vitamina D i povećane učestalosti dijabetesa 1. Njegov nedostatak povezan je i s većom učestalošću dijabetesa tipa 2, pa se smatra da utiče na njegovu patogenezu.

Što se tiče autoimunih bolesti, veza između unosa, odnosno statusa vitamina D i prevalencije bolesti dosad je ustanovljena za upalne bolesti creva, multiplu sklerozu, reumatoidni artritis, sistemski eritemski lupus, sistemsku sklerozu i dijabetes tip 1.

Trebalo bi da imamo u vidu da je opis indikacija i područja primene „sunčanog“ vitamina mnogo opsežniji od onoga što se ranije smatralo, a nova istraživanja i otkrića pojavljuju se gotovo svaki dan. Ovo je tek jedan skroman uvid u potencijale ovoa najstarijeg hormona na planeti Zemlji, čije moći tek upoznajemo!