Sunčanica

Imajući u vidu da je leto I vreme odmaranja pripremili smo za Vas nekoliko saveta koji mogu biti korisni tokom toplih letnjih dana, a naročito na odmoru.

Reći ćemo nešto o sunčanici i toplotnom udaru.

Sunčanica nastaje direktnim izlaganjem glave, a posebno potiljka, visokoj temperaturi – odnosno uticaju sunčeve toplote.

Nisu svi ljudi podjednako osetljivi na sunčevo zračenje, čak to nije ni ista osoba u različitim uslovima. Osetljivije su starije osobe, hronočni bolesnici, deca, labilne osobe, osobe bez kose. Kritično doba dana je od 10 do 17h .

Zanimljivo je kako nastaju tegobe koje označavamo kao sunčanicu. Naše telo reguliše telesnu temperaturu radom kardiovaskularnog sistema i znojenjem. Tokom leta i visokih temperatura, telo nastoji da znojenje učini što efikasnijim i zato kroz kožu protiče veća količina krvi. Deo tečnosti iz te krvi koja je preusmerena u kožu se izluči i ispari iz tela, a nakon toga rashlađena krv se vraća u ostale organe. U ovom mehanizmu su važne dve stvari:

1) kako više krvi odlazi u kožu na hlađenje, mogući su problemi sa krvnim pritiskom, jer se u ostatku organizma dešava manjak krvi ( krvni pritisak se snižava-hipotenzija )  

2) ubrzava se puls, kako bi se što više krvi rashladilo i procirkulisalo telom

Koristeći krv kao rashladnu tečnost, telo prvenstveno štiti najvažnije organe – kao što je mozak.

Ukoliko nesmotreno izlažete glavu uticaju sunca, temperatura u lobanji se povećava, a telo pokušava da dodatno rashladi mozak, tako što će više rashlađene krvi upiti u glavu. Posledica ovoga je da manji krvni sudovi u mozgu nabreknu i mozak jednostavno natekne od relativno naglog povećanja priliva krvi. Simptomi ovakve pojave nisu nimalo bezazleni. Samo da podestimo da je mozak kao vitalni organ smešten u ograničenom, čvrstom i nerastegnjivom oklopu sačinjenom od kostiju lobanje, koje ga jako dobro štite od povređivanja. U slučaju sunčanice, te iste kosti onemogućavaju širenje nateklog moždanog tkiva, i tako nastaju tegobe definisane kao kompresivni sindrom. 

Prvi znak da nekome preti sunčanica jesu umor i malaksalost. Simptomi mogu nastati odmah, dok osoba još boravi na suncu, ili nešto kasnije. Taj latentni period može potrajati od 6-12h. Osoba koja je dobila sunčanicu žali će se na glavobolju, vrtoglavicu, mučninu, povraćanje koje ne donosi olakšanje i biće dezorjentisana. Lice je upadljivo crveno, a koža suva uprkos očigledno povišenoj temperaturi. Ukoliko se osoba ogluši na ove alarme, ubrzo će osetiti zujanje u ušima i probleme s vidom. Ponekad se javljaju grčevi i halucinacije. U teškim slučajevima osoba je omamljena, raširenih zenica, a kao konačna potvrda pada sistema termoregulacije nastaje gubitak svesti. Puls je ubrzan, disanje plitko i brzo, krv i pritisak uglavnom nizak.

U vrlo teškim i retkim slučajevima sunčanica se može završiti dugotrajnom nesvesticom, komom pa i smrću. Ovakvim slučajevima su podložni oni koji izuzetno dugo borave na suncu bez zaštite, nemajući izbora. No, za nas obične uživaoce leta i turiste, već prvi znaci sunčanice dovoljan su alarm za beg u hladovinu.

Za razliku od sunčanice gde toplota deluje direktno na glavu, toploni udar nastaje kao rezultat naglog i prekomernog zagrevanja celog tela. Izvor toplote ne mora biti sunce. Mogu ga dobiti na primer radnici u pekarama i industiji sa visokim pećima ili neoprezni vozači koji sedaju u pregrejano vozilo. Može se javiti u bilo kojoj situaciji gde je povišena spoljašnja temperatura, povećana vlažnost vazduha, a prirodno hlađenje organizma onemogućeno. U stanju toplotnog udara dolazi do poremećaja centra za termoregulaciju, pri čemu temperatura tela stalno raste i doseže vrednosti i do 40-og podeoka Celzijusove skale. Ovako visoka temperatura dovodi do disfunkcije centralnog nervnog sistema. Toplotni udar nastaje naglo i bez najave – iznenadnim kolapsom i padom krvnog pritiska. Ostali simptomi su slični simptomima sunčanice.

Prva pomoć kod ova dva stanja je identična- rashlađivanje. Osobu za koju sumnjate da pati od sunčanice ili toplotnog udara odmah smestite u hladovinu, u polu ležeći položaj i raskomotite je. Rashladite je laganim polivanjem vodom. Onoliko vode koliko može da vam stane u šaku polite po licu, kosmatom delu glave, čelu i potiljku i to ponovite mnogo puta. Nikakvo naglo pljuskanje većim količinama hladne vode iz kanti I slično ne dolaze u obzir. Na pomenute delove tela mogu se staviti  hladne obloge ili kockice leda umotane u pamučnu krpu. Telesnu temperaturu treba stalno kontrolisati, a sa hlađenjem se može prestati kada se ona padne ispod 38 °C. Obavezni su hladni napitci u malim gutljajevima, ali nikako oni koji utiču na krvni pritisak poput kafe, energetskih napitaka i alkohola. U slučaju nesvestice, pružite prvu pomoć hlađenjem tela i glave i odmah pozovite lekara.

Čak i kod svesnih osoba, ako nema subjektivnog i objektivnog poboljšanja neophodno je potražiti stručnu pomoć.

Nakon regulisanja prisutnih tegoba osoba se mora odmarati u zamračenoj i prohlađenoj prostoriji, u mirnom okruženju. Glavobolja nakon sunčanice može potrajati danima kao i osetljivost na zvukove i vizualne nadražaje. Šum u ušima i razdražljivost takođe nisu retka posledica.

Sunčanicu možete izbjeći lako – koristiteći dobru zaštitu za glavu, npr. šešir širokog oboda od prozračnog maretijala. Ukoliko na suncu boravite duže vremena ( na primer zbog poljskih radova ili ste na nekom čamcu ) redovito rashlađujete kosu, glavu i potiljak vodom. Izbegavajte vožnju u pregrejanom vozilu i previše nagle promene temperature, poput naglog izlaska iz klimatizovane prostorije na jako letnje sunce. Pijte puno hladne tečnosti kako biste rashladili telo iznutra, i odmarajte se dovoljno.

Autorka teksta: dr Jasmina Mašović
spec Ginekologije i akušerstva