Vegetarijanstvo – pomodarstvo ili novi etički trend?

Naše shvatanje vegetarijanstva značajno se promenilo poslednjih deceniju-dve.

Oblici vegetarijanstva danas su postali „trendi“ modeli, a povoljni efekti ishrane s većim osvrtom na biljnu komponentu zaista su neosporni za naše zdravlje. Režim koji se pretežno bazira na biljnim izvorima štiti od gojaznosti, bolesti srca, hipertenzije i dijabetesa, kao i brojnih drugih bolesti. Vegetarijanski režim može da osigura sve potrebne nutritijente, ali samo ako je pravilno isplaniran i uravnotežen, pa je zbog toga edukacija o principima vegetarijanske ishrane izuzetno bitna za sve koji se odluče za takav način života.

Razlozi za prelazak na vegetarijansku ishranu su raznoliki: od etičkih, kulturoloških i religijskih, pa sve do naučno utemeljenih zdravstvenih razloga.

Mic po mic, tipične vegetarijanske namirnice postale su deo kulinarske svakodnevice i okorelih karnivora, pa smo tako uvrstili na meni raznovrsne mahunarke i njihove prerađevine, semenke, alge, brojne žitarice i druge zdrave i ukusne namirnice. Tome je zasigurno doprinela popularizacija zaboravljenih i/ili novootkrivenih namirnica, ali i sve veći broj saznanja o tome kako „plant based“ ishrana povoljno deluje na zdravlje. Štaviše, preporuke za prevenciju, ali i potporu terapiji brojnih bolesti danas podrazumevaju proširenje jelovnika u korist raznovrsnih namirnica biljnog porekla. Iz tih trendova razvila se i posebna sintagma “ishrana zasnovana na biljnoj hrani”, što podrazumeva obrok koji sadrži sve namirnice biljnog porekla. Korisna je ženama u menopauzi, osobama starije dobi, kao i osobama s različitim metaboličkim i zloćudnim bolestima.

O sve većoj popularnosti biljne ishrane svedoči i pojava fleksitarijanstva. Naime, sve je više onih koji koketiraju s vegetarijanstvom i deklarišu se kao vegetarijanci, a zapravo povremeno jedu meso ili ribu – to su fleksitarijanci. Fleksitarijanstvo je kovanica dve reči: fleksibilno i vegetarijanstvo. Pojednostavljeno, reč je o osobama koje uglavnom jedu hranu biljnog porekla, ali povremeno jedu i meso. Termin je nastao pre više od deset godina, a pre nekoliko godina objavljena je i knjiga pod nazivom “Fleksitarijanska dijeta: pretežno vegetarijanski način gubitka suvišnih kilograma, poboljšanja zdravlja, prevencije bolesti i produženja života”, koju je objavila dijetetičarka Don Džekson Blatner. Autorka tvrdi da nije nužno u potpunosti se odreći mesa kako bismo uživali u zdravstvenim blagodetima vegetarijanstva.

Postoji širok raspon razlika po nivou apstinencije od hrane životinjskog porekla:

• vegani (potpuni vegetarijanci) – jedu isključivo biljnu hranu, tj ne unose meso, mleko, jaja niti bilo kakvu namirnicu životinjskog porekla. Skupini vegana pripadaju makrobiotičari i frutariani (hrane se isključivo voćem, orašastim plodovima i zelenim lisnatim povrćem).
• laktovegetarijanci – konzumiraju mleko i mlečne proizvode, poput sira i jogurta
• lakto-ovo vegetarijanci – uz mleko i mlečne proizvode konzumiraju i jaja
• semi-vegetarijanci – ponekad u svoju ishranu uključuju ribu i/ili piletinu, ali ne jedu crveno meso
• fleksiterijanci – osobe koje koketiraju s vegetarijanstvom, deklarišu se kao vegetarijanci, ali zapravo povremeno jedu meso ili ribu.

Osobe koje su iz ishrane izbacile sve životinjske proizvode mogu imati ponekih poteškoća u zadovoljavanju dnevnih potreba za proteinima, cinkom i gvožđem. Meso i mesni proizvodi su odličan izvor ovih sastojaka, pa ishrana koja isključuje ove namirnice zahteva malo više planiranja. Stoga je pravilno planiranje od izuzetne važnosti, pogotovo kod veganske ishrane. Ipak, ako je pravilno uravnotežena, veganska ishrana može da osigura sve potrebne nutritijente, osim vitamina B12. Takođe, često je potreban dodatni unos vitamina D, jednako kao i kod „svaštojeda“.

Najveća naučna studija u ovom polju koja je ispitivala 60.000 adventista (među kojima je polovina vegetarijanaca), objavljena je 2015. godine, i ukazuje na značajne razlike, odnosno gradaciju između vegana, fleksiterijanaca i karnivora. Među tim grupama beleži se porast indeksa težine, krvnog pritiska, vrednosti insulina i glukoze, a vidljivo je i povećanje učestalosti dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Smatra se da se među bitnim mehanizmima delovanja vegetarijanske prehrane ističu uticaj na lipide u krvi i kontrolu glikemije.

Sve u svemu – obratite pažnju ako menjate prehrambene navike! Mnogi se i ugoje kada pređu na vegetarijansku ishranu jer krenu da konzumiraju hleb u pojačanoj meri. Biljna ishrana, tačnije – ishrana bez mesa i mesnih proizvoda- može da bude i te kako zdrava, samo ako se adekvatno isplanira!