Zašto se radi Papa test?

Mislim da danas ne postoji žena koja nije čula za Papanikolau test ili Papa test. Veliki broj žena na predlog svog ginekologa bar jednom, a većina i dva puta godišnje uradi ovaj test. Ipak, mogu da se kladim da samo mali broj žena zna zašto se ovaj test radi.

Papa test je probirno (screening) testiranje. To je prva faza u procesu dijagnostifikovanja mogućih nepravilnosti ćelija epitela. Ovo je od velikog značaja jer neke nepravilnosti mogu imati i prekancerogeni karakter.

Kada je rezultat Papa testa pozitivan, sledeća faza je potvrđivanje ili negiranje dobijenog nalaza drugim dijagnostičkim metodama – kolposkopijom, biopsijom i HPV genotipizacijom.

Ukoliko vaš nalaz Papa testa ukazuje na neke manje promene na epitelu, to još uvek ne znači da imate ozbiljan zdravstveni problem.

Test je prvenstveno osmišljen za otkrivanje promena u epitelu spoljašnjeg ušća grlića materice i kanala grlića materice.

Ipak iz njega se može videti još ponešto:

• Recimo, kako na epitel deluju polni hormoni estrogen i progesteron? To znači da na osnovu izgleda cervikalnih ćelija možemo steći uvid u stanje polnih hormona.
• Zatim, iako test nije osmišljen za detekciju polno prenosivih bolesti, iz njega je moguće videti da li osoba ima infekciju herpes virisom ili trihomonijazu.
• Takođe, na nalazu se mogu naći i ćelije Candida albicans, koje mogu ukazati na postojanje gljivične vaginalne infekcije.

Treba uvek imati u vidu da Papa test nije dijagnostička metoda, već „screening“ test nakon kojeg se dijagnoza postavlja na osnovu dodatnih testova. Upravo iz ovog razloga, ukoliko postoje simptomi koji ukazuju na kancer, Papa test se ne može koristiti da se isključi postojanje raka, već se dijagnoza postavlja na osnovu drugih metoda (biopsija i histopatološki nalazi).

Kako se radi Papanikolau test?

Ginekolog uzima vaginalni bris sa prednjeg, vidljivog, dela grlića materice. Ovaj bris razmazuje se na mikroskopsku pločicu, boji određenim bojama i zatim šalje na laboratorijsku mikroskopsku analizu. Rezultati analize mogu biti normalni (grupe I i II) ili mogu ukazivati na promene u ćelijama i zahtevati dodatnu analizu radi postavljanja dijagnoze (grupe IIIa, III bi IV).

HPV genotipizacija

Papa test može ukazati da postoje promene epitela izazvane Humanim papiloma virusom. Prisustvo virusa se dalje potvrđuje (ili isključuje) tzv. HPV testom kojim se utvrđuje da li postoji DNK virusa u ćelijama. Humani papiloma virus je vrlo zastupljen: smatra se da su sve žene u nekom periodu svog reproduktivnog doba bile zaražene ovim virusom, kao i da nakon prolaska simptoma (koji se u najčešćem broju slučajeva ni ne ispolje), virus ostaje da miruje u ćelijama. Od 40-ak poznatih vrsta HPV-a, samo se nekoliko njih povezuju sa pojavom raka grlića materice.

Kondomi ne štite u potpunosti od HPV-a, jer se virus može preneti i putem kože koja nije zaštićena.

Poslednjih godina razvijena je HPV vakcina. Vakcinacija se smatra bezbednom i preporučuje devojkama pre prvog seksualnog odnosa (nema efekta ukoliko je osoba već zaražena), ali štiti samo od 2 tipa Humanog papiloma virusa.

Šta je kolposkopija?

Kolposkopija je dijagnostička metoda u kojoj se nanosi mala količina slabe kiseline (kao što je sirćetna kiselina) na epitel grlića materice, deo se osvetljava uređajem koji se zove kolposkop, a zatim se posmatra način na koji ćelije reflektuju svetlost. Delovi tkiva koji se vide kao beličaste površine predstavljaju “rizična mesta”, pa se sa ovakvog mesta uzima uzorak za biopsiju.

Bitno je znati da je tretman prekancerogenih promena u najvećem broju slučajeva uspešan, pa zbog toga redovni ginekološki pregledi i Papa test imaju veliki značaj u prevenciji raka grlića materice.

Želite da znate više?

Predlažem da preuzmete neka od naših elektronskih izdanja.