„Moram da uzmem antibiotik, hvata me prehlada…“

Naježim se kada čujem ovu rečenicu. Farmaceut u meni počne da vrišti i kosu čupa i jedva se suzdržim da mirnim i staloženim tonom počnem da objašnjavam zašto je ova praksa pogubna, kako za počinioca, tako i za nas nedužne prolaznike. Mada, toliko nas koristi antibiotike bez mnogo kontrole da sumnjam da smo baš nedužni…

Jesen je doba kada se svi bacimo na peniciline i cefalosporine kao na bombonice za osvežavanje daha. Kako počnemo da šmrcamo, kijamo, kašljemo, osećamo se malaksalo ili „osećam kako me hvata prehlada“ što je univerzalan način za opisivanje intuitivnog predskazanja stanja koje nam se prikrada, tako otvaramo kućnu kolekciju lekova. Svaka kuća je ima – zaliha ravna omanjoj apoteci koja sadrži sve od tableta protiv dijareje preko prve pomoći pa sve do pola kutije amoksicilina koju je otac načeo kada je onomad imao upalu krajnika. E, kad osetimo da će da zagusti, a ne smemo da se razbolimo zbog važnog poslovnog sastanka/ispita/svadbe najbolje drugarice, mi posežemo za istom tom kolekcijom i hvatamo se za prvi antibiotik koji nam padne pod ruku.

Drage moje i dragi moji, vreme je da stanemo na put zloupotrebi antibiotika.

Najpre da vam objasnim zašto je primena antibiotika kada imamo prehladu u samoj osnovi besmislena. Antibiotici su fenomenalna grupa lekova koja ubija bakterije ili ih sprečava da se umnožavaju. Ovo čine raznim mehanizmima – neki uništavaju membranu ili zaštitni zid bakterijskih ćelija, drugi sprečavaju bakterije da sintetišu neophodne proteine ili se petljaju sa njihovim enzimima… Koji god mehanizam bio, rezultat je isti – antibiotici ubijaju bakterije.

U čemu je onda problem?

U tome što prehladu ili grip ne izaziva bakterija – već virus. A šta se desi virusu kada se susretne sa antibiotikom?

Ništa.

Što je najgore, primena antibiotika za virusne infekcije neće samo dovesti do izostanka efekta, već može imati ozbiljne posledice. Naime, svaki put kada počnete da pijete antibiotik a zatim prestanete kada se osećate bolje, bakterije u vašem telu na taj način dobijaju priliku da se suoče sa svojim krvnim neprijateljem i razviju mehanizme da mu se odupru. Na taj način nastaju rezistentne bakterije koje čekaju trenutak da vam opadne imunitet, pa da krenu u ofanzivu. I tu nastaje problem – antibiotik koji ste ranije koristili sada više ne deluje, pa morate da koristite snažniji lek. To znači da infekcija može trajati duže nego što bi obično trajala ili se može pogoršati.

Nažalost, ovakvo neodgovorno korišćenje antibiotika dovelo je do toga da smo gutanjem penicilina bez kontrole i logike stvorili super-rezistentne sojeve bakterija protiv kojih malo šta pomaže. Šta je sledeći korak – superbakterija koja ne reaguje ni na jedan nama poznat lek?!

Kako da prestanemo da izlažemo sebe i ljude oko nas povećanom riziku?

Antibiotike uzimajte samo onda kada su indikovani i kada vam ih lekar propiše. Obična prehlada nije razlog za antibiotik – jedino što vam može pomoći kod gripa jeste topla supica, šolja čaja i krevet. Nema brzog rešenja.

Pratite uputstva vezana za upotrebu propisanog leka. Pitajte vašeg lekara ili farmaceuta da li lek treba da primenjujete pre ili posle obroka, uz koju vrstu tečnosti, da li postoji određena vrsta namirnica koje treba da izbegavate dok ste na terapiji. Nemojte piti alkohol dok koristite antibiotike zato što se tako smanjuje aktivnost leka.

Nemojte prekidati sa terapijom čim počnete da se osećate bolje. Ovo je siguran put ka stvaranju rezistencije na lek.

Toliko od mene za ovaj put. Sledeći put kada vam baka ponudi antibiotik jer vas grebucka grlo objasnite joj kako vam čini medveđu uslugu.

Ljubica