Zdravlje na usta ulazi

Znajući koliko se pesticida i aditiva koristi u proizvodnji voća i povrća koje svakodnevno jedemo, često poželimo da smo ih uzgajali u sopstvenoj bašti. Nemamo svi mogućnost za to – mnogi od nas žive u stanovima i najviše što možemo je da gajimo začinske biljke u saksijama.

Međutim, postoje načini da se hranite zdravo i da pri tome uštedite! Za početak, odlučite se za jednu sistematizovanu, analitičku kupovinu, u kojoj ćete posetiti sve svoje omiljene prodavnice zdrave hrane i pijace, pribeležiti cene namirnica koje planirate da kupujete, pa ih na kraju kod kuće uporediti i doći do zaključka gde vam je bolje šta kupovati. Možda će vas iznenaditi što su u nekim skupljim radnjama, neke namirnice jeftinije nego u drugim. Zbog ovoga je dobro napraviti spisak/listu/tabelu (kako god je vama lakše) i okačiti je na neko vidljivo mesto na koje ćete baciti pogled pre odlaska u kupovinu. Na primer frižider (čemu vam inače služe magneti na frižideru nego da drže podsetnike tipa „danas postiš, nemoj sipati mleko u kafu“ ili „treći dan dijete, ne otvaraj frižider, banane su na stolu“).

Mislite da će vas skuplje koštati da se hranite zdravo nego što bi vas koštalo da jedete nezdravu i brzu hranu? Da li ste znali sledeće: neki od aditiva koje sadrži prerađena hrana povećavaju apetit, pa ćete jesti češće i više nego da kupujete celu, neprerađenu hranu i sami je obrađujete na način koji vam se dopada.

Pokušajte da saberete koliko mesečno trošite na grickalice i brzu hranu, pa ćete videti da zdrava hrana može da vam se isplati.

Obroke bi trebalo da imate ne samo radi zadovoljstva, već i radi zdravlja. Takođe, česti obroci u restoranima – osim što najverovatnije nisu od najkvalitetnijih namirnica – daleko su skuplji nego da hranu sami pripremate.

Pročitajte par saveta kako da svoju ishranu obogatite zdravim namirnicama, a pri tome da uštedite novac.

Voće i povrće

Vrlo je teško pronaći „organsko“ voće i povrće u današnje vreme. Ukoliko neko svoje voće i povrće reklamira kao organsko, sigurno mu je uz to podigao cenu – jer cena ide uz marketing. Najbolje je da odete na pijacu i pronađete neku baku ili deku koji prodaju voće i povrće koje su sami uzgajali. Da biste bili sigurni, pitajte ih da li koriste pesticide (i koje) nakon što ih upitate za cenu. Zbog toga što je njihovo voće i povrće bez aditiva, često je sitnije i deluje manje zdravo od onog gajenog pod punim uticajem hemijskih pomagala, pa je cena često i niža nego na drugim tezgama.

Povrće jedite sveže ili kratko kuvano na pari. Voće možete jesti sveže i celo, a ako želite da eksperimentišete, koristite sokovnik ili blender kako biste pravili različite kombinacije voća i povrća. Zeleni frape-i čiji su osnovni sastojci: banane, neko bobičasto ili tropsko voće, voda i zeleno lisnato povrće, odličan su doručak, ukusan (zavoleće ih cela porodica), a spremaju se za samo 5 minuta!

Ako imate problem da nađete voće i povrće bez pesticida po pristupačnoj ceni, pokušajte da kupujete onda samo ono voće i povrće koje ima tendenciju da manje upija pesticide.

Sadrži velike količine pesticida	Ne sadrži mnogo pesticida
jabuke celer jagode breskve spanać nektarine iz uvoza grožđe iz uvoza paprika krompir domaće borovnice zelena salata kelj i lisnato povrće pečurke	luk kukuruz šećerac ananas avokado špargla grašak mango patlidžan dinja kivi kupus lubenica batat (slatki krompir) grejpfrut

 

Žitarice i mahunarke

Njihova cena trebalo bi da bude pristupačna, naročito ako nađete poljoprivrednika od kojeg ćete direktno kupovati, i tako izbeći „drugu ruku“. Izbegavajte konzervirane mahunarke (grašak, pasulj), već ih, radi lakšeg kuvanja, pustite da odstoje u vodi preko noći. Natapanje žitarica preko noći je takođe preporučljivo, jer se tako uklanja fitinska kiselina koja blokira neke nutrijente.

Začinite svoju hranu ekstra devičanskim uljem, limunom i začinima.

Hleb

Potražite u svom kraju pekaru koja nudi hleb bez aditiva. Biće odlično ako nađete organski hleb od kiselog testa ili hleb sa klicama, jer su oni najzdraviji.

Znam nekoliko ljudi koji su kupili “pekač hleba” i niko od njih se nije pokajao, čak im se ulaganje i isplatilo. Nema ničeg lepšeg nego zagristi koricu vrućeg, svežeg, zdravog hleba koji ste sami pripremili. Pekači vam ovaj posao smanjuju na manje od pola sata, smanjuju nered, a rezultat je ukusan i zdrav.

Supe i čorbe

Izbegavajte instant supe. One sadrže pojačivač ukusa – mononatrijumglutamat (MSG). On se takođe nalazi u kombinacijama povrtnih začina, kao i u kockama za supu, pa bi i njih trebalo izbegavati. Supe skuvane od prirodnog povrća i mesa su zdrave, a mogu stajati više dana u frižideru. Nađite različite recepte, razne zemlje imaju razne načine kuvanja supa: italijanske minestrone, ruski boršč, francuski potaži, japanska miso supa…  Supe i čorbe se vraćaju u modu: u prethodnoj godini sam u gostima jela na dva mesta fenomenalne čorbe od tikve, a nedavno vrlo interesantnu supu od slatkog krompira. Umalo da zaboravim i nezaboravnu čorbu od kestena, spremanu od strane jednog engleskog gurmana! Volela bih da kuvam kao on…

Nadamo se da će vam ovi naši predlozi pomoći da obogatite svoju ishranu raznovrsnom i zdravom hranom, pa, i ako ne možete sve odmah izmeniti iz korena i okrenuti novi list, možete postepeno uvoditi neke od ovih ideja u svoj meni.

Još uvek nije kasno za donošenje novogodišnjih odluka!

Ako želite da znate više o tome kako da očuvate sopstveno zdravlje, preuzmite neka od naših elektronskih izdanja!