Da li verujete u seks posle porođaja?

Ovo je blog za sve one mlade mame koje su, kao ja, bile ubeđene da će im porođaj proći bolje nego što su očekivale, da će biti na nogama odmah i da će se njihov seksualni život vratiti u normalu za mesec-dva dana. Ovo je blog i za sve devojke koje planiraju decu, ne da bih ih uplašila, već da bih ih pripremila. Ovo je, takođe, i blog za one starije, iskusnije dame, koje su sve naše probleme u svoje vreme preživele, prebrodile i rešile: ovaj blog je poziv na razgovor.

Ovaj blog je moja ispovest.

Dakle.

Obavila sam ono za šta sam mislila da je najveći deo posla. Rodila sam novi život. Tačnije, rodila sam dva nova života: jednu bebu, malo bespomoćno stvorenje koje nema druge nego da mi se u potpunosti prepusti, i jedan drugi, svoj, novi život majke.

Da ne pominjem da sam rodila i faktor zbunjivanja i uzbune za tatu, koji je tek u tom trenutku (ili možda čak i malo kasnije) shvatio sa čime se uhvatio u koštac.

Neposredno pred porođaj, sestra mi je rekla nešto što ćete retko čuti kada se priča o trudnoći i porođaju. Rekla je: moraš da se pomiriš sa tim da, tamo dole, nikad više nećeš izgledati kao ranije. Pomislila sam – pa nije baš da se često gledam. Ne znam ni kako izgledam. Šta to može značajno biti drugačije?

Onda se desilo. Epiziotomija. Trauma tkiva. Ubrzo i infekcija rane, pa antibiotici. Pa je onda sve prošlo, zaraslo i osećala sam se kao pre.

Ono što na internetu pročitate uglavnom glasi: strpite se sa prvim seksualnim odnosom, neka on bude nakon prvog ginekološkog pregleda (kod nas je to 5 nedelja nakon porođaja) ili kada se osećate spremno. Sačekah ja prvi pregled i dobih zeleno svetlo. Odmah smo, jel'te, hteli da probamo. Evo kako nam je išlo.

Zid broj 1: nedostatak vremena.
Broj obaveza i radnji koje obavljam u toku dana ustostručio se, bez obzira što sam na porodiljskom. Osim što mnogo više vremena trošim na spremanje hrane i jedenje iste u enormnim količinama, prosto nemam ideju na šta sve ode ostatak dana – i noći. Sad u tom novom, prilično popunjenom, rasporedu treba naći vremena za malo opuštanja.

Zid broj 2: stalni umor.
Treba se navići na spavanje 6-7 sati na dan, koje je izvedeno u blokovima od 1-2.5 sata. Ubrzo sam shvatila da svoje “slobodno vreme” (trenutak kad beba spava a ja odlučim da ne radim ništa po kući) uglavnom želim da provedem spavajući. Neretko se dešavalo da se zagrlimo i ušuškamo jedno pored drugog, kao uvod u predigru, i da tako ušuškani zaspimo u roku od par minuta. Pored toga, kako suprug često putuje, kad je tu delegiram mu deo obaveza i iskoristim priliku da se malo odmorim.

Zid broj 3: stalni oprez.
Odjednom, nemam više sebe. Sve na šta mislim je beba. Da li spava, da li je jela dovoljno, da li je boli stomak, da li je počeo grip, da li rastu zubići… Stalno, ali STALNO, razmišljam o bebi. Dok spava – osluškujem kad će se probuditi. Možete pretpostaviti da takve misli deluju krajnje kontraproduktivno na pokušaje seksa.

Zid broj 4: nedovoljna vlažnost.
Prelazim na malo konkretnije probleme… Dojenje je jedan veliki “turn-off”. Osim što se apsolutno blokiram kada mi krene mleko kad ne treba, u toku dojenja je normalno da je ženina prirodna vlažnost smanjena. Ovaj problem je rešiv. Osim što postoje lubrikansi koje možete koristiti u toku seksa, postoji i Multi-Gyn LiquiGel koji je dobar i kada ne planirate neposredno seksualni odnos. Pročitajte ovde o proizvodu.

Zid broj 5: bol.
Naravno, nikad ne bih očekivala da rana može da zaraste brzo. Međutim dugo nakon što rana potpuno zaraste, ostaje strah. Strah od bola, strah od infekcije. Ostaje i ožiljak koji može da boli ili da, jednostavno, stvara neprijatnost prilikom penetracije. Zbog kombinacije ta dva, bola i straha, ja sam još dva puta bila kod ginekologa. Da li je sve u redu sa mnom? Jeste. Da li ste sigurni da je sve u redu sa mnom? Da. Ali ja i dalje osećam nelagodu. Da bih bila sigurna da se ne razvija neka infekcija, koristim Multi-Gyn ActiGel, preventivno, ali je nelagoda i dalje tu.

I tako se ulazi u začarani krug.
Nismo vodili ljubav dovoljno jer je ovih 5 zidova bilo između nas, a što to ređe radimo, to su ovih 5 zidova viši.

Rešenje? Nemamo ga još uvek. Radimo na tome, javiću se za par meseci kako nam ide 😉
Zaključak? Neki prođu bolje, neki lošije, ali svaka se situacija prebrodi. Mislim, mora da se prebrodi, kad-tad.

Ipak, svaki sekund proveden sa tim malim smešljivim/plačljivim stvorenjem opravdava svaki problem koji možda sada imam.

Zanima me, kako ste vi prošle?

Pozdrav, Lana