Posao, majčinstvo, dojenje i headset
Drage moje,
Nisam vam pisala nekoliko meseci. Možete li ovaj put pretpostaviti razlog? Pa da, Lana je opet bila na porodiljskom. Igrom slučaja, ovo porodiljsko trajalo je znatno kraće nego prethodno – već nekoliko meseci unazad radim punom parom. Ipak, za pisanje je potrebno malo više od par sati slobodnog vremena: potrebna je odmorna glava, dobra inspiracija i odsustvo dečijih zahteva i plača. Upravo to je razlog što, iako vrtim neke točkiće iz senke, mojih novih blogova nije bilo.
Međutim, čitam ovih dana o dojenju i poslu. Upravo se završila Svetska nedelja dojenja, a ove godine tema je bila upravo podrška dojiljama koje se vraćaju na posao. Volela bih da podelim svoje iskustvo sa vama i da čujem vaša mišljenja i iskustva. Jer, bez obzira na svu podršku koju sam imala, uspeh je bio samo delimičan.
Prvo dete sam dojila do godinu i po dana. Igrom slučaja, porodiljsko sam imala, kako to majčica Srbija nalaže, celih godinu dana. Nakon toga sam, opet igrom slučaja, radila pola radnog vremena i to od kuće. Mališa je išao u vrtić, jeo čvrstu hranu, pio kravlje mleko, a podoj je dobijao ujutru i uveče. Kada je napunio godinu i po dana, nekako je postao nezainteresovan, pa smo tada i prestali sa dojenjem. Ovo mi je, iskreno, dobro došlo, jer je jutarnji podoj uvek bio između 4 i 5. Blago mamama koje imaju spavače, ja nemam.
Međutim, sa drugim detetom je sve išlo mnogo drugačije. Kao prvo, po kući mi je jurio dvogodišnjak kog treba nekako obuzdati, paziti, smirivati, hraniti… i sve to dok pokušavam da podojim bebu. Kao drugo, situacija je bila takva da sam morala da se vratim na posao nakon dva meseca porodiljskog. Činjenica je da nam je svima neprijatno koliko Srbiji dobro ide, pa može sebi da priušti da plaća godinu dana porodiljskog. Druge zemlje to ne mogu, naročito ne na trulom kapitalističkom zapadu, a upravo u jednoj takvoj zemlji se ja sada nalazim.
Da mi je neko pre tri godine rekao da ću se tako brzo nakon porođaja vratiti na posao, ne bih mu verovala. Pokušala sam da radim sa oba deteta kod kuće. Možda ste videli ovaj video…
Tako je otprilike izgledala borba sa starijim detetom. Mlađe bi plakalo, bilo na sisi, ili bljuckalo na sve strane (…što baš meni da zapadne beba sa refluksom?)
Morala sam da ih pošaljem u vrtić. Polako, jedan dan u nedelji za početak. Pa dva. Pa tri.
Beba se divno prilagodila. Šta on zna sa dva i po meseca. Tugica.
U prvo vreme sam išla u vrtić da ga hranim na svaka 2.5-3 sata. Zatim sam ustanovila da mi je to previše vremenski zahtevno, da ne stižem da uradim posao. Da ne stižem da zaradim pare, koje su (znam da zvuči suludo) u nekim zemljama srazmerne uloženom trudu i obavljenom poslu. Počela sam da istiskujem mleko i nosim u vrtić spremne flašice. Nabavila sam pumpu za izmuzavanje, veliku, električnu, bolničkog kvaliteta, sa dva levka, i osetila se kao prava krava muzara. Međutim, posle nekog vremena su počeli sastanci, konferencije, putovanja, pa mi je bilo potrebno nešto manje, diskretnije. Nešto što može da stane u tašnu i da se koristi u WC-u na pauzi. Tako sam veliku pumpu vratila, a kupila ručnu pumpicu za mleko.
Ovu pumpicu sam uspešno koristila par meseci, ali je vremenom prinos mleka koji uspevam da izmuzem bio sve manji i manji. Količina mog mleka, kad beba nije sa mnom, se smanjivala, a količina koja njemu treba tim danima kada je u vrtiću, se povećala. U prevodu, beba raste a ja to ne mogu da ispratim.
Ustanovila sam da su posao i dojenje nekompatibilni. Mogu poslodavci i kolege pružati podršku koliko god žele, ali je razmišljanje o poslu, a ne o detetu, ono što čini glavnu prepreku u spanjaju posla i dojenja (ili izmuzavanja mleka).
Kakva je sada situacija?
Sada mališa pije adaptirano mleko kada je u vrtiću, a moje mleko kada je kod kuće. Počeo je i da jede čvrstu hranu, pa mu varijacije u količini mog mleka ne smetaju. Iako, eto, nismo bili strašno uspešni po pitanju isključivog dojenja do šest meseci, ne planiram da prestanem da ga dojim do godinu i po dana. Minimum. Videćemo za dalje.
Ima li među vama mama koje su počele rano da rade, pa su zbog toga manje dojile, ili čak prestale da doje svoje bebice? Volela bih da čujem i vas.
P.S. Nabavite dobru “hands-free” slušalicu! Moći ćete da obavljate razgovore bez obzira da li deca plaču, da li treba da ih podojite, spremite im hranu ili presvučete pelenu. Čak i ako vam ne treba za posao – verujte mi! Spas.
Komentariši