Separaciona anksioznost kod roditelja

U nekom trenutku, kada beba ima između 8 i 24 meseca, počinje da se javlja tzv. separaciona anksioznost: strah od ostavljanja. On se najčešće manifestuje kao strašno plakanje i kukanje kada se roditelj izgubi iz vida. Često ćete na internetu naići na savete kako da pomognete Vašem detetu da prebrodi ovaj period, da mu dokažete da ne odlazite zauvek, da ćete se vratiti… Kako, sve u svemu, da kod deteta razvijete jedan zdrav stav o tome šta se dešava kada ga prepustite nekom drugom na čuvanje.

Ipak, mnogi ne pominju drugu stranu priče.

Od kad sam postala majka, moja beba je pored mene. Do njegoog sedmog meseca smo se ukupno razdvojili na nekoliko sati! Nisam osećala potrebu ni da izlazim uveče, niti da bilo gde idem bez njega. Suprug dosta putuje, pa smo beban i ja najčešće bili sami.

Počeli smo da se odvajamo tek nedavno. Prošlog meseca sam 2 puta uveče išla na  proslave nakon što on zaspi, a uputstvo onima koji su ga čuvali uglavnom se svelo na “…ako ne bude zaspao nakon što mu daš vodice, zovi me, tu sam za 15 minuta“.

Sve je prošlo baš kako treba, pa sam se osmelila na sledeći korak.

Pre nekoliko nedelja upisala sam kurs, koji me dva puta nedeljno odvlači od kuće na po 4 sata. Četiri sata bez mog mezimca. Kako se kući vraćam tačno u vreme kad on treba da leže da spava, obično sa vrata utrčavam u njegovu sobu da ga podojim i ušuškam u krevet, nakon što su ga baka i suprug već okupali i spremili za spavanje.

Izgleda da je on to sasvim lepo podneo, ali su tu počeli moji problemi.

Ovaj put, uputstva su mnogo složenija i idu u detalje: šta i kada treba da jede, koju mu portiklu treba staviti, kada da se kupa, s kojom se igračkom ove nedelje najradije igra… ma još svašta bih mogla da izmislim.

Prošli put je zaspao pre nego što sam stigla kući. Nije mogao da izdrži. Ne mogu Vam opisati osećaj krivice koji me je tada preplavio.

Shvatila sam da je separaciona anksioznost više moj problem nego njegov. On će malo plakati, a zatim će se zaigrati nečim i zaboraviti. A ja ću gristi usnu i gledati u telefon sva 4 sata, zvati sa pauze da proverim da li treba da bežim sa časa i dođem kući, a ako je sve u redu, uhvatiću taksi ili se sjuriti do kuće jer znam da je on strašno umoran a “ne može da zaspi bez mame”. A kad je uspeo da zaspi bez mame, osetila sam se kao da sam ga strašno izneverila.

Od trenutka kad se rodio, mučila me je jedna ista misao: kako bebi, detetu, saopštiti da ne možeš uvek biti pored njega da ga čuvaš i štitiš? Kako to sebi priznati? Ipak sam ljudsko biće, nisam svemoguća.

Za sve Vas koje prolazite kroz slična iskustva, evo par reči utehe (koje pišem koliko Vama, toliko i sebi).

Anksioznost je normalna stvar. Mnogo je izraženija kod roditelja koji ne rade. Separaciona anksioznost je deo roditeljskog instinkta, ona označava da smo za naše dete vezani i pomaže nam da donosimo brojne roditeljske odluke. Dete će shvatiti da niste svemogući i počeće da razvija svoju samostalnost, a sigurno će mu to lakše pasti nego Vama.

Deca se lako prilagođavaju. Ko god da vodi računa o njima, bake, deke, tetke ili vaspitačice u vrtiću, naći će svoj način rada sa detetom. Uvek ćete se plašiti da li je njihov način dovoljno dobar, ali će bebi biti baš onakav kakav treba da bude. Lako će shvatiti da se neke stvari sa bakom rade ovako, sa vaspitačicom onako… i neće imati problema da to odvoji od onoga kako je sa mamom.

Ostavljanje bebe na čuvanje drugima važno je za njen socijalni razvoj. Još u najranijem dobu, sa tek nekoliko meseci, beba počinje da shvata kako funkcioniše svet oko nje i počinje da oseća poverenje prema bliskim ljudima koji nisu mama i tata, a zatim i nepoverenje prema nepoznatim ljudima. Ne želite da budete jedina osoba prema kojoj je vaše dete poverljivo.

Učinite nešto za svoje zdravlje: provedite malo vremena odvojeno od bebe. Ako ne možete da se udaljite od bebe ni na sekund a da, kao ja, ne razmišljate kako će Vas mrzeti sledeća četiri dana, nešto radite pogrešno. Posvetite malo vremena sebi. Nekad je čak i bitnije posvetiti vreme partneru! Vaša veza je Vama važna, a zdravo okruženje pomaže Vašem detetu da se pravilno razvija. Vidite se sa prijateljima, idite do frizera ili kozmetički salon, ili, još bolje, krenite na neke vežbice! Možete i, kao ja, da upišete neki kurs ili stručno usavršavanje. Znate i same, što ste Vi bolje raspoložene to će i bebi vreme provedeno sa Vama biti lepše i korisnije.

Iako će u početku osećaj krivice što napuštate Vaše malo voljeno biće biti jak, pokušajte da ga se otarasite. Ne radite ništa loše, već nešto dobro i za Vas i za bebu. Preterana vezanost nije nikome ništa dobro donela.

Uživajte, mame!
Pozdrav, Lana