BakteriJA: koliki deo nas smo zaista MI?

bakteri-jaSedite, smestite se udobno. Imam nešto važno da vam kažem.

90% genetskog materijala koji nosite zapravo ne pripada vašim ćelijama. 90% vas su mikroorganizmi – bakterije, gljivice i druge ćelije koje nisu humanog porekla. Ovi mikroorganizmi žive u nama, na nama, od nas. Oni predstavljaju našu fiziološku floru – kompleksnu smešu živih organizama koji, i u dobru i u zlu, utiču na naše zdravlje. Nekad nam pomažu da se izborimo protiv izazivača bolesti, a nekad mogu uzrokovati akutno ili hronično oboljenje.

Otkud sad to?

Nove metode identifikacije mikroorganizama, kao što su PCR tehnike, mogu, nasuprot klasičnim metodama kultivacije u Petri šolji, identifikovati mnogo više bakterija nego što smo ikad ranije mislili da je moguće. Ovo je dovelo do nekih fantastičnih zaključaka i pitanja:

  • Prostorije koje su smatrane potpuno sterilnim, kao što je NASA-ina “čista soba” u kojoj se sastavljaju svemirske letilice, zapravo sadrže neverovatan broj vrsta mikroorganizama. Šta mislite, koliko njih smo poslali na mesec ili mars?
  • Bakterije su u stanju da žive i u “najneuslovnijim” sredinama: pod pritiskom, ekstremno visokim ili niskim temperaturama i izložene intenzivnom zračenju.
  • Neke bakterije otkrivene u smrznutim slojevima zemlje starim i po 30.000 godina, nađene su bakterije rezistentne na antibiotike. Ovo znači da antibiotici ne uzrokuju stvaranje rezistencije, već njeno širenje među mikroorganizmima. Naravno, Darvin je to sasvim lepo zaključio – najotporniji primerci nastviće vrstu, dok će manje otporni izgubiti trku sa evolucijom.
  • Telesne tečnosti koje su ranije smatrane sterilnim, ako što je krv – sadrže mikroorganizme! Ko bi rekao.
  • Bakterije koje su ranije nađene samo u izuzetno “teškim životnim uslovima” otkrivene su na nekim prostetičkim elementima, kao što je veštački kuk. Idealna temperatura za rast i razvoj ovih bakterija je preko 80 stepeni.
  • Svaka osoba ima jedinstveni miks patogenih (i fizioloških) mikroorganizama. Ovaj miks je toliko specifičan da se može čak i nazvati “bakterijski otisak prsta”. Bakterijska flora u usnoj duplji ili intimnoj regiji je toliko raznovrsna da se “ne može uhvatiti ni za glavu, ni za rep”. Ovo znači da su bolesti kao što je Bakterijska Vaginoza izazvane poremećenom ravnotežom mikroorganizama, nikako samo jednom bakterijskom vrstom, a primena antibiotika ovu neravnotežu može samo produbiti. Iz ovog razloga se za bakterijsku vaginozu preporučuje primena pro- umesto anti-biotika.

Koliko su mikroorganizmi važni i zašto ih do sada nismo bolje proučili?

Kada ste pročitali da 90% “našeg” genetskog materijala, zapravo ne nosi naš genetski kod, sigurno ste pomislili: te bakterije sigurno imaju mnogo veći genetski materijal u odnosu na njihovu masu, na veličinu njihovih ćelija, inače bismo bili u stanju da ih vidimo, kad ih je već toliko…

Zapravo, evo još jednog zapanjujućeg podatka: 1/3 ukupne biomase na zemlji čine mikroorganizmi.

Kao što smo već pomenuli, PCR metode detekcije omogućile su nam da dođemo do ogromnog broja informacija o bakterijama, gljivicama, virusima, a ovi podaci su zapravo samo produbili naše neznanje.

Do skoro je bilo poznato i klasifikovano oko 80.000 bakterijskih vrsta. Sada, ne samo da se pretpostavlja da postoji preko 3.000.000 vrsta, već se polako upotreba reči vrsta u kontekstu mikroorganizama ukida! Zapravo, dokazano je da bakterije toliko lako i brzo razmenjuju genetski materijal, da mogu nositi karakteristike brojnih poznatih vrsta odjednom. Da li biste ovakav organizam klasifikovali kao novu vrstu, ili biste odustali od pokušaja klasifikacije?

Takođe, saznali smo da svako ko veruje da zna bakterijski životni ciklus – treba da nastavi da uči.

Izazivaju bolesti ili upravljaju našim emocijama?

Zahvaljujući gospodinu Kohu i njegovim postulatima, mnoge akutne bolesti su godinama, ili čak decenijama, uspešno lečene. Ipak, nova otkrića pokazuju da nije sve tako crno ili belo kao što je Koh pretpostvljao: nakon izlečenja akutne bolesti, bakterijska flora može ostati takva da modifikuje imuni odgovor i izaziva povratak bolesti u hroničnom obliku.

To nije sve. Mnoge bolesti su dokazano izazvane jednostavnim disbalansom (poremećajem ravnoteže) mikroorganizama, kao što je slučaj sa Bakterijskom Vaginozom, pa bi Kohov pristup lečenju ovde bio pogrešan.

A za kraj – moram vam prepričati jedan veoma interesantan eksperiment, pa vi iz njega zaključite šta želite.

Eksperiment je vršen na vinskoj mušici i sastojao se od sledećeg:

  • Mušice su podeljene u dve grupe.
  • Jedna grupa je rasla u sredini sa isključivo melasom, a druga sa skrobom.
  • Nakon izvesnog vremena ove dve grupe su pomešane.

Ove dve grupe su pokazale isključive preference partnera za parenje: “melasa mušice” parile su se isključivo sa drugim “melasa mušicama”, a “skrobne” sa drugim “skrobnim mušicama”. Ovo ponašanje pojavilo bi se nakon jedne generacije mušica, a održavalo bi se u sledećih 37 generacija! Nakon primene antibiotika, ova probirljivost bi se izgubila, što je ukazalo na bakterijsku pozadinu njihovog ponašanja.

Pa sad vi vidite.

Toliko od mene za danas.

Pozdrav, Lana

Reference:

 

 

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *