Bol u potkolenici kod trkača

Bilo da igrate fudbal, džogirate ili trenirate za maraton, postoji rizik od povreda vezanih za trčanje. Jedna od najčešćih je trkačka potkolenica.

Često se ovaj pojam koristi za mnoge probleme sa potkolenicom. U principu pojam trkačka potkolenica se odnosi na specifični problem koji uzrokuje bol duž kosti sa prednje strane potkolenice (tibie). Bol je rezultat preopterećenja te kosti i vezivnog tkiva koje za nju vezuje mišiće. Medicinski izraz za to stanje je medijalni tibijalni stres sindrom.

Iako je trkačka potkolenica česta među trkačima, mogu je uzrokovati i druge aktivnosti koje obuhvataju ponavljani udar stopalom na tvrdu podlogu (na pr. košarka, aerobik, tenis…). Simptome trkačke potkolenice mogu izazvati i neke manje naporne aktivnosti, na pr. čest i dugotrajan hod stepenicama bolesnika s reumatskim bolestima.

U sprečavanju trkačke potkolenice mogu pomoći vežbe istezanja, upotreba ortopedskih uložaka i promena, odnosno prilagođena rutina vežbanja. Rizik od njenog nastanka nije razlog da se odreknete jutarnjeg trčanja ili poslepodnevnog aerobika.

Kada da posumnjate da imate trkačku potkolenicu

Ako primećujete osetljivost, nelagodnost ili bol duž spoljašnjeg dela potkolenice i blagu otečenost, možda imate trkačku potkolenicu. Na početku, bol vas može sprečiti u aktivnostima, a vremenom se može razviti i trajna bol u zahvaćenoj kosti.

U osnovi je prekomerna aktivnost

Bol duž tibie je obično rezultat prekomerne atletske aktivnosti, učestvovanje u sportu s puno kretanja i stajanja ili trčanja nizbrdo. Ako imate ravna stopala, možete imati tendenciju da trčite na unutrašnjem delu stopala, što takođe može pogodovati nastanku trkačke potkolenice. Ostali razlozi su:

• greške pri treniranju
• preteško, prebrzo ili predugo treniranje
• trčanje po kosoj ili nagnutnoj površini
• trčanje u iznošenoj obući

Kada posetiti lekara

Bol duž tibie u većini slučajeva možete sami rešiti. Ako bol traje i nakon preduzete samopomoći ili ako mislite da je oporavak prespor onda je vreme da potražite doktora. Kada medicinsku pomoć treba potražiti odmah:

• jak bol u tibiji sledi nakon pada ili nesreće
• tibia je topla i „upaljena“
• imate dugotrajnu bol u tibiji tokom odmora ili tokom noći
• otok koji izgleda kao da se pojačava

Anamneza i pregled su najčešće dovoljni

Velika je verovatnoća da će doktor dijagnostikovati trkačku potkolenicu već na osnovu fizikalnog pregleda i anamnestičkih podataka, tj. informacija o fizičkim aktivnostima. U nekim slučajevima doktor može zatražiti rendgenski snimak kako bi isključio neka druga stanja (na pr. stres prelom). Inače, nije teško zameniti trkačku potkolenicu sa stres prelomom, ne tako retkom sportskom povredom, koja rezultira malom koštanom pukotinom kao posledicom prečestih opterećenja. Kod stres preloma u potkolenici je bol obično lokalizovana na sredini tibie, direktno preko kosti. Na rendgenskom snimku može da se ne vidi 2-3 nedelje nakon pojave simptoma, tj. bolova i otoka. U tom slučaju pomažu druge dijagnostičke metode – scintigrafija skeleta, kompjuterizovana tomografija ili magnetna rezonanca.

Preporuke

U većini slučajeva, trkačka potkolenica ne zahteva posetu lekaru. Ako imate nedavne povrede koje su verovatno uzrokovane ravnim stopalima ili drugim problemima vezanim za mehaniku stopala, lekar-specijalista vam može preporučiti ortopedske uloške, koje treba da stavite u vašu atletsku obuću. Njihova uloga je da preveniraju kolaps donjih delova stopala (lukova) te da se sila od podloge ne koncentriše u tibii.

Prevencija

Da biste sprečili povrede tibie, treba da uradite sledeće:

• Nosite odgovarajuću obuću. Izaberite obuću koja odgovara sportu kojim se bavite i vašem stopalu. Ako ste trkač, kupite novu obuću nakon protrčanih oko 700km.
• Razmislite o ulošcima. Ako imate ravna stopala ili neke druge deformitete stopala, možete imati koristi od nošenja ortopedskih uložaka, jer tako raspoređujete pritisak na nogu.
• Smanjite pritisak. Pređite na sport koji ima manji pritisak na tibiu, kao što su plivanje, hodanje ili biciklizam.
• Počnite mudro. Ako počinjete s novom atletskom aktivnošću, počnite polako i postepeno pojačavajte intenzitet i produžavajte vreme teninga. Ako ste novopečeni trkač, počnite s određivanjem tempa na način da napravite „test govorom“ – ako ne možete podneti razgovor s prijateljem dok trčite, znači da krećete prebrzo.
• Dodajte vežbe istezanja i trening stabilnosti. Snažniji mišići i bolja izdržljivost udara stopala u podlogu kod atletske aktivnosti kao i trening stabilnosti značajno smanjuju intenzitet sile koja se prenosi duž potkolenice. Zato je poželjno ojačati mišiće potkolenice dizanjem tegova i opterećenjem noge. Istegnite zglobove vežbama. Za trening stabilnosti probajte stajati na jednoj nozi. Postavite stopala u širinu ramena i ispružite ruke ravno ispred sebe. Tada podignite jednu nogu i savijte je prema nazad. Ostanite u tom položaju oko 5 sekundi, ponovite vežbu nekoliko puta a onda zamenite noge.

Samopomoć RICE metodom

Ako imate trkačku potkolenicu, probajte RICE metodu samopomoći – osmor, led, pritisak i podizanje.

• Rest (odmor) – Izbegavajte aktivnosti koje uzrokuju bol, stvaranje otoka ili neprijatnosti. Ali ne izbegavajte svaku fizičku aktivnost. Umesto toga priuštite sebi aktivni odmor. To znači smanjite trajanje i učestalost vaše atletske aktivnosti s jakim udarnim opterećenjem. Koliko ćete je smanjiti najpre zavisi od jačine vaših bolova. Za neko vreme bi trebalo da pređete na aktivnosti s manjim udarnim opterećenjem, kao što su plivanje, biciklizam ili trčanje kroz vodu. Ako je bol u podkolenici izrazit i uzrokuje otežano kretanje možda će vam biti potrebne i štake dok su bolovi jaki. Postepeno se vraćajte uobičajenim aktivnostima, inače će se simptomi vratiti.
• Ice (led) – Nekoliko dana nakon povrede i dokle god postoji otok potrebno je stavljati led na bolno mesto, nekoliko puta dnevno i trajanju od 10-15 minuta. Hladnoća smanjuje bol, otok i upalu u povređenom mišiću, zglobu i vezivnom tkivu.
• Compression (pritisak) – Pritisnite područje pomoću elastičnog zavoja kako bi bolje kontrolisali otok i ublažili simptome. Ako koristite elastični zavoj, nemojte ga prejako stegnuti, jer biste mogli ugroziti cirkulaciju. Počnite zavijati od kraja koji je najudaljeniji od vašeg srca. Ako se bol pojačava, pojave se žmarci ili otok ispod zavijenog mesta, popustite zavoj.
• Elevation (podizanje) – Da biste smanjili otok podignite povređeno mesto malo iznad nivoa srca (na pr. na jastuk). Gravitacija pomaže smanjenju otoka drenažom (oticanjem) suvišne tečnosti.

---

DEEP RELIEF gel ublažava bol u mišićima i zglobovima. Ovaj gel sadrži jedinstvenu kombinaciju dva aktivna sastojka – ibuprofen i mentol – koja omogućava da DEEP RELIEF efektom hlađenja deluje brzo (levomentol), a analgetski efekat ibuprofena traje i nekoliko sati.

Saznajte više o DEEP RELIEF gelu ovde.