Deca i video igrice?

Ne volimo da zanovetamo o već prežvakanim pričama na temu koliko su današnje generacije drukčije od onih koje mi poznajemo, ali činjenica je da ćete malo koje dete danas sresti koje se ne igra sa telefonom ili tabletom. Uostalom, i savremeni ritam i radno vreme koje se nekad protegne i na 12 sati, na žalost, kao da diktira takav način vaspitanja– lakše je klincu prepustiti telefon da se igra i zanima dok roditelj nešto uradi.

Mnogi, delimično opravdano, paniče oko ovog trenda. Deca će postati otuđena, preterano gledanje u ekran od malih nogu neće povoljno uticati na razvoj, tako kažu.

Međutim, u ovom blogu ćemo vam predstaviti jednu sasvim drugu perspektivu – odnosno, istraživanje koje ukazuje da igrice doprinose razvoju kognitivnih funkcija.

Neke studije navode da „pucačine“ razvijaju pažnju, dok „mozgalice“ mogu da deluju preventivno na neke od blažih kognitivnih poremećaja.

Ova istraživanja su zapravo jedan logičan sled ispitivanja Edinbuškog univerziteta, rađenom na preko 1000 ispitanika rođenim 1936. godine, gde su ispitivali kognitivne i motoričke funkcije jednih u odnosu na one koji su u mladosti igrali društvene igre – šah, ukrštenice, sudoku i dr.

Utvrđeno je da su oni koji su igrali društvene igre u poznijim godinama ostali daleko jačih i oštrijih kognitivnih funkcija.

Kasnija ispitivanja su, među pozitivnim činiocima igranja igrica, utvrdila da one pripremaju klince za radosti takmičenja i isticanja, imaju izrazito socijalizirajući efekat, pojačavaju liderske kapacitete, motivišu ih da uče…

Od pobrojanih smo naveli pozitivne uticaje, one koje nećemo baš često čuti u razgovorima sa roditeljima. Ali, iako se ono što je negativno naglašava često kao presudno, ipak ne treba smetnuti sa uma da igrice takođe mogu da imaju loš uticaj.

Neki tipovi igrica promovišu nasilno ponašanje, društvenu izolaciju…. Ukoliko se klinci „navuku“, to će definitivno za rezultat imati i lošije ocene.

Kako napraviti adekvatnu granicu? Pa, kao i sa drugim stvarima sa kojima se deca susreću, a koje mogu stvoriti jednako dobre i loše efekte.

Budite uključeni. Pratite šta dete igra, koliko vremena provodi na računaru ili telefonu. Imajte u vidu da su dečica poput sunđera i da sve upijaju – pazite onda šta će upiti. Takođe postavljajte granice. Obratite pažnju koliko dete provodi vremena igrajući se. Razmislite o tome da kompjuter ne bude smešten u dečjoj sobi.

Iako deluje izazovno, a imamo u vidu koliko je to danas teško – budite što uključeniji u život deteta,i svaki problem i izazov će se lakše prebroditi! 🙂